У граду Јошкар-Ола (Република Мариј Ел) је од 9. до 12. септембра 2010. године одржан Слет војно-родољубивих клубова Републике Мариј Ел, посвећен 80-годишњици настанка Ваздушно-десантних снага. Требало је да се одржи још августа ове године, али је одложен због јаких шумских пожара и проглашеног ванредног стања у републици.
Први дан. 09.09.2010.
Слет је одржан у згради Дома омладине – бившег ДК „Калињин“, смештеног у западном предграђу Јошкар-Оле, у Деветој градској четврти.
Премда је свечано отварање слета предвиђено за 16.00, још од самог јутра су пред зградом дома почели да се окупљају представници војно-родољубивих клубова практично свих области републике. На слет су стигли и гости из суседне Кировске области - васпитаници војно-родољубиве организације за спорт и слободно време „Вјатска младост“ на челу са својим руководиоцем, аутором многих јединствених методика и игара примењивих у војно-родољубивом васпитању омладине области, руководиоцем истраживачког одреда „Граница“ Павлом Фјодоровичем Куклином.
Пошто се сместило свих 17 клубова који су стигли на слет (а то је преко 120 васпитаника, питомаца, кадета и руководилаца), одржано је свечано постројавање, а затим у свечаној дворани Дома омладине и свечано отварање слета на коме су присуствовали заменик министра образовања Републике Мариј Ел Надежда Венијаминовна Јефремова, начелник Управе за омладинску политику Министарства образовања Петар Николајевич Журављов, руководилац Маријског регионалног одељења Савеза војника ваздушно-десантних јединица Русије Марсељ Денисович Фаткулин, ветерани авганистанског рата и ветерани ваздушно-десантних јединица. Међу учесницима слета су били питомци војно-родољубивог клуба десантног профила „Гром“ којим руководи Марсељ Денисович Фаткулин. Клуб се с правом сматра једним од најбољих у републици, а његови питомци, одевени у униформу бораца Ваздушно-десантних снага (ВДС) са тамноплавим беретама и мајицама, изазивали су својим држањем искрено усхићење свих који су их видели…
Али тиме програм првог дана слета није био исцрпљен. Сви његови учесници су подељени у 4 школска вода, и свакоме од њих је предстојало учешће у некој вежби. А првог дана су изведене вежбе из борилачких вештина (руски стил), које је водио руководилац Центра за специјалну обуку Сергеј Чеканов, тактичко-специјалне обуке (водио их је руководилац Центра за предвојничку обуку Иван Ведињејев, ветеран специјалних јединица Спецназ) и падобранско-десантне обуке (момци су учили да сложе прави падобран, а такође су обучавани правилима напуштања авиона и груписања на специјалним скелама).
Затим су момци имали слободно време за склапање нових познанстава, радовање сусретима са старим пријатељима, извођење на музичким инструментима како познатих песама, тако и оних сопствених. На слету је био један надарени 15-годишњи питомац из Кировске области Антон Малишев - који не само што професионално свира на 8 разних инструмената, него је и са својих 15 година фактички први помоћник руководиоца свога клуба, инструктор борилачких вештина, инструктор-активиста за падобранску обуку у аеро-клубу, и већ је неколико пута искакао са падобраном. Јединствен, надарен момак! Управо је он водио вежбе падобранске обуке, и то му је изванредно полазило за руком…
…А у међувремену је организациони одбор такмичења размишљао како да организује следећи наставни дан…
Други дан. 10.09.2010.
Тога дана устајање није било врло рано - у пола осам ујутро. Неколико минута за облачење - и излазак на јутарњу гимнастику. Треба истаћи да гимнастика на том слету није једноставна већ такорећи креативна, ватрена. Њен условни назив гласи „Јутро у селу“. Гимнастика је почела од једноставних покрета чији су темпо и амплитуда постепено нарастали у складу с темпом музичке пратње. Током вежбања су момци из стања „јесте да нас дигоше, али заборавише да нас пробуде“ прилично брзо постали бодри и активни.
