6 маја 1945. године на празник Христовог Васкрса и дан сећања на великомученика и победоносца Георгија фактички је завршен Велики Отаџбински рат фашистичка армија је до ногу потучена. Свети победоносац Георгије небески је покровитељ Георгија Константиновича Жукова, војсковође с чијим именом је у свести руског народа заувек везана победа у Великом Отаџбинском. Сачуване су бројне успомене на тог изванредног човека.
...Не сећам се садржине говора Георгија Константиновича, али чак и сада добро видим занемео строј пун пажње. Војници су гутали сваку реч војсковође, гледали га жудно заљубљеним очима. Још нису стигли ни да прогласе да је сусрет завршен, а Георгиј Константинович је већ био “опкољен, заробљен”. Почели су да шкљоцају фотоапарати, свако је желео да буде што ближе маршалу, да уђе у кадар и има снимак за успомену.
Појединци су га током сликања чак грлили, а он је стајао, онизак, здепаст, у маршалској теренској униформи, насмејан, збијајући шале и молио: “Пустите ме, молим вас!” На то је не више строј већ гомила одговарала узвицима “ура!” и буром аплауза. Сви покушаји официра да војнике построје и одведу остали су безуспешни. Сви су били пријатно узрујани, узбуђени и опростиво недисциплиновани.
Такву непатворену, искрену љубав и оданост никада више нисам био у прилици да видим. Тада сам сасвим јасно осетио шта Жуков значи за народ.
Из успомена ветерана Великог Отаџбинског рата