Најзад су „мочварни револуционари“ са Болотног (мочварног) трга открили своје главно оружје, помоћу кога намеравају да „свргавају Путина“. У високотиражном „Московском комсомолцу“ изашао је 8. фебруара чланак „Руке на грлу“ либерала Минкина, где он практично понавља (допунивши бројкама и чињеницама) „сензацију“, коју смо ми не једном објављивали, о томе да у савременој Руској Федерацији нема легитимног (то јест, законитог) Устава. УОПШТЕ нема!!!
Онај документ који сматрамо Уставом, изнет је 1993. на референдум где је, наводно, „свенародно прихваћен“. У ствари, по тада важећем закону (укинутом тек две године касније - 1995. године) одлука се сматра донетом на референдуму ако за њу гласа преко половине СВИХ бирача у земљи. А 1993. је на референдуму учествовало мање од 60% бирача од којих је (чак и урачунавши огромно „паковање“ о коме се много причало) гласало „за“ нешто више од половине! То јест, фактички, чак и у складу са званичним подацима, за нови Устав се изјаснило нешто више од 30% житеља Русије, уместо предвиђених 50% + 1 глас! А то значи да Устав донет 1993. НИЈЕ БИО ИЗГЛАСАН и, строго говорећи, никако се не може сматрати законитим (легитимним)!
Даље господин Минкин, који је изнебуха „прогледао“, патетично негодује: „Зграда Нове Руске Државности од самог почетка је грађена на гњилој мочвари лагарија. А тако је и настављено. Онима који су фалсификовали доношење Устава поштени избори нису ни требали. Ни после тога они нису побољшавали живот за људе, већ изборно законодавство за себе... (укинули су једномандатне округе, самосталне кандидате, рубрику „против свих“, укинули праг излазности, повећали праг проласка у Думу на 7%)... Власт је уништавала наша бирачка права, а Дума је за све то гласала. Али, сва су та гласања и сви ти избори били ван закона (без Устава)“. Можемо додати да су после славодобитног оглашавања да је „Устав на референдуму прихваћен“, гласачке листиће брже-боље „грешком“ спалили, а челник Централне изборне комисије Рјабов је из захвалности именован за амбасадора.
Какав закључак се из свега тога може извући? Ево какав: „Господине председниче, има и горег проблема од сумњивог броја бирача који се може наврат-нанос поправити. Сва политика, све законодавство, сви избори заснивају се на Уставу. Сада кажу да је он наводно несавршен и треба га поправити. Заправо (ако ћемо озбиљно) њега напросто нема...“
Је ли сада свима јасно зашто су либерали, који су пљескали Јељциновом антиуставном преврату и пуцњима у браниоце Устава, тек сада, са деветнаестогодишњим закашњењем, „изненадно запазили“ да нам је Устав нелегитиман? Ама зато што то значи: све што се у земљи чинило током тих 19 година - исто је нелегитимно и, строго говорећи, никакву законску снагу нема. Нелегитимни су сви у складу са тим недонетим Уставом бирани председници, сви састави Државне Думе и Савета Федерације, сви донети закони и склопљени уговори. Уопште - СВЕ!!! И, ако приђемо питању чисто правно, то је заиста тако.
Али, то су „запазили“ и покренули управо сада, уочи председничких избора, на којима ће, чак и ако се најпоштеније одрже, врло вероватно победити Путин. Е, онда ће куцнути час да се „народу отворе очи“ и да га изведу на улице под паролом „Цар није прави!“ Ни избори нису прави. Ни недавни скупштински такође нису. И уопште ничег легитимног у земљи нема!
Недавно је Сергеј Кургињан у једном од својих наступа испричао о посети господина Касјанова Хелсинкију, још пре било каквих протеста, где је на неком скупу изнео „наранџасти“ сценарио који се сада тако доследно спроводи. Између осталог, да ће пресудни тренутак наступити управо после председничких избора, које „нико неће признати“ и народ ће изаћи на улицу. У управо тада ће у његово (народно) име депутација либерала из касјановско-чубајсовског „Округлог стола 12. децембра“ банути у Кремљ и затражити од Путина „абдикацију“. При том ће (пажња!) Путина знатан део његовог окружења „издати“ и „прећи на страну народа“. То јест, ситуација ће и надаље понављати фебруар 1917. када су Николају Другом приспели самозвани „представници народа“ са захтевом да абдицира, а генерали на које је рачунао, изненада су му дошли са црвеним машнама и затражили исто то...