Прикупивши енергију током око 40-50 минута, момци су кренули у мензу да би после доручка и краткотрајног одмора започели планиране вежбе. Овога пута су у програму била дејства са штаповима у борилачким вештинама, пребацивање у борбеним паровима под ватром из пејнтбол-оружја, слагање падобрана и рад на скелама. Момци су зането вежбали, не обраћајући пажњу на потешкоће и не примећујући како време лети. Ипак је после практичних вежби момке, сада већ сва 4 вода заједно, чекала ништа мање занимљива ствар - психолошки тренинг. Руководилац тренинга је учесницима слета осликао извесну ситуацију с којом се могу суочити у животу. И момци су сами разматрали, одлучивали како исправно да поступе. Понекад је руководилац давао сасвим неочекиване уводне податке, али су практично увек момци, који су тих дана фактички постали једна велика породица, часно проналазили излаз и исправно решење. Како да се ту не сетимо речи првог старешине обновљеног Савеза Руских сокола капетана Николаја Џанумова: „Ми децу спремамо не за војску, већ за живот!“ Управо зато психолошка, морална обука у клубу није ништа мање важна, а каткад је и важнија од изучавања примењених војних дисциплина.
После ручка и краћег одмора поново су започете вежбе. Сада су се водови заменили: они који су били на падобранској обуци кренули су на тактику, а који су били на борилачким вештинама кренули су на падобранску обуку. И поново - вежбе према којима су се момци сасвим озбиљно односили. И без обзира на то што није свима све глатко полазило за руком, вежбе се могу назвати успешним.
Увече, после завршетка вежби, сви учесници слета су се окупили у свечаној дворани да гледају филм антиалкохолног усмерења који пропагира здрав начин живота - и не само да га виде, него и да га потом заједно са одраслима размотре. Може се смело тврдити како су после тога момци за себе извукли исправне закључке.
Увече после садржајног дана момци су се разишли по собама да размене утиске, одмарају и спремају се за следећи дан. Али организаторима слета још није било до одмора. До касно увече су разматрали како да најбоље устроје сутрашњи програм, којим још вежбама, предавањима итд. да одушеве децу.
Трећи дан. 11.09.2010.
Дан је почео традиционално - веселом ватреном јутарњом гимнастиком. Затим је момке после доручка чекао у буквалном смислу додир са славном војном историјом наше Отаџбине. Ствар је у томе што је отац једног учесника слета Тимофеј Богатирјов, занет руском војном историјом, одлучио да исприча момцима о легендарним врстама оружја попут „Максима“ и аутомата Шпагина (ППШ-41). Да исприча и да их покаже. Момцима су приказане две верне копије митраљеза „Максим“ (једна из 1937. године, друга из 1944., које се међусобно разликују пре свега постојањем система хлађења цеви) и два ММГ ППШ. Током предавања је питомцима и кадетима испричао о историји стварања тог оружја, његовим тактичко-техничким карактеристикама, приказао начин непотпуног расклапања и склапања. Један поглед на успламтеле дечје очи био је довољан да се схвати како је предавање одушевљено прихваћено и постигло свој циљ.
Међутим и вежбе из борилачких вештина, тактике и падобранске обуке нису заборављене и одвијале су се по плану. Тако су, на пример, у вежбама из борилачких вештина тог дана изучавани скокови с колутом уназад - како би се сутрадан увежбали у пракси - са камиона у покрету. На тактичко-специјалној обуци су изучавана дејства борбених тројки на бојном пољу под ватреним дејством противника.
Али не треба мислити како је програм слета био лишен родољубиве саставнице. Није. Међу момцима је било доста надарених извођача (па чак и аутора) лепих војно-родољубивих песама. И те вечери су после пробе показали свој дар на концерту после кога је приказан филм о историји Ваздушно-десантних снага. А касно увече је момке уместо знака за повечерје чекала занимљива тимска ситуациона игра „Империја“. Током те игре је тим, у који су улазили сви учесници слета (преко 120 особа), требало да, без обзира на све потешкоће, па и оне психолошког плана (гласна узнемирујућа музика итд.) прикажу своје јединство, свој тимски дух и савладају сложене препреке (пропузе под мрежом, савладају одозго препреку од конопаца итд.). Судбина тима је зависила од дејстава буквално сваког његовог учесника: свака погрешна радња, додиривање препреке итд. - сместа је читав тим враћало на претходну етапу. Водитељ је током игре сваког учесника могао прогласити „убијеним“ или „рањеним“, које не смеју остављати, већ морају носити до циља, што је, наравно, врло отежавало задатак тима. Ипак се може рећи како су момци готово изашли на крај са задатком.
