Руководилац одељења за спољне везе „Словачког Покрета Препорода“ Марек Русињак је разговарао са Александром Александровичем Кравченком, руководиоцем пројекта подршке војно-родољубивом васпитању „Стег“ и председником Московске подружнице Сверуске друштвене организације „Косовски фронт“.
М.Р.: Здраво да сте, Александре Александровичу! Испричајте ми, молим Вас, нешто о Вашем личном животу, раду, образовању.
А.К.: Ја сам руководилац удружења војно-родољубивих клубова „Стег“. О себи могу рећи следеће: сада имам 40 година, родио сам се у Казахстану. Најзанимљивији део мог живота представља учешће у ослободилачком рату српског народа 1992. године на територији Босне и Херцеговине, тада сам имао 20 година. Главни мотив мог одласка у рат у Србију била је идеја словенског јединства која ми је од ране младости била блиска. Зато нисам био нимало равнодушан на догађаје у братској словенској земљи, већ сам одлучио да учествујем у рату.
У Србији сам живео 8 година, ратовао, био рањен, потом студирао на правном факултету универзитета српског Сарајева. У Русију сам се вратио 2000. године и практично одмах се позабавио питањима васпитавања младог нараштаја. Тај проблем је данас јако важан и актуелан и за Русију и за све словенске земље у целини, зато што савремена омладина (а поготово она од пре 10 година) већином не дели оне погледе који су ме почетком 90-их година довели на помисао да помогнем братским словенским народима. Тиме се бавим, све то је усредсређено у делатности наше организације „Стег“.
Ожењен сам, имам шесторо деце; на срећу, у последње време је Русији има све више многодетних породица.
М.Р.: Хвала. А сада неколико питања о Вашој делатности у удружењу „Стег“. Испричајте нам, молим Вас, шта је то удружење „Стег“ и шта значи назив „Стег“?
А.К.: Стег је древна словенска реч која значи застава. У древној Руској је означавала још и војну јединицу. Могу навести следећи пример: током битке код Грунвалда се војска Пољске и Литве (Литванске Руске) делила на барјаке. Барјак је исто што и стег, ознака извесне заставе коју јединица поседује. Сем тога, стег још има и чисто примењено значење: у стара времена је подизан над бојним пољем зато да обједини током боја расут строј и омогући наставак боја. Стег је древна реч која у свом корену има значење „обједињавање“, „јединство“. У српском језику постоји реч „стег“ руски: стјаг истог значења, али је заборављена. Не знам да ли у словачком језику постоји нешто слично. Углавном, то је древна и прилично раширена словенска реч.
А сада о нашој делатности. Удружење „Стег“ и Ратно удружење „Стег“ представља организацију која обједињава војно-родољубиве клубове. У Русији сада постоји 2.500 клубова који се активно баве васпитним радом с омладином. Просечном Европљанину је тешко да схвати шта је то. За оне којима је познат, желим да наведем пример Соколског покрета који се активно развијао у словенским земљама (између осталог, у Чешкој и Словачкој) пре Другог светског рата. Наш васпитни систем јако личи на онај из Соколског покрета. У том начину васпитавања омладине, деце и малолетника се као метод користи спортски, повојничен елемент: борилачке вештине, традиционалну борбу прса у прса, најразличитије походе, такмичења из разних војних дисциплина, на пример, у стрељаштву.
Зашто се толико раширио по Русији? Из разлога што имамо велике проблеме с омладином: алкохолизам, наркоманија, криминал, компјутерска зависност… Све те болести се успешно и делотворно превазилазе помоћу укључивања омладине у бављење спортом и сличне повојничене пројекте. То веома привлачи савремену омладину и самим тим даје значајне резултате у борби са пороцима у омладинској средини.
М.Р.: Колико у Удружењу „Стег“ има војно-родољубивих клубова?
А.К.: У Удружење „Стег“ тренутно улази 60 клубова, то није тако много. Али је „Стег“ најорганизованије удружење војно-родољубивих клубова. Сем тога, ми активно сарађујемо и са другим клубовима који из разних разлога не улазе у удружење. Спроводимо најразличитије акције подршке клубовима, на пример, такмичења, летње кампове, семинаре итд. - то јест, код нас је присутна свеукупна делатност неопходна за тако озбиљан покрет. Сем тога, имамо велики сајт, сопствени лист, имамо радио-емисију која пружа информациону подршку делатности клубова. Све у свему, обухватамо све што је могуће.
