У 2009. години обележена су два датума: 145 година од рођења и 70 година од смрти академика архитектуре Н.П.Краснова (08. децембар 1939), који је дао значајан допринос светској, руској, српској и београдској архитектури.
Н.П. Краснов био је три деценије архитекта царског двора Романових. Значајне пројекте остварио је у царској Русији, на Јалти.
Н.П.Краснов
Није случајно што се и у данашње време дешавају значајни историјски догађаји у Ливадијском дворцу који је пројектовао и градио за Царску породицу. Крим и мистични царски дворац примили су фебруара 1945. високе госте антихитлеровске коалиције Стаљина, Черлила, и Рузвелта да поделе свет. Сваке године у овом дворцу се одржавају конференције елите данашњих светских владара.
У дворцу су сталне поставке уметничких радова. Редак је посетилац Јалте који није посетио ову туристичку атракцију, кандидата Украјине у „Седам светских чуда“.
Након емиграције Н.П.Краснов живео је три године као избеглица на Малти. У Београд прелази 1920, а већ 1922. назначен је за Инспектора у краљевској управи Министарства грађевинарства.
Екипа алпиниста Београдског „Железничара“, на путу за Елбрус, посетилa je Ливадијски дворац (јун 1986) – на улазу у нузеј пажљиво слушаjу екскурзовода
Скоро две деценије пројектовао је за Србе. Да наведемо цркву на српском војном гробљу на солунском Зејтинлику, споменик на оству Видо. Његов је ентеријер Скупштине Србије, већина монументалних објеката у центру Београда, по целој Србији.
Умро је и сахрањен у Београду. На маленом скромном каменом гробном крсту у руском делу Новог гробља, поред Иверске капеле, стоји натпис – НИКОЛАЙ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ академик архитектури, а са друге стране крста пише: Ана Михайловна Краснова 1930 (његова супруга). Колико је много задужио Београд и Србију, толико мало му је враћено.
Зато се Јалта труди да обележи његове годишњице. У Јалти је лета 2009. завршен конкурс за пројектовање споменика академику Краснову. Победио је украјински скулптор Сергеј Никитин. Планирано је да споменик поставе на дан града, који се обележава друге суботе сваког августа у Јалти. Одређено је место - на раскршћу улица Јекатарининске и Централне риве. Није било извора финансирања за јубиларну годину, па је пренето на следећи рок.
Програм прославе у Јалти обухватио је инвентаризацију свих објеката Н.Краснова, изложбу фотографија објеката из наслеђа Краснова, разне друге изложбе.
Пошто је Николај Петрович Краснов био архитекта и Београдског краљевског двора, било би умесно да се и у Београду обележе ови датуми.
Савез инжењера и техничара Србије обележава ове датуме на пригодан начин. Савез је 1997. године штампао књигу „Руски инжењери у Југославији“ аутора Др Томе Миленковића, одржавани су многи пригодни скупови посвећени великану своје епохе. Председник Удружења грађевинских инжењера Србије Др Слободан Отовић наглашава да је доласком руске емиграције и интелигенције од 1919. очевидан напредак краљевине Југославије и Србије у сваком погледу.
Србија - Русија, Београд и Москва могли би Јалтинцима предложити сарадњу на овом послу.
Да ли има заинтересованих? Могуће је предложити да се споменик Н.П.Краснову излије у два примерка. Планирано је да се један споменик установи на дан града Јалта, друге суботе августа 2011, на предвиђеном месту у Јалти, други би могао да се постави на усаглашеном месту у Београду, испред неког објекта који је академик Краснов пројектовао, или – ако се не може извршити процедура око добијања дозволе - испред „Руског дома“ или руске цркве „Свете Тројице“ у Београду. О евентуалним намерама Београд може саопштити и предложити организатору ове манифестације и градитељима.
Победник конкурса госп. С.Никитин замолио је да у Београду покушамо да пронађемо фотографију профила академика Краснова. Контактиран је „Руски дом у Београду“, и госп. Виталиј Тарасов, настојник руске цркве Свете Тројице у Београду, старије архитекте из руских потомака, али ништа ново нису нашли.
- Нажалост, рођених у царској Русији, или неког ко је у то време дошао у Србију као мало дете, више нема међу живима. Крајем новембра 2008. године сахранили смо најстаријег члана црквеног комитета инженера Алексея Посникова, - прича отац Виталије.
Руски дом у Београду сваке године организује вече посвећено Н.Краснову. Заменик директора Дома госп. Олег Кокорин организовао је вече Н.П.Краснова, на коме су учествовали историчари, архитекти, духовенство из Србије, Црне Горе, Москве. Сала Дома напуни се српским, руским, украинским поклоницима, говори се о великом делу Краснова, о дружби православних држава и њихових народа. У сали се зацакле очи пред изложеним ремек делима красновских објеката изграђених у Србији, Грчкој, на Јалти.
Било је и предлога да се у Србији оснује бар један канал руске телевизије ради ближег упознавања са културом, изградњом, језиком.
Красновски сусрети експерата у Русском дому у Београду
Јалтински историчари са задовољством изучавају дела Краснова. Марина Александровна Земљаниченко изучава историју Ливадије. Ове године издала је књигу „Ливадија доимператорская“. Марина са коауторима Николајем Калининим и нашим Александром Кадијевићем посветили су Краснову богато илустровану књигу „Архитектор высочайшего двора“, која је доживела два издања. Истраживања се настављају. Научници који су истраживали православни сабор у Бриселу нашли су под неким цртежима потпис Н.П.Краснова.
Свеже беле хризантеме на гробу
... и у снегу
Следеће 2011. године Ливадијском дворцу испуниће се 100 година. Новине „Руска Ривијера“ 21. септембра 1911. године објавиле се чланак о доласку високих гостију и на догађај који се десио дан раније, 20 септембра – на освешћење управо изграђеног Белог Ливадијског дворца и празновање уселења. У тај дан духовник његовог величанства протојереј Кедринскиј отслужио је молибен, после ког је царска породица прешла преко прага новог дворца. У писму мајци Николај II овако је пренео своје прве утиске:
„Мы не находим слов, чтобы выразить нашу радость и удовольствие иметь такой дом, выстроенный именно так, как хотели... Архитектор Краснов удивительный молодец – подумай в 16 месяцев он построил дворец, большой Свитский дом и новую кухню... Виды отовсюду такие красивые, особенно на Ялту и на море. В помещениях столько света, а ты помнишь, как было темно в старом доме... Что редко бывает – Краснов сумел угодить всем: дамы, свита и даже горничные довольны своими помещениями! Все приезжающие после осмотра дома в один голос хвалили то, что видели и, конечно, самого виновника – архитектора... Я в восторге от своего верхнего кабинета...“
У оквиру рославе 100-те годишњице Ливадијског дворца може се десити и откривање споменика Краснову у Јалти. Можда и у Београду?