Четврти дан. 12.09.2010.
Тај дан је био посебан. Управо је за 12. септембар, дан сећања на светог благоверног кнеза Александра Невског, заказан митинг у част 80. годишњице ВДС на тргу код Меморијала Славе. Али је пре њега у распореду била за слет уобичајена вежба. Најзанимљивије је по свој прилици било вршење десанта са камиона ГАЗела у покрету. Пошто су саслушали технику безбедности, поновили елементе вршења десанта, прва скупина момака се попела на ГАЗелу, која је кренула полако. Постепено је брзина кретања камиона по пољу расла и момцима је постајало све теже и истовремено занимљивије да напуштају возило у покрету.
По завршетку вежбе и ручка момци су почели да спремају своје свечане униформе за учешће на митингу. Затим су, постројивши се у колоне по 2 у скупинама од по 20-30 под руководством својих руководилаца и чланова организационог одбора слета кренули ка месту одржавања слета. Пут није био близак, водио је средишњим булеваром града и скупине лепо одевених дисциплинованих момака привлачиле су пажњу грађана, изазивајући читав спектар осећања - од чуђења до одушевљења.
На тргу код Меморијала Славе су се учесницима слета придружили ученици кадетских разреда и васпитаници клубова који из неког разлога нису могли учествовати у слету и обични грађани привучени необичним призором. Заиста, не могу се сваког дана на улицама града видети тројни редови беспрекорно дисциплинованих и уредних момака како носе Државну Заставу Русије, Заставу Републике Мариј Ел, заставе ВДС и тробојну црно-златно-белу Империјску заставу. Управо та тробојка је одабрана за заставу Републичког Родољубивог Савеза омладине - једног од организатора овог слета.
Митинг је отворио руководилац регионалне организације „Савез ветерана ваздушно-десантних јединица“ Марсељ Денисович Фаткулин причом о војницима ваздушно-десантних јединица који су погинули бранећи Отаџбину и огласио минут ћутања у знак сећања на њих. Затим су наступили руководиоци локалног одељења Руског савеза ветерана Авганистана, инструктори из Центра за предвојничку обуку „генерал армије В.Ф. Маргелов“ који су специјално стигли из Москве, настојатељ храма Покрова Богородице у селу Кокшајск, ветеран ВДС, руководилац православног војно-родољубивог клуба „Свети благоверни кнез Александар Невски“ свештеник Алексиј Леонов. Сви они су говорили о улози коју су ВДС одиграле у одбрани Отаџбине, о великом значају војно-родољубивог васпитања, о потреби да се увек воли своја Отаџбина. Митинг се завршио полагањем цвећа на споменик житељима Републике погинулим у жариштима друге половине 20. века.
Али, тиме свечаности нису завршене. Док су учесници слета присуствовали на митингу, код Дома омладине је постављена изложба технике МВС и Добровољног друштва за садејство војсци, ваздухопловству и морнарици. Нарочиту пажњу је привукло противпожарно возило „Пурга-20“ на основу оклопног транспортера БТР-80, намењено за гашење шумских, степских, тресетних и пожара на тешко доступним местима.
Док су момци помно проучавали технику код Дома омладине, у самој згради су се спремали за велики концерт посвећен сећању на гардијског потпуковника ВДС, Хероја Русије Марка Николајевича Јевтјухина који је јуначки погинуо заједно са 6. четом Псковске дивизије пре десет година, уз учешће групе „Десантно братство“ из града Уљановска и учесника слета. Треба истаћи да је по мишљењу свих гледалаца концерт успео. То је био завршни акорд празника родољубља одржаног у Републици Мариј Ел.
Епилог
Тешко је преценити значај таквих скупова, тим пре организованих на тако високом ступњу. Осим извршавања чисто примењених задатака: обуке и усавршавања одређених умећа, такви слетови извршавају и друге задатке - на пример, доприносе дружењу учесника клубова, ширењу искуства војно-родољубивог васпитања, развијању и јачању осећања другарства, тимског духа и других врлина. Хтели бисмо да изразимо дубоку захвалност свима онима који су се залагали, организујући слет, свим руководиоцима који су довели своје штићенике на овај уистину изванредан скуп.
.
