Данас смо навикли да војно-родољубиви покрет у Русији сматрамо нечим што се само по себи подразумева, уобичајеним, одвајкада постојећим. Али то је дубока заблуда! Систем државних и, у већој мери, друштвених напора улаганих у родољубиво и војно васпитавање омладине представља јединствену тековину Отаџбине и величанствено обележје нашег доба.
Општење са омладинцима и педагозима из САД и Европе убедљиво показује да у већини земаља Запада појава попут „војно-родољубивог васпитавања деце и омладине“ уопште није позната нити схватљива. Изузетак представљају наше братске словенске земље Србија и Белорусија. Служење војске тамо представља чемерну обавезу или, у најбољем случају, новчану каријеру. Њима се идеја о „добровољној припреми за обавезно служење војске“ чини парадоксалном.
Али таква је земља Руска. Без имало подругљивости може се рећи да је код нас „припрема за служење војске - више него припрема за служење војске“. Родољубиви покрет код нас чине стотине и хиљаде деце и младића свих узраста, чак и девојака и оних који због здравственог стања нису обвезници. Шта их то привлачи? Одговорићу са свом искреношћу и упућеношћу - Чистота, Правичност, посебан свет строгих правила, јасног Добра и Зла, с којим се сусрећу у војно-родољубивим клубовима.
Такође нико од педагога и инструктора не ради за новац, или како би просто „припремили за војску“, сви одрасли које познајем дошли су у Покрет из осећања врхунске одговорности за Отаџбину, за очување светих традиција и вредности. „Светих“, и та реч није овде тек онако. Јединственост историјског пута Русије изнедрила је и непоновљив Војно-родољубиви покрет.
Током читаве наше историје били смо праведан народ. Свети праведни ратници ослободиоци постоје само код нас. Сам појам „Ратни труд“, неопходан, тежак, али чист и частан у души - родио се само у руском језику. Тријумф Православља, велика Совјетска епоха победа и достигнућа, ослобођене а не освојене земље братских, па чак и туђих народа - све то је наш дар свету. И зато су они више од обичних војника. А Русија је била, јесте и с правом мора бити Империја Добра.
Родољубиви друштвени покрет је и заснован на тој величанственој идеји светске одговорности, посебног пута. После пада Совјетског Савеза управо су идеју, смисао живота украли милионима људи, „мамона“ а не Бога поставили испред локомотиве. Уклонили су Идеју Нације, Уставом се одрекли идеологије. Убили Цара у Глави.
И хоћу рећи да је чудо што су се за узврат у земљи појавиле стотине, ако не и хиљаде војно-родољубивих клубова. Верујте ми, нису се појавили из жеље ентузијаста да унапреде „предвојничку обуку“. Појавили су се као покрет витезова Идеје, како вера у врхунске идеале нације никад не би згаснула. Јединствен начин рада војно-родољубивих клубова омогућава да се путем војне дисциплине, атрибутике и обуке, изокола или без увијања, омладина упознаје са традицијама Империје.
Својим наступом вас позивам да то увидите, појачате обуку младића не само за извршавање војничке дужности него и за кудикамо тежу борбу за Отаџбину, која их чека у доба мира. Да тежите уједињавању напора у тој борби, како би у свачијој глави завладала јединствена Идеја Нације.
И, Бог то види, „Империја Добра“ достојна је збирна представа, символ вере и разумевања.
