О делатности српских друштвених организација у земљама бившег СССР дуго времена нико ништа није чуо. Без обзира на то што су се прва масовна пресељења Срба у Руску Империју догодила још у XVIII веку, захваљујући чему су се на мапи Русије појавиле две нове територијално-административне творевине – Славеносрбија и Нова Србија - наша јавност је за српске културне организација први пут чула тек 90-их година прошлог века. Тада су у републике Заједнице Независних Држава (ЗНД), спасавајући се од разарања и насиља, похрлили они који су напустили своу отаџбину не по сопственој вољи, већ захваљујући напорима „најдемократскије земље у свету“, која је ширила свој диктат на Балкану.
Најактивнија српска организација не само у културној равни, него и политичкој, била је организација „Свети Сава“; која је појавила на Украјини (Дњепропетровск) захваљујући напорима Драгана Станојевића. Српска заједница „Свети Сава“ бавила се не само културно-просветним пројектима и покушајима да се скупи у целину раштркана по Украјини српска дијаспора, него је и отворено исказивала свој грађански став о читавом низу питања – од косовског сепаратизма до пружања становништву Украјине алтернативне информације о деловању војно-окупационог блока НАТО у републикама бивше Југославије.
Временом су оквири заједнице „Свети Сава“ постали претесни за делатност њених учесника, међу којима су се налазили не само етнички Срби и потомци првих српских пресељеника, него и грађани Украјине других националности. Наредни корак био је оснивање Уједињене српске дијаспоре Евроазије (УСДЕА) међународног формата, која је регистрована не само на Украјини (Кијев), него и у Белорусији (Минск), Русији (Москва) и Србији (Београд) где, осим престоничких, функционише неколико регионалних оделења.
Руководилац УСДЕА Драган Станојевић је овлашћени амбасадор владе Републике Српска Крајина у изгнанству, иако се то не допада баш свима. Део либерално-западне публике у самој Србији доживљава активизацију делатности УСДЕА са нескривеном иритираношћу и злобним сарказмом. Најсвежији пример је обајвљивање информативног портала Е-Novine “Једна вера, један народ, један Путин“ са краћим поднасловом „Срби у козачком трансу“. Ауторима датог пасквила нису били по вољи пријатељски контакти руководиоца УСДЕА Драгана Станојевића са Козачким братством „А.Обухов“. Награда, коју су козаци уручили Драгану Станојевићу за њгов допринос ствари заштите православља, такође приморава српске либерал-милитаристе да манипулишу пропагандистичким етикетама (козачке организације су аутори материјала назвали „профашистичким“).
Зашто је и коме је то потребно, није тешко погодити. Зеједнички интереси оних који су рушили Србију извана и оних који је нагризају изнутра приморавају и једне, и друге, да певају једну те исту песму. Зато се не само господи из E.Novine не допада козаштво. Не допада се оно, на пример, ни господи из Џејмстаунског фонда (САД), где се на попришту сталног аутора истиче Маирбек Вачагајев, портпарол убијеног терористе Аслана Масхадова. Испоставља се да према козаштву имају једне циљеве не само Американци и терористи, него и српски западњаци, такође.
Одакле потиче кампања у циљу искривљивања историјске истине о краћем постојању Републике Српска Крајина, чији је извванредни и опуномоћени амбасадор у изгннству Драган Станојевић. Сама република, коју је разбила хрватска армија уз подршку војске Западне коалиције, имала је тројицу председника – Милана Бабића, Милана Мартића и Горана Хаџића: сву тројицу је осудио Хашки трибунал по неколико десетина тачака. Након хапшења Милан Бабић је признао све оптужбе против њега и он је осуђен на 13 година затвора, али је 2006. године извршио, како тврде, самоубиство (руски правник међународног права Александар Мезјејев сматра, да су Бабића убили). Милан Мартић је осуђен не 35 година затвора и сада затврску казну издржава у Естонији, која је да би се додворила Западу, гостопримљиво отворила врата једног од својих затвора за М.Мартића. За Гораном Хаџићем је расписана потерница 2004. године, а за његово хапшење одређена је новчана награда од 250 хиљада евра.
Према подацима Министарства за дијаспору Србије, бројност српске дијаспоре у свету износи 4 945 350 људи, или око 40 процената свих Срба. Према томе, српска дијаспора је потенцијално веома утицајна полуга утицаја на спољну политику земаља у којима бораве. Према српском „Закону о дијаспори и Србима у региону“ представници српске дијаспоре имају право да буду бирани у Парламент дијаспоре, који учествује у разради стратегије сарадње српске дијаспоре са Српском државом, да активно сарађује са органима државне власти – Министарством дијаспоре и администрацијом председника Србије. У раду Парламента дијаспоре такође учествују представници Српске православне цркве, Академије наука Србије, а делатност Парламента дијаспоре активно прате радио и телевизија Србије.
Међутим, за репрезентовање интерса српске дијаспоре три државе – Русије, Украјине и Белорусије - додељено је само једно место у Парламенту дијспоре, иако по приближним рачуницама број Срба у Русији достиже 50 хиљада (не рачунајући Србе који живе на Украјини и у Белорусији). И имајући у виду такав однос снага, српска дијаспора Русије, Украјине и Белорусије у лику једног представника неће имати подршку за своје иницијативе и пројекте и не може ефикасно утицати на доношење одлука и штитити интересе представника српске дијаспоре на просторима ЗНД. При укупном броју од 45 места у Парламенту дијаспоре највећи број мандата имају САД и Немачка – по четворицу делегата, Аустрија, Швајцарска и Аустралија (заједно са Новим Зелендом) – по три делегата, Канада, Француска и Велика Британија (заједно са Северном Ирском) и Шведска – по два делегата.
Покушаји МО УСДЕА да утичу на процес консолидације Срба у иностранству и подсете их на основну улогу источног вектора спољне политике Београда наилазе на снажан информативни отпор проатлантских политичких снага у Србији.. Тим пре што Драган Станојевић на званичном нивоу изјављује о пројектима Организације Споразума о колективној безбедности (ОСКБ) као приоритетним за српску политику и организује округле столове у Београду на ту тему, чиме разбија тезу такозваних „демократских“ српских политичара о безалтернативности НАТО. Политичке снаге из либералног лагера и њихови „информациони плаћеници“ са тим неће да се мире. У последње време званични сајт МО УСДЕА и страница УСДЕА у мрежи Facebook подвргавају се концентрисаним хакерским нападима са више од 20 хиљада адреса (углавном са територије Хрватске). Лист E-Novine , који се специјализовао за критике на адресу Срба у иностранству, такође се издаје не без учешћа Хрвата. Народна мудрост гласи, да празна посуда испушта снажне звуке. Сумњамо да ћемо чути још много празних звукова од Уједињене српске дијаспоре Евроазије од стране оних који су навикнути да пузе пред Западом. Вашингтон, уљуљкан осећањем сопствене супериорности, навикнут је да им се своји присни клањају.Либерална мисао, која долазио иза океана, не трпи противљење, она је навикнута на уображену екстазу.
Једном приликом је владар једног од швајцарских кантона Ури Хеслер, који је патио од болесног осећања сопствене важности, на улици извесио на дугачкој мотки своју капу. Пролазнике су обавезивали да се клањају Хеслеровој капи као симболу величине њеног власника. На жалост, у самом Београду има људи, који су управо тако спремни да се клањају „америчкој капи“.
