Тако је зазвонила узбуна међу руским аналитичарима (мојим сарадницима и пријатељима) када је агенција ИТАР-ТАСС објавила вест да је главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц дошао у тродневну радну посету Русији и да ће се срести са високим функционерима руског министарства иностраних послова; да ће говорити о текућем раду хашког трибунала и стратегији завршетка његовог рада, као и о нивоу сарадње са њим владама држава бивше Југославије (читали су са – Србијом); да ће имати излагање на конференцији са темом ''Нирнбершки процес: историјски и правни аспекти''...
Иако то није први званични састанак овог хашког тужиоца и руског шефа дипломатије, разлога за узбуну и забринутост има. Истина је да се Карла дел Понте у својим опроштајним говорима пожалила да са Русијом није имала никаквих контаката у својих осам година мандата, мада је ''небројено пута тражила да иде у Москву'', а да јој отуда ''никада нису поручили ни да не долази, али јој никада нису рекли ни да дође''!
Већ јула 2008. године нови тужилац Брамерц имао је прву званичну посету Русији, када је са министром иностраних послова Сергејом Лавровим разговарао о сарадњи и стратегији за окончање рада Трибунала. Наравно да не заборављамо да је Јељцинова Русија била посредним начином једна од оснивача Хашког трибунала и можемо претпоставити да им је стрпљење на измаку, када је у питању дужина његовог постојања, преко сваке мере. А да не говоримо о резултатима рада.
Могуће је, дакле, да је намера Русије да стави дефинитивну тачку на трајање и трошкове овог ''трибунала''. Из саопштења МИП Русије са ових поновних разговора сазнајемо да је тужилац овог пута разговарао са замеником шефа руске дипломатије, да је дотакао и проблем финансирања трибунала, а да је Министарство иностраних послова Русије изразило забринутост због ситуације са одуговлачењем у неколико предмета који се разматрају пред Међународним трибуналом за ратне злочине почињене у бившој Југославији:
"С руске стране била је наглашена неопходност што скоријег завршетка рада Хашког трибунала у складу са резолуцијама Савета безбедности УН и преласка Трибунала на механизам преосталих надлежности".
Русија сматра да је при формирању механизма преосталих надлежности Трибунала потребно створити "компактну и економичну структуру, која би имала јасно означену јурисдикцију и сагледив рок постојања".
МИП Русије је навео да је главни тужилац Хашког трибунала информисао руску страну о току судских поступака и о мерама које Тужилаштво предузима, ради што скоријег завршетка актуелних предмета, у вези са разматрањем активности трибунала пред СБ УН у новембру.
Брамерц је "дотакао питања осигурања ефикасне сарадње држава, пре свега региона, са Трибуналом", наведено је у саопштењу.
Рекло би се, ништа ново. Али остаје прилично нејасна формулација о будућности ''преосталих надлежности трибунала'' и стварању ''компактне и економичне структуре, која би имала јасно означену јурисдикцију и сагледив рок постојања''? Значи ли то, можда, да је Русија сагласна са продужетком трајања ове злоћудне по историју и судбину српског народа, само у неком прилагођеном облику? Ми, који се надамо покретању научног преиспитивања рада ''трибунала'' после престанка његовог рада и појачању руске подршке у томе, наравно да бивамо забринути овом посетом.
Бринемо да се не појаве неки нови токови у руском курсу према Северноатлантском савезу, а посебно имајући у виду да ће се ових дана одржати Самит НАТО у Лисабону, у оквиру којега ће бити одржано и заседање Савета Русија-НАТО, на којем ће председник Медведев изложити руску позицију. ''Русија сматра могућим сарадњу са НАТО-ом у формирању јединствене противракетне одбране'', изјавио је ових дана министар иностраних послова Сергеј Лавров, јавља агенција ИТАР-ТАСС. Истичући да је противракетна одбрана једна од најоштријих тема у досадашњем дијалогу Русије и НАТО, Лавров је рекао да Москва полази од тога да је потпуно могућа сарадња, уколико буде равноправна и заједнички се анализирају процене ризика у тој области.
Наравно, ми, народ Србије, који смо недужни тешко страдали од злочиначке НАТО агресије, у којој смо били остављени без савезника, усамљени, свако ново приближавање Русије са НАТО, доживљавамо као опасност од новог удаљавања Русије од српског народа! Инсистирам на термину ''српски народ'', да се не би пренело тумачење на међудржавне односе са владајућим режимом Србије!
Међутим, има још неких упитаности око овог догађаја названог ''откуд Брамерц у Москви''. То што је говорио на тему Нирнбершког процеса није објављено нигде где нам је доступно. Остаје да претпостављамо да је направио аналогију између тог суда против фуриозне злочиначке агресије немачких нациста и (одбрамбеног рата) српских патриота (у складу са досадашњим тумачењима), али ових дана тужиоца поново са све већом стрепњом чекају (као и увек до сада) београдске власти, када су у питању обећања да ће до овог задатог (па овог, па још једног и тако годинама) рока да ''испоруче'' хашке бегунце'', ''злочинце'', а понеко каже и ''оптужене'' генерала Ратка Младића и Горана Хаџића (председника САО Крајина).
