Пре више од хиљаду година наши преци су се обратили Варјазима-Русима: “Земља је велика и обилна, а поретка у њој нема”. Међутим, поретка ни дан-данас нема нити се предвиђа, а пред нама се већ назире баук коначне погибељи Русије по сценарију Косова.
За поредак се више немамо коме обратити. Преостаје нам само да га сами створимо. Руски поредак - то је наша национална идеја и истовремено формула сажета до крајње густине.
Руски поредак не треба асоцирати са “фашизмом”. Мислећи о делању, не треба се обраћати психолошким асоцијацијама и уопштавањима већ здравом разуму и искуству. А они сведоче да поредак никоме и никад није доносио зло, а руски тим пре. Обрнуто, невоље је доносило само његово одсуство.
Зашто поредак?
Зато што је поредак главно начело организације битка. Све живо и неживо потчињава се законима поретка; ти су закони истоветни за сваки ступањ организације свемира, од атома до друштвених односа. Спознати их - значи спознати пут до природне и зато најисправније организације друштва. Политичка философија је дуго времена скакала из једне појединачности у другу - од хијерархије до анархије, од максималног ограничавања до максималне слободе и обратно. Међутим, време нам је да проширимо видокруг и постанемо свесни да основни закон живота представља поредак - јединство појава и односа чија је слобода ограничена оквирима целине.
Зашто руски?
Зато што приликом организовања поретка у земљи треба узимати у обзир националне особености народа који је насељава. А Русија је руска и православна земља са верским и етничким мањинама. Устројство територије и власти, законодавство и право, привреда и војска, социјална политика, верска и национална питања, породица, култура и школа - све се то у Русији може исправно устројити само у складу с особеностима већинског народа Русије, Руса, у складу с руском историјом, културом и свешћу, утемељеним на религиозности, саборности, моралности, човекољубљу, несебичности и вери у своју вишњу предодређеност.
1. Руски поредак јесте јединство. У протеклих хиљаду година наше историје могли смо освојити и задржати шестину земаљског копна зато што смо били јаки у свом јединству - у саосећању, узајамној помоћи и самопожртвовању, узајамном служењу једних другима. Никада ми нисмо били успешни конкуренти - нити ћемо бити. Људи су дужни да помажу једни другима. Јаки - слабима, храбри - бојажљивима, паметни - осредњима, богати - сиромашнима, здрави - болеснима, млади - старима, одрасли - деци. Појединце задеси погибељ - тимови побеђују.
2. Руски поредак је јединство људи и организација које делују у одређеним границама слободе.
Сваки човек поседује слободу. Али слобода није сведозвољеност, већ простор допустивих радњи у саставу целине - свога народа и државе. Ван граница тог простора слобода се претвара у разарање целине и зато мора бити ограничена. Јединство је незамисливо без ограничења, и тих ограничења морамо бити свесни, признати их и увести разумно и смирено, као закон гравитације.
3. Руски поредак је живо јединство које се непрекидно рађа, пре-порађа и даље рађа.
Уколико је старење и смрт неодвојиви сапутник живота, утолико је њему самом својствено непрекидно обнављање и рађање. Зато култура рађања и здравља мора заузети једно од средишњих места у новом руском устројству света.
Огроман неосвојени простор Русије стално захтева насељавање, јер ће га иначе ускоро попунити мигранти. То значи да стални демографски пораст - од јединке три, па и пет или чак седам - мора постати социјална основа руског поретка. Само у породици са много деце васпитава се прави руски карактер, одрастају телесно и душевно здрава руска деца - непосредни представници и господари руске будућности. Човек који није прошао тешку школу стварања сопствене породице, који није отац или мајка, не може се сматрати пуновредним, одраслим и пословно способним, па ни у политичком смислу.
