Политички догађаји који су се последњих дана збили у Русији поново су у мејнстрим медијима коментарисани у претераном и погрешном маниру. Руско пролеће, „снежна“ револуција, слом Путиновог режима, арапска револуција у Москви...
Претеране одреднице, често помамно уперене против председника владе, свакако одговарају извесним паролама које сам чуо током тих демонстрација, али изгледају сасвим далеке како од стварности тако и од онога што данас мисли претежна већина житеља Русије. Овог пута се франкофонска гласила нису уподобила англофонском медијском мејнстриму, где је један од највећих телевизијских канала коментарисао демонстрације у Русији користећи видео-снимак нереда у Грчкој. Међутим, познато је да су палме ретке на улицама Москве, а руска полиција не носи грчке униформе. То је бесмислено коментарисати, довољно је погледати репортажу.
Вратимо се на почетак. После скупштинских избора 4. децембра откривени су случајеви фалсификовања. Како показује озбиљна а не емотивна анализа, разлика између анкета, „егзит пола“, претходних процена и резултата осетна је само на Кавказу и поготово у Москви, као што сам већ овде писао. Треба подсетити да традиционална и конзервативна чеченска структура (улога кланова, на пример) може бити она покретачка снага гласања коју је тешко схватити.
Фалсификовање је запажено углавном у Москви, где је резултат „Јединствене Русије“ наводно преувеличан, како се тврди по резулатима „егзит пола“ које је објавио Фонд „Јавно мњење“, због чега је све и почело. Занимљиво је да данас те анкете на сајту фонда нема, али су је преузели многобројни блогери. Шта је за фонд једноставније од манипулације с анкетом на изласку са биралишта? Протестни покрет је углавном дотакао Москву и Санкт-Петербург где се окупило ¾ укупног броја демонстраната.
А шта заправо представљају фалсификати који се раскринкавају и шире преко Интернета, социјалних мрежа или Youtube, на које се западни новинари непрестано позивају после избора? На свим биралиштима (у Русији и иностранству) откривено је 7.664 разноврсних прекршаја током избора. Од свих тих инцидената број случајева везаних за жалбе у вези факсификовања приликом пребројавања гласова износи 437. Погледајмо сада шта се говори на сајту „независне“ асоцијације „Глас“, специјализоване за посматрање избора: 66 регистрованих случајева неслагања између прорачуна посматрача и коначног резултата, што је сваки пут износило 100, 200 или 300 гласова, зависно од случаја.
Слична је анализа у „Ведомостима“ које су објавиле подробне резултате за Москву, где су посматрачи „Јабуке“ (опозициона странка) приметили тридесетак прекршаја у читавој престоници. Може ли се замислити да би тих спорних 20.000 гласова (по преувеличаној процени) омогућило „Јединственој Русији“ да удвостручи резултат у Москви? Да ли је запажено да „независни“ посматрачи и посматрачи „Гласа“ или „Јабуке“ нису успели тог дана да запазе никакве фалсификате на осталих 3.374 бирачких места у престоници?
Може ли се замислити да је тих неколико случајева фалсификовања могло сасвим да промени резултате избора у земљи? То изазива озбиљну сумњу. После избора нико није оспоравао постојање прекршаја, фалсификата и системских погрешака у рачуну, које су открили различити посматрачи политичких странака и удружења. Али је ипак немогуће поредити Москву са Чикагом, у коме је на изборима 1982. године нестало 100.000 гласова. Сем тога, многи међународни посматрачи су признали изборе за важеће, што се може видети, на пример, овде и овде.
Што се тиче Америке: асоцијацију „Глас“, створену ради раскринкавања фалсификовања у Русији, финансирају моћне америчке асоцијације USAID и NED. „Глас“ је ухваћен такорећи на делу, пошто је руска штампа недавно објавила електронску преписку између руководилаца „Гласа“ и службеника USAID, у којој он пита колико би асоцијација могла да заради (током избора у Русији) ... вестима о фалсификовању и злоупотребама.
Али је информациона бука о масовном фалсификовању избора ваљано обавила своје, вероватно је зато око 35.000 људи дошло на велике демонстрације прошле суботе у Москви (где сам и ја присуствовао) како би захтевали нове изборе. Скуп је назван снежном револуцијом, учесници су имали беле врпце и беле цветове.
