Манастир Зочиште се налази у истоименом селу недалеко од Ораховца, у светој српској земљи Метохији. Познат је по многобројним чудесним исцељењима не само православних верника, него и муслимана и албанаца из околине који са поштовањем и вером приступају светињи. Први писани извори о постојању манастира датирају из 14 века, али народно предање говори да је манастир саграђен још у 11 веку. Међутим, археолошка истраживања показују да је манастир основан још у ранохришћанском периоду, јер су пронаћени надгробни споменици и керамика још из 3 и 4 века.
На скоро завршеној конференцији у Санкт-Петербургу о геноциду над Србима у Другом светском рату, (http://www.ruskline.ru/news_rl/2010/10/29/dialog_posle_genocida/) руска јавност се могла још једном уверити о „достигнућима“ западне латинске цивилазиције. Та антицивилизација је своје право лице показала и колико јуче, на просторима свете српске земље – Косова и Метохије. Од 13 јуна 1999. године до 17. марта 2004. године на простору Косова и Метохије је спаљено или до темеља уништено 115 цркава и манастира и то све под окриљем снага НАТО пакта. У периоду од 17. до 19. марта 2004. године, за само два дана уништено је 35 српских светиња.
Братство манастира Зочиште је 1998. године ухапшено од стране шиптарске ОВК и скоро три дана држано у заробљеништву у логору ОВК и ослобођени су посредством међународног црвеног крста. Манастир је тада опљачкан а 21. јула 1999. године је срушен до темеља, наочиглед КФОР-а. Братство се склонило прво у Призрен а потом у манастир Црну Реку. Са собом су понели највећу манастирску светињу – чудотворне мошти светих Врача Козме и Дамјана и пренели их у манастир Сопоћани.
По благослову владике Артемија, почиње обнова манастира и крајем 2006. године обновљени су Црква и конак манастира. Уочи освећења манастира које се догодило на свете Враче, 14 јула 2007. године, свете мошти су враћене из Сопоћана и владика Артемије је освештао обновљени храм.
Осим моштију великих светитеља, овај храм поседује још једну велику светињу о којој бих желео нешто подробније да нешто напишем за читаоце РНЛ. Ради се о чудотворној икони св. Врача Козме и Дамјана из 1870. године, која се налазила на иконостасу манастира. Када је манастир миниран, икона се налазила на иконостасу, изнад моштију светих врача. Годину дана после рушења манастира, у лето 2000. год., у рушевинама манастира Зочиште отац Антоније је пронашао икону светих Врача. Ваш дописник је лично од оца Антонија слушао причу о проналаску чудотворне иконе и о чуду Божијем које се десило са том иконом. Отприлике овако, текла је прича о.Антонија:
„Рушење манастира је уследило неколико месеци после напуштања манастира и села, што наводи на помисао да вероватно нису локални Албанци порушили светињу, него придошлице из Албаније. Јер су локални Албанци такође поштовали ову светињу, а експлозија је била тако професионално изведена, да није остало ништа од манастирских зидина дебелих преко један метар. Све је било самлевено, осим две симетричне бетонске плоче, које су одмах привукле моју пажњу, јер су то били једини крупнији остаци“ - прича отац Антоније. Како каже о.Антоније - „буквално изнад места где се налазила лева певница и мошти светог Дамјана, налазила се та бетонска плоча, која је годину дана представљала кров једној половини иконе која се расцепила на два дела, (на којој је био осликан свети Дамјан). Друга половина иконе (са ликом светог Козме), која се преполовила услед експлозије, нашла се испод друге бетонске плоче, изнад десне певнице, изнад места где су се налазиле мошти светог Козме“. „Било је то уистину чудо Божије, две бетонске плоче, једине сачуване у стравичној експлозији, послужиле су као кров за две половине иконе светих Врача, јер су то била једина два сува места у разрушеном манастиру. И те плоче су чувале иконе светитеља управо изнад места где су се се налазиле мошти светитеља“ - прича отац Антоније.
Ове године завршена је рестаурација и конзервација ове свете иконе. Икона је по завршетку конзервације прво изложена у цркви Светог Саве на Врачару, где је изложена у суботу 23. октобра, 2010. година. Током следећа 24 часа вршена је служба са свеноћним бденијем и сутрадан литургијом и по прочитаном акатисту, икона је кренула на пут у обновљени манастир Зочиште у Метохији. За само тај један дан колико је ова светиња била изложена, десетине хиљада верника у Београду јој се поклонило и сам сам имао срећу да, пред свој пут у Русију на конференцију о геноциду над Србима, целивам велику светињу. Диван је Господ у светима Својим.
