Крај аутопута Краснодар – Новоросијск појавио се билборд с неочекиваном сликом за рекламна места. Испод портрета последњег руског цара Николаја II је лепим китњастим словима исписана једна лаконска изрека: „Опрости ми, мој Господару…“. Испоставило се да је то јавно покајање житеља станице (козачког села) Нижњебаканске поводом годишњице убиства царске породице.
Наш дописник је пронашао ауторе и извођаче идеје покајања пред помазаником Божјим за отпадништво од народне заклетве. Ради се о заклетви из 1613. године када је у Смутно доба требало спасавати државу од расцепканости и најезде Пољака. Народ је молио Бога да му пошаље мудрога владара за кога се „…заветоваше Господу Богу и Пречистој Богородици да ће Богом изабраноме Цару душе своје и главе за господара дати“.
Ала СИТЊИКОВА из станице Нижњебаканске, путујући од Кубана до родног Сибира, више се и не сећа на коме путу је видела сличан израз грађанског става. Своју жељу да исто то учини поверила је пријатељима. Тако се појавила молба месној управи са девет потписа да се одобри постављање билборда на трагичан датум 17. јуна.
- То је сасвим приватна иницијатива људи који нису равнодушни према судбини земље - рекла је телефоном Ала Јурјевна. - Далеки смо од помисли да привлачимо пажњу на себе. Наш циљ је други: да узбуркамо људима свест. Људи су разједињени, у друштву се одиграва дубоко раслојавање на богате и сиромашне. Моји беспомоћни суграђани се, тражећи новац за парче хлеба, умарају и губе веру у себе, не верују у Бога. То се дешава и зато што не познајемо сопствену историју, сопствене корене, немамо кад да стичемо сазнања, уверења о сили руског духа! Свака нација је јака памћењем и молитвом. Лично ја осећам дубоку кривицу због нашег друштва у коме је дошло до злочиначког убиства царске породице! Услед безверја насрнуше на изабранике Божје. За то са својим истомишљеницима молим од Господара опроштај.
Директор једне рекламне агенције Лариса МАРТИНОВИЧ, која нам је и „одала тајну“ о наручиоцима најнеобичнијег пројекта у њеној пракси, признаје да је извесно време била сметена, не знајући да ли да прихвати поруџбину, како ће народ и власти реаговати на ту искреност скупине грађана.
- Власти су одобриле, а тешко је рећи како народ реагује - прокоментарисала је реакцију на појаву царевог портрета крај прометног аутопута. - На свој телефон, наведен на билборду, добијам позиве само од новинара. Али мислим да то неће нетрагом проћи: мислим да ће се сада пажљиви возачи, сапутници и пешаци заинтересовати за трагичну историју породице Романов. Крунисана породица нас учи да будемо житељи Русије не толико по крви колико по духу! Јер, у жилама наших царева и царица није увек текла само руска крв, а залагали су се за Русију. Мислила сам о томе док сам се бавила поруџбином Але Ситњикове и њених познаника.
Рекламни стручњак, прожета светоназором својих наручилаца, одлучила је да не наплати закуп билборда, објаснивши то овако:
- Могу да макар некако покажем како се у овом свету не купује баш све. Уопште, ја сам за то да људи, осим реклама, пред очима поготово на путу виде ведре, позитивне ствари: бодреће стихове и пословице, ремек-дела руског сликарства. Намеравам да серију таквих слика поставим на тренутно празне билборде који чекају наручиоце реклама.
Данас, када обележавамо сећање на убијену царску породицу, и ми смо имали повод да одемо у цркву и помолимо се за свете великомученике земље руске.
