Представление второго выпуска альманаха.
Почётные гости: Мирослав Тохоль, Благое Бакович.
Музей Маяковского. 26 января в 19.00.
Вход свободный.
Представление антологии "Сербские поэты ХХ века"
ИМЛИ им. Горького РАН. 6 февраля в 17.00.
Вход свободный.
СЕРБСКИЕ ПОЭТЫ ХХ ВЕКА. КОММЕНТИРОВАННАЯ АНТОЛОГИЯ
Перевод с сербского; Редактор-составитель А. Б. Базилевский; Предисловие и очерки о поэтах А. Б. Базилевского, М. Л. Карасёвой. М.: Этерна; Вахазар, 2011. 1104 с. (ИМЛИ им. А. М. Горького РАН). [Параллельный стихотворный текст на сербском и русском языках]
Авторы данного труда рассматривают антологию как важный жанр филологического исследования. Создание антологии (книжной серии, коллекции, библиотеки) есть метод критической интерпретации и демонстрации литературного процесса в его проблемно-жанровой динамике, совокупности тенденций и многообразии поэтик. Исследование с литературным приложением – наиболее ёмкий и интересный тип антологии – позволяет наглядно высветить многоликое единство литературы, её художественный масштаб, прояснить контекстуальные связи.
Материал исследования – одна из самых богатых славянских литератур, тесно свя-занная с русской. Антология задумана как общий том «избранного» лучших сербских поэтов ХХ века, представленных наиболее значимыми текстами, созданными на всём протяжении их творческого пути. Показана развёрнутая панорама новой поэзии, широ-кий спектр её важнейших явлений. Книга включает историко-литературное введение, аналитические очерки, иллюстративную часть (на языке оригинала и в русском переводе), справочно-библиографический аппарат (в т. ч. указатель изданий сербской поэзии ХХ века и главных работ о ней). Серия портретов крупнейших авторов в сочетании с их произведениями даёт связную картину развития национальной поэзии в эпоху интегрирующего синтеза. Авторы труда исходят из того, что понятие ХХ века в литературе не совпадает с календарной хронологией: поэтический век начался (и кончился) раньше, чем историческое столетие.
В антологии представлены: Лаза Костич, Воислав Илич, Алекса Шантич, Милета Якшич, Йован Дучич, Светислав Стефанович, Милан Ракич, Владислав Петкович-Дис, Сима Пандурович, Вељко Петрович, Станислав Винавер, Милутин Боич, Иво Андрич, Милош Црнянский, Момчило Настасиевич, Растко Петрович, Душан Матич, Десанка Максимович, Радован Зогович, Душан Радович, Васко Попа, Мира Алечкович, Бранко В. Радичевич, Слободан Маркович, Стеван Раичкович, Миодраг Павлович, Изет Сарайлич, Бранко Милькович, Витомир Николич, Любомир Симович, Добрица Эрич, Бранислав Петрович, Милован Данойлич, Любивое Ршумович, Матия Бечкович, Радован Караджич, Райко Петров Ного. Позднейшие авторы (родившиеся после 1945 года) во многом принадлежат уже другому времени, оценка их творчества впереди. Выбор авторов – в соответствии с реальной картиной бытования сербского языка – не ограничен собственно Сербией: сербская, черногорская, боснийско-герцеговинская поэзия рассматриваются как многосоставное целое.
Исследование, осуществленное в Институте мировой литературы им. А. М. Горького Российской академии наук, имеет целью восполнить существенный пробел в отечественном восприятии югославянских литератур, вводит в культурный обиход ряд ранее не известных у нас имён и произведений, благодаря которым сербская литература по праву занимает видное место в мировой культуре. В качестве свода научной и художественной информации книга адресована специалистам и широкому кругу читателей, интересующихся славянскими литературами.
Представление антологии состоится 6 февраля 2012 года в 17.00 в ИМЛИ РАН (Москва, Поварская 25А).
(соб.инф.: wahazar@imli.ru)
СРПСКИ ПЕСНИЦИ ХХ ВЕКА. АНТОЛОГИЈА СА КОМЕНТАРИМА
Превод са српског; Састављач и уредник Андреј Базилевски; Предговор и есеји о песни-цима Андреја Базилевског, Марине Карасјове. М.: Етерна, Вахазар, 2011. 1104 с. (ИСК «А. М. Горки» РАН). [Паралелни стиховни текст на српском и руском језику]
Аутори овога дела сматрају да је антологија важан жанр филолошког истраживања. Приређивање антологије (серије књига, колекције, библиотеке) јесте метод критичке интерпретације и демонстрације литерарног процеса у његовој проблемско-жанровској динамици, свеукупности тенденција и разноликости поетика. Истраживање с литерарним прилогом – најобимнији и најзанимљивији тип антологије – омогућује јасно расветљавање многоликог јединства литературе, њен уметнички размах, те појашњење контекстуелних веза.
Предмет истраживања је једна од најбогатијих словенских књижевности, дубоко повезана са руском. Антологија је замишљена као књига избора из стваралаштва најбољих српских песника XX века, представљених најзначајнијим песмама, писаним на свим деоницама стваралачког пута. Дата је подробна панорама новог песништва, широк спектар његових најважнијих појава. Књига садржи књижевноисторијски увод, аналитичке прегледе, илустративни део (на језику оригинала и у руском преводу), библиографију (укључујући и списак издања српске поезије XX века и главних радова о њој). Серија портрета највећих песника скупа с њиховим делима даје заокружену слику развитка националног песништва у епоху целовите синтезе. Аутори антологије сматрају да се поимање XX века у књижевности не подудара с календарском хронологијом: поетички век је започео (и завршио се) пре историјског столећа.
У антологији су заступљени: Лаза Костић, Војислав Илић, Алекса Шантић, Милета Јакшић, Јован Дучић, Светислав Стефановић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Сима Пандуровић, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Милутин Бојић, Иво Андрић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Растко Петровић, Душан Матић, Десанка Максимовић, Радован Зоговић, Душан Радовић, Васко Попа, Мира Алечковић, Бранко В. Радичевић, Слободан Марковић, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Изет Сарајлић, Бранко Миљковић, Витомир Николић, Љубомир Симовић, Добрица Ерић, Бранислав Петровић, Милован Данојлић, Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Радован Караџић, Рајко Петров Ного. Следећа генерација песника (рођених после 1945. године) по много чему припада другом времену, а оцена њиховог стваралаштва тек предстоји. Избор аутора – у складу с реалном сликом распрострањености српског језика – није ограничен само на Србију: српска, црногорска и босанско-херцеговачка поезија сматрају се саставним деловима целине.
Истраживање, обављено у Институту за светску књижевност «А. М. Горки» Руске академије наука, има за циљ да испуни суштинску празнину у отаџбинској перцепцији југословенских књижевности, уводи у културни видокруг низ раније код нас непознатих имена и дела, захваљујући којима српска литература с правом заузима значајно место у светској култури. Као збир научних и уметничких информација, ова књига је намењена специјалистима, али и широком кругу читалаца заинтересованих за словенске књижевности.
Промоција антологије ће се одржати 6. фебруара 2012. године у 17.00 у ИМЛИ РАН (Москва, Поварскаја 25А).
(сопств.инф.: wahazar@imli.ru)
