У Подмосковљу се одржава збор друштвене организације за помоћ војно-спортском и родољубивом васпитавању деце и омладине „Асоцијација Витезова“. На збору су се окупили најбољи чланови клубова „Витезова“ из Русије и представници иностраних подружница „Асоцијације“: Бугарске, Српско-Црногорске, Кримске, Придњестровске и Јужноосетинске. Дописник „Српска.Ру“ се срео и разговарао са руководиоцем Српско-Црногорских „Витезова“, докторандом Београдског универзитета, председником Карате-федерације Црне Горе, Веселином Конатаром.
Веселине, добар дан. Испричајте, молим Вас, ко су чланови Српско-Црногорских „Витезова“?
Ако говоримо о обичним члановима, то је иста онаква као и у Русији родољубиво настројена омладина узраста од 12 до 25 година. Они живе, школују се и раде у разним градовима Србије и Црне Горе: Новом Саду, Бачкој Паланци, Бијелом Пољу, Даниловграду, Херцег Новом, Жабљаку и др. Међу руководиоцима организације су у нашој земљи уважени људи - то су професори, познати уметници, спортисти, песници, писци, чак и један генерал.
Какве су перспективе развоја Ваше организације, испричајте о плановима „Витезова“ у Србији и Црној Гори?
Свакако, то је ширење организације, и то не само количинско, него и квалитативно. Планирамо пријем нових чланова, укључујући прегаоце науке, културе, спорта. „Витезови“ намеравају да догодине позову своју руску браћу у Србију и Црну Гору, покажу им историјске и културне знаменитости наше земље, пропутују са њима од Београда до Херцег Новог. Такође је предвиђено одржавање збора „Витезова“ на јадранској обали.
Током 2011-2012. г. желимо да правно уобличимо нашу друштвену организацију у Србији. Планирамо организовање курсева руског језика за Српско-Црногорске „Витезове“. Намеравамо да и даље јачамо пријатељске и културне везе са Русијом.
Како оцењујете културно-просветни програм деветог збора „Витезова“, има ли ове године неких особености?
Српско-Црногорски „Витезови“ већ седми пут учествују у збору „Асоцијације“, и можемо да оценимо како програм сваке године постаје све разноврснији. Вршимо анализу сваког збора, трудимо се да следеће године постане занимљивији и кориснији за учеснике. Хтео бих да изразим велику захвалност за помоћ у организацији збора фонду „Андреј Првозвани“ и Центру националне славе Русије, чија подршка је „Витезовима“ изузетно важна. Ове године смо, осим интензивних спортских тренинга и вежби које развијају интелект, предавања и семинара из историје, имали и богат културни програм, долазили су нам изванредни песници, писци и музичари. Учесници су посетили Суздаљ, Муром, Сергијев Посад, ходочастили у чувени Дивјејевски манастир.
Била је упечатљива и свечана церемонија отварања збора, која је ове године одржана на Саборном тргу Московског Кремља. У церемонији су учествовали представници духовништва, политичари, друштвени радници. Били смо јако узбуђени и почашћени тиме што смо се обрели у самом срцу братске руске државе, што смо осетили атмосферу тог места, његову величанственост и моћ.
Веселине, у саставу ваше делегације су познати српски песник Ранко Радовић, професор руског језика Благоје Вујисић, сликар Радован Кузмановић. Каква је улога тих људи у развоју подружнице „Витезова“ у Србији и Црној Гори?
Без таквих људи је немогућ развој наше организације. Ти људи су цвет српског народа. Они уживају велики углед у нашој отаџбини. Ранко Радовић је један од најбољих српских песника. Неке његове књиге су преведене на руски језик. Ти људи јачају и чувају нашу културу и традиције, без којих је немогуће васпитавање правог „Витеза“. Јако је важно да се младом нараштају пренесу „кодови“ који у једну целину обједињавају прошлост, садашњост и будућност наше земље, и словенске цивилизације у целини.
Догодине ће се одржати 10. јубиларни збор „Витезова“. Шта од њега очекујете?
Пре свега бисмо желели да сведемо неке рачуне, претресемо све учињено. Такође мислим да је важно да се на јубиларном збору окупи што је могуће више представника организације, како бисмо могли да заједно размотримо будућност „Асоцијације Витезова“, зацртамо тактичке кораке и стратешке перспективе.
Србе и Русе повезује вековно пријатељство. Русија и Руси су били заштитници православља на Балкану, трудили се да помажу братском српском народу. Да ли је историјско памћење о томе сачувано у Србији и Црној Гори?
Наравно да јесте. Истог смо словенског корена, исте вере, сећање на наше пријатељство је Русима и Србима у крви. Истина, после другог светског рата су из познатих разлога те везе и то памћење били делимично изгубљени. Сада се бавимо, између осталог и у нашој организацији, обнављањем братских односа између Србије, Црне Горе и Русије. То је важан задатак и наша заједничка одговорност не само према онима који живе у нашим земљама сада и овде, него и пред милионима јунака из прошлости, као и пред будућим нараштајима Срба и Руса који ће доћи после нас.
Мислите ли да многи у Русији, Србији и Црној Гори деле ваш став? Није тајна да у нашем променљивом свету речи о „тесним историјским везама“ и „сећању на претке“ често постају тек нужна формалност у општењу политичара.
Донекле сте у праву, али ми се чини да, кад је реч о нашим земљама, све више људи, Срба и Руса, почиње да схвата да речи о „братским везама“ треба пунити истинском садржином и смислом, и искрено се труде да раде на обнављању изгубљене духовне везе. И таквих је људи прилично много. С друге стране, не сме се порицати ни то да је велики постотак и оних који теже да се прикључе такозваној „западној цивилизацији“. Апологетичари тих настројености имају власт и новац и то је велики проблем...
Културне везе наших народа, па и оне преко омладине, претпостављају учење руског језика. Какав је однос према руском језику у Србији и Црној Гори?
У Србији и Црној Гори се увек учио руски језик. То се дешава и сада, али „вестернизација“ о којој је већ било речи уноси у тај процес своје корективе. Готово сви одрасли знају руски, учили су га у школи, омладина се сада оријентише на енглески, али се у последње време прилике у погледу учења руског језика побољшавају.
Шта је било најважније у вашем избору када сте стварали организацију у Србији и Црној Гори? По чему је Вама блиска идеја „Витезова“ као омладинске организације?
Појам „витез“, како га ми у нашој организацији схватамо, увек је био близак српском народу. Најсмелије, најодважније и најплеменитије младиће који су бранили отаџбину и православље код нас су називали „јунацима“. Руска и српска омладина мора проучавати традиције својих предака, васпитавати у себи најбоље одлике које су вековима прослављале наше народе, чувати заједничко јуначко памћење, умети да се заложи за своја уверења; све те задатке се и трудимо да заједно решавамо у „Асоцијацији Витезова“. Ми нисмо просто колеге - ми смо истомишљеници, духовна браћа.
Тројица „Витезова“: магистар богословља, професор Свето-Тихоновског хуманитарног универзитета Андреј Солодков, руководилац Српско-Црногорских „Витезова“ Веселин Конатар, председник „Асоцијације Витезова“ Николај Њемчинов (слева надесно)
Учесници 9. збора „Витезова“
