Група Ас Вентура је тренутно једини састав у Руској Федерацији који свира „жестоки козачки фолк рок“, не користећи при томе козачку стилистику само као уметнички поступак. Вођа групе, Иван Андријанов, од 2000. године је у козачком покрету. Састав познају козаци Дона, Кубања, средишњег дела Русије и Далеког Истока. Не само козачка омладина већ и старешине и атамани.
Састав је настао 1997. године у граду Петропавловск-Камчатски као строго социјални панк пројекат и од првих наступа привукао пажњу како локалних меломана тако и јавних гласила, умногоме захваљујући изазовном понашању и репутацији бескомпромисних рокера. Група је све до последње године свог боравка на Камчатки била најтраженија и њени наступи најпосећенији. Многобројни написи и емисије о групи у гласилима то непобитно потврђују.
Вођа групе Иван Андријанов се 2000. године по зову крви и савести прикључио козаштву. То се одразило и на стваралаштво: из песама су нестале псовке а појавила се хармоника. Од тада група свира „козачки рок“ (или „козачки панк-рок“, како га чланови групе у шали називају), који у себи спаја лирику козачког фолка и распојасаност рока. У групи су се појавили професионални музичари, што се морало одразити на квалитет песама и извођења. Сам колектив је постао „рок група Посебног Камчатског козачког Округа Усуријске козачке Војске“.
Достигнућа
Група је не једном побеђивала на обласним и градским рок фестивалима.
Ас Вентура је 2002. године наступила на 17. далекоисточном фестивалу алернативне и рок музике у Хабаровску.
Албум „Песме припитог козака“ снимљен је 2004. године.
Група 2005. и 2006. наступа на гала концерту међународног рок фестивала „Прозоре отвори“ у Санкт-Петербургу.
Године 2006. отвара концерт уживо на каналу московске телевизије О2 ТВ у оквиру програма „Ухватити живог“.
Музичари се 2007. селе у Санкт-Петербург и отад живе и раде у Северној престоници.
Група је 2008. заједно са козацима станице (козачког села) Александријске (Резервна Козачка Војска у саставу Свевелике Војске Донске из Москве) имала две турнеје по станицама Ростовске области, а октобра и наступ на трећем светском конгресу козака у Новочеркаску, на позив атамана СВД В. П. Водолацког. Исто у октобру, група је одржала концерт у кадетском корпусу (средњој војној школи) „Платов“ у Белој Калитви и у кадетском корпусу града Шахти, где су их кадети врло топло примили.
Маја 2009. група је позвана у Волгоград на други сверуски слет православне козачке омладине.
Гостовање у Краснодарској покрајини је уследило септембра 2010. године.
Први и одличан концерт у Великом Новгороду одржан је децембра 2010.
Сваки наступ групе регионална јавна гласила су забележила, што сведочи о актуелности пројекта.
Стваралачки став
Иван Андријанов садашњи стваралачки став групе овако одређује: „Ми нисмо ансамбл народне песме. Наше стваралаштво није стилизовано у виду козачког фолка; то су козачке песме. Ја сам козак, ја сам део свог козачког народа, свиђало се то некоме или не. Ми ништа никоме не доказујемо. Песма може и да не буде козачка, чак и кад је свака друга реч у њој „коњ“ или „сабља“, и обрнуто - може бити козачка чак и кад у њој ни реч о козацима није изречена, али ју је сачинио и изводи је козак“.
Група у свом стваралаштву спаја културне и историјске слојеве разних културних и социјалних скупина, што омогућава да се на нов начин погледа на историјске догађаје, културне појаве, на нов начин појми стварност. Песме групе су, и поред своје једноставности и усмерености на унутрашњи свет слушаоца, априори социјалне и политичке.
Аудиторијум
Циљни аудиторијум групе представљају људи разног узраста од 16 до 60 и разних социјалних скупина. Особеност групе представља то што је слушају људи с активним грађанским и животним ставом: козаци, чланови родољубивих организација, друштвених покрета итд.
Перспективе
Група сада ради на албумима на различите теме. Повремено наступа у Москви. Стижу јој позиви из Нижњег Новгорода, Калињинграда, Перма, из Украјине и Молдавије.