М.Р.: Који је циљ Удружења?
А.К.: Главни циљ је развој војно-родољубивог покрета у Русији. Бројка од 2.500 клубова је велика, али је то за Русију јако мало. Потребно нам је најмање 10.000 клубова да би учинак рада с омладином постао очигледан: одмах бисмо видели смањење криминала, смањење алкохолизма међу омладином итд. Сем тога, Удружење има и друге задатке. На пример, задатак међународне сарадње са сличним организацијама изван Русије и ширење успешног руског искуства у братским словенским земљама.
М.Р.: Имате ли савезнике у иностранству?
А.К.: Савезници је нетачна реч. Има организација које то занима. Пре свега у Србији. Тамо већ сада постоји неколико војно-родољубивих клубова који су уз нашу помоћ организовани. Тако је 2010. године организован први војно-родољубиви камп у коме су присуствовали и руски инструктори, и представници Србије. Ове године планирамо велики међународни семинар за инструкторе из Србије и Русије на територији Ставропољске покрајине на Северном Кавказу, а можда ћемо се и спремати за одржавање великог слета таквих организација на територији Србије. Мислим да би то могло занимати не само Србе, него и Бугаре, Чехе, Словаке, на пример, зато што је такав облик рада с омладином врло делотворан. Један од резултата представља упознавање људи са сопственом традиционалном културом, у овом случају - српском, бугарском, словачком. Уз помоћ наших клубова омладина може више тога сазнати о својој земљи, о својим традицијама, а захваљујући међународним слетовима упознати се са својим вршњацима из других словенских земаља. Облик летњег заједничког кампа у Србији, Русији или Словачкој, у који би били позвани и представници других словенских земаља, одиграо би велику улогу у узајамном разумевању и јачању братских веза међу нашим народима.
М.Р.: Испричајте, молим Вас, чиме се и како бави Удружење, и са киме у Русији сарађује?
А.К.: Главни међу разноврсним облицима су, наравно, непосредан рад у клубовима, рад с омладином, помоћ другим организацијама у стварању нових клубова, одржавање такмичења из разних спортова, и већ сам спомињао информациону подршку. Ми сарађујемо са мноштвом организација и без њихове помоћи не бисмо могли да радимо. Хтео бих да од друштвених организација истакнем „Народни Сабор“ који нас свесрдно подржава и помаже нам. Сем тога, велику помоћ нам пружа Руска Православна Црква. Премда не у потпуности, али и држава нам помаже. У последње време државни органи испољавају велико занимање за делатност војно-родољубивих клубова. Ми активно нудимо своју помоћ државним органима, и они нам се сами обраћају с молбом да им пружимо помоћ и подршку.
М.Р.: Главно је питање - зашто ви то чините?
А.К.: Главни мотив, не само за мене него и за све наше руководиоце клубова, представља љубав према својој земљи, родољубље које се изражава у томе да ми видимо шта се дешава с нашом земљом, шта се дешава с нашом омладином, и желимо да активно својим личним учешћем доведемо до промене ситуације. Главни наш подстрек је љубав према свом народу, својој земљи, својој деци.
М.Р.: И последње питање. Колико дуго се већ тиме бавите и видите ли резултате свог рада?
А.К.: Лично ја се тиме бавим 9 година. Сами клубови постоје већ око 25 година, први међу њима су се појавили средином 80-их година још у Совјетском Савезу. Ако говоримо о резултату, он постоји. И видимо га у оним васпитаницима који долазе у наше клубове. Они су у поређењу са својим вршњацима боље припремљени за савремени живот. Они не постају војна лица, али се уписују на факултете, боље прилагођавају савременој социјалној средини, мање су подложни пороцима. У томе видимо главни резултат. Али бисмо желели да тај резултат буде још масовнији, да буде што је могуће више људи попут наших васпитаника, а на томе морамо још много радити.
М.Р.: Хвала.
Извор:http://mosnarodsobor.ru/mainnews/_17-44-01.htm
