Словенска племена која су насељавала опширну територију Средишње и Источне Европе, представљала су за Источну Римску империју ратоборне суседе. У византијским изворима из VI и VII века помињу се савези словенских племена као што су Анти и Склавини. Управо су они били међу првим Словенима који су се у својим војним походима обрушили на границе Византије.
Први спомен упада Словена у византијске поседе пада у 493. или 495. годину. Тада су прешли Истр (Дунав) и опустошили Тракију. Словени су 517. године у свом походу на југ отишли знатно даље и продрли у Македонију, Епир и Тесалију. Познато је да се њихова војска појављивала у Термопилском кланцу.
На Византијску империју су се 527. године обрушила антска племена. Тада је византијским армијама једва успело да одбију њихову најезду. У доба императора Јустинијана је за заштиту северних граница државе изграђено 80 утврђења на Истру. Међутим, те су се мере показале јалове, што су потврдили каснији походи Словена на Византију.
Словенска војска је први пут стигла пред Константинопољ 540. године. Нападачи нису успели да заузму град, али су спалили сва његова предграђа и опустошили околину. У империју је 548. године продрла војска Склавина, успешно се пребацивши преко Истра, и прошла читав Илирик до Дирахије.
Византијски хроничари тог доба оставили су подробне описе словенских ратника и њихове тактике вођења борбених дејстава. Речено је да су били наоружани већином копљима, луковима и стрелама, а од заштитног наоружања имали су само штитове. Трудили су се да на непријатеље нападају изненада, вешто постављајући заседе у шумама и планинским пределима.
До великог похода Словена на Византијску империју долази 550-551. године. Тада су одреди словенских ратника заузели читав низ градова у Македонији, дејствовали у Тракији и на јуриш заузели приморски град-тврђаву Топер.
Упади словенских племена у балкански део Византијске империје нарочито су учестали крајем VI века. Огромна словенска војска, по процени савременика до 100 хиљада људи, 577. године је прешла преко Истра и разорила Тракију, Македонију и Тесалију.
Из византијских извора је познато да су велике снаге Словена упадале у империју и 581, 585 и 586-587. године. Више пута су, на пример, опседали тако велики приморски град као што је Солун. Словени су 589. године током свог упада на Балкан стигли чак до Пелопонеза.
Међутим, Византијска империја се није само бранила од суседа-Словена, већ и сама нападала њихове земље. Царска армија под командом војсковође Маврикија Приска је око 590. године форсирала Истр крај града Дристра (Доростола) и опустошила поседе словенских кнежева Ардагаста и Мусокија. Византинци су на левој обали дуго ратовали и тек се с доласком зиме пребацили преко Истра натраг.
Византијска армија је 597. године поновила свој упад у словенске земље на супротној обали Истра. Овај пут поход није био неочекиван, а Словени су се бранили одважно и вешто. Претходница Византинаца од хиљаду ратника, која је прва доспела на леву обалу Истра, била је побијена. Међутим, Словени су главну битку изгубили, а њихов вођа Пирагаст је на бојном пољу погинуо. Али, напредовање у дубину словенских земаља било је скопчано с великим губицима, и Византинци помислише да ће бити боље да поход прекину.
Исте године када је царска армија ратовала у словенским земљама иза Истра, њихов се противник неочекивано појавио пред Солуном и опсео град. Познато је да су током шестодневне опсаде Словени примењивали овнове и велике праћке за избацивање камења (катапулте). Нису успели да заузму град и били принуђени да се повуку.
Савезна војска Авара и Словена је 600. године стигла пред Константинопољ. Али, избила је епидемија куге што их је приморало да потпишу мир с Византијом. Тиме се заједнички поход завршио. Источни Словени су постали нарочито опасни за Византијску империју када је код њих почело да се развија морепловство. На својим лаким чуновима-једнодрвима успешно су пловили Понтом Еуксинским (Црним морем), Пропонтидом (Мраморно море), Егејским, Јонским и Унутрашњим (Средоземним) морем. Тамо су словенске флотиле чунова нападале приморске градове и отимале трговачке бродове Византинаца, и не само њих.
Словени су Солун опет опсели 610. године. Пешадија је пришла с копна, а флота чунова блокирала залив Келарију. После безуспешне тродневне опсаде Словени су се повукли од града.
Словенске флотиле чунова су не једном дејствовале на простору Средоземног мора. Тако су Словени 623. године извршили поморски поход на острво Кипар и тамо узели богат плен, а 642. године су напали обалу Јужне Италије и највероватније низ острва грчког Архипелага.