У читавој конструкцији коју је господин Касјанов изнео била је само једна околност која смета да се поверује у њену веродостојност. Управо - није било АПСОЛУТНО НЕПОБИТНОГ ЗА СВАКОГ доказа да је новоизабрани председник - нелегитиман. И ево – ПОЈАВИО СЕ! Нуто, Устав је у Русији нелегитиман, што значи да је и председник нелегитиман! То је апсолутно озбиљан аргумент и за опозицију, и за Запад, да исход избора не признају. И Дума, изабрана на недавним изборима, такође је нелегитимна, чак и ако занемаримо кривотворење. И тренутни председник Медведев исто је нелегитиман. Што значи да он није никакав „врховни командант“, и војска ће са обавештајним службама сама одлучити коме јој се више исплати да се потчињава. Па и „партија власти“, регистрована на основу нелегитимног закона, донетог у нелегитимној Думи, такође је нелегитимна. И све скупштинске странке - такође, можда изузимајући Либерално-демократску партију Русије и Комунистичку партију Руске Федерације, регистроване пре 1993. године.
Постоји још једна важна околност, коју либерали засад не оглашавају. Јер, нелегитимност Устава и свих скупштина после 1993. године значи да је и мажњавање општенародног власништва под маском „приватизације“ - такође незаконито. И огромна имовина настала у вези с тим - такође. А то је за Запад - апсолутно неоспоран повод да замрзне све руске рачуне (укључујући државне) и заплени сву имовину - све док у Русији не расправе која имовина је „легитимна“ а која не. Поседујући толико моћну полугу утицаја на елиту Русије која већ одавно преферира да чува паре подаље од Отаџбине, биће просто ко пасуљ приморати „генерале“ да ставе црвене машне (опростите - беле врпце) и захтевају „абдикацију како би се спречио грађански рат“! Можда „Касјанов и компанија“ на то рачунају?! А Путину ће, дабоме, бити дате „гаранције“, и то чак „међународне“. Као што су вероватно биле дате и Николају Другом...
Здраворазумски се питамо: ако су сви одреда нелегитимни, коме то онда Путин треба да „мирно преда власт“?! И то се већ оглашава - у наступима Горбачова, Березовског, Белковског и осталих. Наравски - „Уставотворној скупштини“, која ће Русију претворити у „парламентарно-председничку републику“ каква је била пре јељцинског преврата. А дотле ће затребати „Привремена влада“ и Керенски - „привремени шеф државе“. Дозвољавам себи да претпоставим како ће „Привремену владу“ од „представника побуњеног народа“ највероватније склепати сам „Округли сто 12. децембра“, а за улогу „Керенског“ идеално ће одговарати... председник Медведев.
Што се пак тиче даље прогнозе, никакве „Уставотворне скупштине“, наравно, неће ни бити. Очито неспособна „Привремена влада“ тако ће „пити крв“ Русији да ће је већ кроз пола године замрзети сви (када ће се приде крајње заоштрити и социјално-економски проблеми). Е, управо тада ће се и појавити „Лењин на оклопном возу“ кога ће Запад дотле већ стићи да нам припреми. Он ће „у име народа“, подржаван огромним гомилама, разјурити дозлогрделе из „привремене“ и себе прогласити за „закониту власт“ - по праву јачег, као и Јељцин 1993. године. Јасно да ће тек његову легитимност уопште ретко ко у унутрашњости признати. И онда ће почети (као и 1918. године) Грађански рат, потпуно расуло, распад земље, хуманитарна катастрофа и... страна интервенција. Узгред, ако је веровати јавним гласилима, само што није потписан споразум о извођењу из Авганистана НАТО-контингента од 120.000 војника, преко руске територије, при чему ће на територији Уљановска бити смештена база за претовар... Сећате ли се чиме је започео опсежан грађански рат 1918. године? Побуном чехословачког корпуса од 60.000 војника, који је такође преко Сибира напуштао Русију. Као што видите, све се понавља - буквално до танчина...
