25. септембра 2010. године је у граду Кузњецку Пензенске области отворен и освећен споменик ратнику Јевгенију Родионову кога су чеченски бандити мучењем усмртили. Деветнаестогодишњи момак је заједно са тројицом сабораца заробљен у зиму 1996. г. Свакодневно су сурово мучени, нуђено им је да у замену за слободу приме ислам. Јевгенију Родионову је одрубљена глава зато што је одбио да скине крстић.
Споменик је у виду бронзане свеће чији пламен обухвата ратника који држи крст. Подигнут је на територији 4. школе која носи име Јевгенија Родионова, саопштава сајт „Пенза Православна“.
На свечани митинг посвећен отварању споменика окупили су се житељи Кузњецка свих узраста - од ученика до представника ветеранских организација, и гости града. Председник обласне Законодавне скупштине А.Д. Гуљаков, градоначелница В.А. Мајорова, в.д. руководиоца градске управе Н.М. Милински, старешина-прота за Кузњецк и Кузњецку област протојереј Јован Кисњашкин, службеници безбедносних органа - говорили су о величини подвига Јевгенија Родионова који је по цену живота извршио своју ратничку дужност одбране Отаџбине. Сви говорници су се топло захвалили његовој мами Љубави Васиљевни за васпитање сина, за мајчин подвиг. Да одају почаст војнику стигли су граничари, војници ваздушно-десантних јединица, пешадија, ветерани Чеченије и Авганистана, искусни официри групе „Алфа“.
„Недалеко одавде се, у градском породилишту, 23. маја 1977. године Жења родио. И тридесет три године касније овде, сасвим у близини, сада стоји његов споменик. Он се зове „Свећа сећања“. Хтела бих да се надам како ће свако - одрастао, дете, мушкарац, жена, ко пролази поред овог споменика, упитати: „Ко је то? Шта је учинио тај што стоји у камену, у пламену свеће?“ Захваљујем се свима за то што данас сви заједно делимо понос - понос због обичног руског момка који није мислио о наградама: живео је по савести и умро како је умео. Његово презиме је Родионов - од речи „Родина“ (Отаџбина), „рођени“, „род“. И жалосно је што се тај род на њему завршио. Али зато радује то што за њега знају у читавом свету, премда се нико посебно није бавио ширењем вести о њему. То значи да је земља жива; значи да још расте на њој нешто добро, осим чичка. Споменик ће још стајати и пламтети топлином, љубављу, добротом и сећањем. Сви ми много тога дугујемо тим безбрким момчићима који се нису вратили из разних ратова…
Жењин поступак је узбудио велики број људи, најважније је што није било равнодушних. Сада се у Грчкој издаје књига о њему, на Кипру пишу књигу, у Холандији је већ снимљен филм. Како се десило да обичан пензенски момчић изненада постане тако познат? Просто подвиг вере нема граница… Желим овоме граду и крају процват, веру, наду и много-много љубави - јер све што се с љубављу чини, живи вечно“ - рекла је на отварању споменика мама ратника-мученика.
Право да отворе споменик ратнику Јевгенију Родионову припало је начелнику одељења Управе васпитног рада Граничарске службе ФСБ (Федералне службе безбедности) Русије В.Т. Борзову, пуковнику групе „Алфа“ С.А. Пољакову, председнику управе Пензенске обласне организације ветерана „Борбено братство“ Ј.В. Краснову, председнику савета ветерана локалних ратова и оружаних конфликата града Кузњецка и Кузњецке области П.В. Иљдејкину.
У читавој Русији већ постоји преко 150 икона Јевгенија Родионова. У двема црквама - на Алтају и у украјинском Доњецку - иконе мученика Јевгенија мироточе. Ратник Јевгениј Родионов је прослављен у виду мученика као локални светац у Астраханско-Јенотајевској епархији, као и у Србији где га зову Јевгеније Рус, у његову част је почета изградња храма у Ханкалу. На сајту „Православље у Татарстану“ је објављена и молитва мученику Јевгенију:
„Страстотерпче Руски, ратниче Јевгеније! Милостиво прими молитве наше с љубављу и захвалношћу теби приношене пред светом твојом иконом. Почуј нас, слабе и немоћне, што се с вером и љубављу клањамо пресветлом лику твоме. Твоја пламена љубав према Господу, верност Њему Јединоме, твоја неустрашивост пред мукама дароваше ти живот вечни. Ти не скиде Крст са својих груди ради живота овога привременога. Крст твој свима нама засја као звезда-водиља на путу спасења. Не остављај на том путу, свети мучениче Јевгеније, нас који ти се са сузама молимо“.