4. Руски поредак је слободно и добровољно јединство - његово извориште је слободна воља за добро. Руси не желе да друге подјарме, већ желе добро као живот у јединству, за све, а не само за себе. Да се сви народи баве мирном изградњом, слободно идући сваки својим путем. Да на свету буде што је могуће мање зла, преваре и насиља. Да се свако задовољава својим, не посежући за туђим. Да све живо једно другоме помаже, а не да причињава патњу.
Међутим, то није довољно само желети. Добро је одређени поредак ствари који не настаје сам по себи, и штавише, његово је постојање угрожено разноврсним претњама. За његово стварање и опстанак потребна је воља за добро - способност да се наређује, потчињава, опстаје и бори за добре циљеве, почев од себе самога и завршавајући околином. Постојаност воље значи да се држимо својих планова, дужности, обавеза и обећања. Без рада на култури воље све остало остаће тек испразне маштарије којима није суђено да се остваре.
5. Поредак уопште и Руски поредак појединачно јесте хијерархијско јединство чији сваки део заузима своје место у структури целине и извршава свој задатак у обезбеђивању њеног постојања.
Власт, Црква и државна идеологија представљају политичку разину руског поретка. Територија, одбрана, природни ресурси, државне финансије, саобраћајни, горивни и енергетски систем представљају саставне делове државе који обезбеђују извршавање њених најважнијих, јединствених и стратешких функција. Они могу припадати само држави, и њима може располагати само држава, што значи да је у тим сферама нужан државни монопол.
Међутим, не само држава већ и сваки човек као носилац стваралачког рада игра своју важну улогу у животу Руског поретка. Што је више струка, богатији је живот друштва, тим више блага оно ствара за сваког његовог учесника и на крају крајева за читав свет. Зато сваком човеку мора бити пружена могућност да се бави оним послом за који има највише жеље и најбољу способност и да за њега добија материјално обезбеђење довољно за успешан рад и достојан живот. Као гаранцију те могућности држава мора обезбедити грађанима неприкосновеност њиховог права власништва над имовином и капиталима које су сопственим радом створили.
6. Руски поредак је јединство служења а не супарништва. Сваки део поретка игра одређену улогу у његовом одржавању - врши своју сопствену дужност у заједничкој ствари његовог опстанка.
Попут живог организма, друштво мора бити јединство узајамних служења, а не арена конкурентске борбе. Зар је замисливо да желудац конкурише с мозгом, плућа с јетром, десна рука с левом, да сваки орган тежи да до максимума доведе своју потрошњу и на минимум сведе своје трошкове? У организму се слично томе понаша само тумор рака. А здрави органи врше своју дужност према организму, не бринући за своју корист, али и не патећи од неправедне размене коју не допушта централни орган управљања ради сопственог његовог самоодржања.
7. Руски поредак је прегалачко и офанзивно јединство. Сваки уистину живи организам је активан стваралац историје, а не њен објекат. Обележје живота и здравља представља стремљење ка великим делима и далеким циљевима, а не старачка брига око самоодржања и удобности.
Зато ће главно спољно обележје увођења руског поретка у Русији бити радикална промена њене спољне политике - и то враћање, на новој разини, остваривању мисије Трећег Рима, васпостављање поремећене светске равнотеже. Русија се мора вратити на светску арену као светски стабилизатор. Онај који одвраћа. И у том кретању она ће се неминовно сударити са светским дестабилизатором - САД и западом уопште, и биће принуђена да започне борбу за културно и политичко ослобођење земаља доспелих под јарам насилне “демократизације”, за престанак безумне експлоатације светских ресурса, опсежног загађивања околне средине и свеопшти прелазак на технологије које штеде природу.
Међутим, мисија Русије се не завршава васпостављањем светске равнотеже. Пошто се огромни ресурси које светска заједница сада троши на трку за наоружање и економско сучељавање преведу у стваралачки ток, пред светом обједињеним под покровитељством Русије отвориће се нове перспективе освајања свемира. То ће неминовно захтевати и растућа пренасељеност Земље.
Но то је, свакако, засад само маштање о светлој будућности. Пут у светлосне године почиње једноставним корацима ка поретку које морамо начинити већ данас.