Та комбинација символа чудно подсећа на символе обојених револуција (такође називаних револуцијама цвећа) које су се одиграле у Србији 2000. године, у Грузији 2003. и Украјини 2004. године. Још чудније је што се сајт тајанствене нове асоцијације која је организовала покрет, такође назива BelayaLenta (бела врпца). Тај интернет-домен регистрован је у САД октобра 2011. године...
Те демонстрације су по мом мишљењу биле изузетно занимљиве. У њима су учествовали најразличитији политички покрети и удружења. Део људи дошао је да посматра скуп, и био изненађен његовим размерама. Ја бих обичног учесника описао као Московљанина који припада горњем делу средње класе, младог мушкарца, увереног да су му украли глас, и нимало непријатељски настројеног према председнику владе Владимиру Путину.
Митинг су заједно организовали вечни либерални опозиционари Борис Њемцов, Михаил Касјанов и Владимир Милов, који улазе у Парнас (нерегистрована Партија народне слободе за Русију без самовоље и корупције), као и Сергеј Удаљцов, лидер „Левог фронта“, такође бивши члан либерално/комунистичке коалиције „Друга Русија“, која обједињава ултралевичаре, национал-бољшевике и прозападне либерале.
Присуствовале су либералне и прозападне асоцијације. Били су заступљени КПРФ и „Праведна Русија“, као и разни ултралевичарски покрети: анархисти, леви фронт и антиглобалистички покрети. Треба указати на још један елемент, сасвим неочекиван за иностраног посматрача, осетно присуство представника ултрадесничара, неонациста, националиста и монархиста. Они који читају овај текст могу се упитати: а како су толико различити људи успели да заједно наступе без сукоба.
Било је много антипутинских парола, али никаквих погромаша на крају митинга. Те пароле, ненаклоњене председнику владе, биле су најразличитије. За једне је он аутократа, за друге, обрнуто, недовољно националиста, исувише либералан, или не сасвим левичар. Блогер Алексеј Наваљни, кога на скупу није било, постао је символ тог неочекиваног савеза либерала и ултрадесничарских радикалаца. Тај блогер, врло популаран на Западу (више него у Русији), бивши члан либералне странке „Јабука“, смислио је паролу „Јединствена Русија је партија превараната и лопова“ коју су прихватили противници Владимира Путина.
Сем тога, управо је Наваљни позивао да се „гласа за било кога, осим „Јединствене Русије“. Он је такође ове године учествовао у Руском маршу, том маршу крајње деснице, радовао се „могућности да васпитава младе радикалце“. Шифра његовог мејла је проваљена што је помогло да се обнародује чињеница како је он (као и већ споменути „Глас“) добијао новац од америчке асоцијације NED (једна од основних структура која је последњих година подржавала обојене револуције на постсовјетском простору), али и да је тесно повезан са Александром Беловим, представником дубоко антикремаљске структуре ултрадеснице: бившег ДПНИ (покрет против нелегалне имиграције).
Осим утицаја „Гласа“ и Наваљног, треба истаћи да су САД недавно обећале већу помоћ организацијама које раде у Русији, тврдећи да таква помоћ није усмерена на подривање политичке стабилности у земљи. У шта ја искрено сумњам.
Био сам присутан на том скупу, и ево двеју главних мисли које ми падају на памет.
Пре свега, митинг се завршио мирно: то је постало демонстрација зрелости друштва Русије, како демонстраната тако и државе. Сада је срушен стално понављани мит о репресивној држави. Демонстранти су поштовали правне оквире, све је прошло без инцидената.
Даље, изгледа да озбиљни и конструктивни захтеви многих демонстраната (на пример, бесплатно здравство и реформа школства) одговарају захтевима бирача блиских комунистичкој партији или „Праведној Русији“, странкама новог блока левице.
Тај блок левице који ће добити око трећине места у новој скупштини наизглед представља реалнију опозициону снагу, насталу после избора 4. децембра, од хипотетичне наранџасто / смеђе / црвене коалиције окупљене на митингу који су организовали вечити губитници и лидери ситних група. Сасвим је могуће да ће се сада политички живот у Русији структурисати око два главна блока: десни центар око „Јединствене Русије“ и значајан покрет левице.
Ова два запажања наводе ме на помисао да политички живот Русије мора сачувати своју стабилност, пославши америчке планове о обојеној револуцији у Русији на сметлиште историје.