У тој стрепњи због својих досадашњих нереалних обећања, Влада Србије је, упркос све дубљем сиромаштву, беди, задужењима однекуд намакла (или фиктивно прогласила да располаже) читавих десет милиона евра награде за онога ко јави где је засигурно Генерал или, још боље, ко га доведе (по могућности право у Хаг, да се данашњи владари Србије не би изложили тешкој психичкој и физичкој опасности од сусрета са деценијама најпоштованијим српским херојем). Можда да би охрабрили своје фанове, у Србији дојучерашњи националисти и патриоте, као што су Томислав Николић (челник отцепљеног дела Српске радикалне странке), па Велимир Илић, придружени му у борби за власт, громогласно поручују да је потера за генералом Младићем достојанствен чин, од значаја за финансијску будућност Србије! Имајући у виду јавну подршку Русије овим политичарима, потписивањем Уговора о сарадњи између Путинов партије и Николићеве у Петрограду, као и порукама руског амбасадора на прослави двегодишњице настанка ове партије у Београду.
Зато су се забринули многи (добронамерни, а неупућени) који мисле да је генерал Младић у Русији, а да је Брамерц отишао да га измоли од руских власти, или да му помогну у ширењу негативног расположења према генералу. Наравно, све и да јесте негде у тим словенским пространствима, није на располагању евентуалним издајницима.
Постоји још једна претпоставка за разлог посете хашког тужиоца званичној Москви. Ради се о захтевима муслиманске власти из Сарајева од хашког трибунала да се евидентирају и процесуирају руски добровољци, који су се у време рата од 1992. до 96. борили на страни српског народа, бранећи га од подивљалих усташких снага и муслиманских џихадлија, посебно Алкаидиних муџахедина, којима је Босна била и остала сигурна база. Нико не верује да би данашњи режим Русије пристао на тако нешто, али и сама помисао да постоји таква намера хашког трибунала да удовољи сарајевском режиму је застрашујућа.
Преживели руски добровољци, огромном већином, остали су блиски пријатељи и ослонац српском народу у Босни и Херцеговини. Никада нећу заборавити једну од мајки младог руског војника –добровољца, који је погинуо код Горажда, са промоције моје књиге ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ на руском језику у Међународном Дому савеза новинара Русије већ давне 1998. године. Очију пуних суза, али чврстог гласа, замолила ме је да пренесем поздрав Генералу, који је био командант њеном сину јединцу, и да му поручим да она жали за својим сином, али да би онa сутра, ако би то био позив команданта Војске Републике Српске, таквог Човека, какав је Ратко Младић дошла да се бори уместо свога јединог сина! Рекла је и то да је њен син свесно отишао у тај рат и да је знао за шта се борио!
Сличних сусрета имала сам све ове године. Посебно откако сам од Савеза писаца Русије за најновију књигу о генералу Младићу и борби ВРС - РАПОРТ КОМАНДАНТУ добила величанствено признање за постојану и храбру борбупостала лауреат ЦАРСКЕ (Имперске) НАГРАДЕ ЗА СЛОВЕНСКО БРАТСТВО, а потом била проглашена ЗЛАТНИМ ВИТЕЗОМ за велики литературу од истоимене традиционалне готово двадесетогодишње културне свесловенске – руске манифестације.
И на основу тих и таквих сусрета и вишеслојних искустава и комуникације са најпознатијим руским патриотским ствараоцима и борцима за истину и правду за словенски, за српски и руски народ и за истиниту историју, разумела сам узбуну која се придружила нашој бојазни – шта то ради Брамерц са Русима?
Најзад, још нешто: београдски медији, који годинама богобојажљиво и услужно прате сваки покрет, сваку реч хашких пресудитеља – остали су без речи о овој посети! Можда су из центара новог светског поретка, ових европејаца, антинационалиста ишчекивали неки нови, бомбастичнији задатак или откриће?
Или још није тренутак за објављивање неке нове претње или манипулације, у смислу застрашивања српског народа?
Или су понестали новци за исплату извршитељима медијске хајке на све што је истинско српско, православно и словенско?
Зато усрдно прате, додуше, све мањи број број телефонских дојава где је генерал Младић, по лицитираној цени од десет милиона евра! Обелодањују потере за генералом Младићем, чак и по белом свету, на основу таквих дојава и спрдњу око тога. Најсвежији и најдуховитији догађај се збио у Бечу, када је аустријска полиција препала неког Авду и жену му Муниру, убеђујући га да он јесте Ратко Младић! Полетели, ваљда, за обећаних српских десет милиона евра!
У сваком случају, српски тужиоци чекају хашког са нестрпљењем и стрепњом.
