Одлука суда о ослобађању светског првака у рвању без правила Расула Мирзајева уз залог од пет милиона изазвала је велики одјек у јавности. Сам Мирзајев је у судници седео са самозадовољним осмехом, и очито се није радило ни о каквом кајању за одузети људски живот. Није шала, представници РПЦ после тога чак предлажу да се озакони слободно ношење оружја у Русији. О таквој мери је у интервјуу сајту Накануне.Ру изјавио познати мисионар РПЦ, протођакон Андреј Курајев. „Схватате ли, ако предложим да се радикално преуреде мозгови органа заштите јавног реда и мира, такав предлог ће бити знатно већа утопија“ - објаснио је он.
Питање: Данас сте изјавили да Мањежни трг чека људе. Објасните да ли је то позив или осећање расположења која владају у друштву?
Андреј Курајев: Није то позив, већ извесна констатација друштвених расположења. Код нас десетлећима говоре о томе како да се не увреде дошљаци, а не обраћају пажњу на то да људи који овде живе почињу да се осећају крајње непријатно. То су чудна претеривања пропаганде и политике, она се одражавају у свему, почев од тога да националне републике иступају у улози прималаца којима се бескрајно слива новац који су реално зарадили сасвим другим региони, људи и народи, завршавајући и овом ситуацијом. Погледајте с коликим огромним напором је Самбо федерација дала моралну оцену том убици. Када се пре отприлике годину дана сличан случај десио у Владивостоку, и тамо такође боксер убио човека, сместа је уследила изјава да је то срамота на наш спорт. Био је искључен из тима. А још јуче је главни тренер репрезентације Русије за борилачку вештину самбо изјавио како се нада да ће Мирзајев наступити на светском првенству.
Питање: Али, неки сматрају да сукоб Мирзајева са Московљанином није носио међунационално обележје. Или ствар није у суштини сукоба, већ у одлуци суда?
Андреј Курајев: Као и у случају убиства Јегора Свиридова, у почетку је све било мирно. Једна је ствар - сам инцидент, и ту није било друштвеног одјека. У оба случаја је дошло до „ерупције“ када су инстанце, које је требало да расправе ствар и бране страну погинулих, настрадалих, уместо тога донеле чудне одлуке и пустиле злочинце на слободу. А то су људи који су несумњиво криви за убиство. Присетимо се оног огавног осмеха у судници преко читавог ТВ-екрана. Ма какво покајање! Што се тиче националног чиниоца, он је био присутан.
Питање: Појасните, молим Вас.
Андреј Курајев: Постоје одређени културни сценарији, шаблони понашања, и разлике између нација и култура се управо у њима и састоје. То нису разлике између Бетовена и Чајковског, тим пре то није генетика, облик очију и боја коже, то је већ нешто секундарно. Ради се управо о културним сценаријима - како се дете умотава у пелене, култура јела, културе болести, култура потрошње, култура одмора, култура рада, култура, на крају крајева, тога како се удварати девојци, како се туку дечаци. И то је такође део културног сценарија. И ту постоје два сценарија тих дошљака из аула (аул - село на Кавказу и у Средњој Азији). Као прво, они сматрају да имају право на изразито сексуално-агресивно понашање према руским девојкама, а као друго, сматрају да имају право на тренутну примену оружја у ситуацији када нешто не крене онако како они хоће. У чему је културни сценарио: док би у руском друштванцету као одговор на реч уследила друга оштра реч и био би, штоно кажу, дугачак предговор, пре него што се пређе на песнице, овде је као одговор на реч, чак и лоше схваћену (у дотичном случају нитков просто није схватио о чему је Иван говорио), сместа уследио пуцањ. А ударац светског првака у борилачкој вештини самбо је исто што и пуцањ из „калашњикова“. То је културни сценарио, када даље почињу да штите свога и када председник Дагестана изјављује да је то понос републике. У дотичном случају се сви „збијају“ скупа, обећавају откуп, прикључују се посланици. У случају са руским момком тога неће бити. И то је такође културни сценарио.
Питање: Али, одсуство самоорганизовања - то је и наш проблем.
Андреј Курајев: Да, наш негативни културни сценарио се састоји у томе да Руси немају такву самоорганизацију ни жељу да штите свога. Код нас тога нема, а код њих има. То ствара очиту неједнакост страна, значи да правосудни органи и држава морају бити врло прецизни и не претварати се у слуге дагестанских дијаспора, што се исувише често дешава.
Питање: Своју улогу у насталом друштвеном одјеку одиграла је и могућност ослобађања уз залог? Све донедавно такве норме у нашем законодавству није било.
Андреј Курајев: Ту је садржана и фантастика: он није морао да потпише да неће напустити место становања, његов адвокат је то изјавио. Он сад може мирне душе напустити земљу. Мене запрепашћује и понашање судије, апсолутно несхватање последица. Да, њој је дато право да тумачи закон, али при томе она мора имати у виду социјалну опасност радњи и могућих последица, укључујући и могуће последице одлука самог судије. А она изнебуха у таквим приликама доноси крајње експлозивну одлуку, увредљиву за јако велики број Руса.
Питање: Мирзајев је дисквалификован са прилично чудном формулацијом - због „недостојног понашања изван ринга“, премда је то чињенично - због убиства човека. Како то коментаришете?
Андреј Курајев: Да, штавише, тек данас су донели ту одлуку. Требало им је десет дана да би заузели позу макар делимичне осуде убице. То су зачуђујуће спори морални рефлекси.
Питање: А шта Ви предлажете да се ради у тој ситуацији? Неки предлажу да се националне републике одвоје. Или је довољно истоветно тумачење закона за све?
Андреј Курајев: Знате, чини ми се да ту може помоћи само једно - дозвола за слободно ношење оружја.
Питање: Толико радикална мера? Јер, видимо до каквих масовних убистава доводи слободно ношење оружја у западним земљама.
Андреј Курајев: Схватате ли, ако предложим да се радикално преуреде мозгови органа заштите јавног реда и мира, такав предлог ће бити знатно већа утопија.
По материјалима nakanune.ru.