Ето, читаоче, изложио сам вам укратко сасвим вероватан развој догађаја у најскорије време, при чему ће Путин бити сатеран у угао. Није случајно што се Минкин на крају свог чланка онако злурадо церека: „Немојте мислити, господине председниче Владимире Владимировичу, да ми то љуљамо чамац. Ни нама самима није драго што све тако испада. А кашу има да кусате ви“.
То да „нама самима није драго“ - лаже, наравно. Још како им је драго! Како је то само елегантно и либерално: годинама „прећутно“ прикривати и одобравати безакоње власти, а сада, када се то исплати, обелоданити и захтевати од непожељног председника: „Кусај!“ Или - одлази...
У било којој другој варијанти он би могао да у крајњем случају прогласи ванредно стање и „заврне шрафове“. А овако - чик пробај да „заврћеш“ ако си у суштини „нелегитимни председник“, а и Устав, који треба да узакони твоја председничка овлашћења - такође! Сместа има сав Запад да заурла о „незаконитом диктатору који гуши стремљење народа ка слободи“, а из свих рупа ће да измиле, овога пута не „канцеларијски планктони“ са плакатићима, већ наоружани „устаници“, као што је било у Либији. А онда ће, гле - „хуманитарна интервенција“ и Гадафијева судбина или, још горе, Хусеинова.
Када би се ствар тицала само политичке каријере Путина (према коме се врло критички односим), не би ни вредело да се узрујавам. Али овде - гурање земље у „револуцију“ врло вероватно значи пропаст Русије. Зато приђимо питању са становишта чисто државног интереса. Има ли Путин шансу да се одржи? Има. И при том - једну једину. Као џудиста, он мора да схвати како је човека који намерава да те распали ћускијом по глави најбоље напасти први - док он ту ћускију још није подигао.
Ево једне од варијанти. Путин мора да иде на све или ништа, и да САМ, сместа после избора постави питање нелегитимности Устава из 1993. године и ЧИТАВОГ НА ЊЕМУ ЗАСНОВАНОГ УРЕЂЕЊА. То јест, да се обрати народу: „Суграђани! Оно што је учинио Јељцин 1993. године било је антиуставни преврат, после кога је уследио нелегитимни Устав да озакони његово „самодржавље“, као и на њему засновано, такође нелегитимно, друштвено уређење. На крају крајева, сви смо ми сатерани у ћорсокак, из кога предлажем да излазимо заједно. Предлажем да започнемо двогодишњи прелазни период, током кога се обавезујем да заједно са друштвом сачиним механизам за реално народно изјашњавање и помоћу њега сачиним и изнесем на референдум нови Устав. Током тог периода привремено се продужавају важност садашњег Устава и овлашћења изабране Думе“.
А даље - да изнесе питање поверења изабраном председнику на референдум, како би добио - макар на тај рок - безусловни лични легитимитет, чак и уз нелегитимни Устав. Да, после тога мораће да запне, стварајући систем одлучивања у коме народ неће осетити да је сувишан. А још ће морати да га ствара ослањајући се на сасвим друге друштвене снаге (пређашњи „ослонци“ Путина су или већ издали, или само што нису то учинили). Узгред, у складу са ПОСЛЕДЊИМ ЛЕГИТИМНИМ Уставом (у варијанти из 1992. године) „народ остварује државну власт кроз Совјете народних посланика који чине политички основ Руске Федерације, и непосредно“. Не би било згорег присетити се тог последњег легитимног облика владавине народа, који је у свом последњем „непартијском“ виду био кудикамо демократичнији од важећег - с његовим „страначким списковима“ и надметањем не програма и идеја већ предизборних буџета и административних ресурса... А приде и још једне сада заборављене институције - Народне контроле...
Али ћу о схватању „како треба“ засад прећутати. Нећу да понављам грешку Минкина који је тако неопрезно избрбљао истинске планове либералних опозиционара о освајању власти.
Владимир Хомјаков
Копредседник Општеруског друштвеног покрета
„Народни Сабор“
