У склопу пројекта СРПСКО-РУСКА САРАДЊА, а у сарадњи са Амбасадом Руске Федерације у Србији, Руским домом из Београда, Домом руског зарубежја из Москве, Општином Бачка Паланка, Друштвом чланова Матице српске Бачкe Паланке и Гимназијом "20. октобар", на згради гимназије 14. јуна 2012. биће ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА шесторици руских просветних радника, који су између два светска рата нашли уточиште у Бачкој Паланци, где су радили и преносили своје богато знање тадашњим ученицима бачкопаланачке гимназије.
У холу гимназије биће постављена изложба фотографија из монографије о руској емиграцији у Војводини "Самовари у равници", као и изложба посвећена Руској Православној Заграничној Цркви, коју је приредио Дом руског зарубежја "Александар Солжењицин" из Москве и Манастир Свете Тројице из Џорданвила, САД.
У школском амфитеатру биће представљена монографија "Самовари у равници" о којој ће говорити аутор, г. Алексеј Арсењев и издавач и руководилац пројекта СРПСКО-РУСКА САРАДЊА, г. Звонко Јојић из Уметничке радионице ЗАВЕШТАЊЕ.
Присутнима ће се обратити амбасадор Руске Федерације у Србији, Његова екселенција г. Александар Конузин, а својим присуством свечаност ће увеличати директор Руског дома из Београда, г. Михаил Денисов, угледне званице Српске Православне Цркве, председник Општине Бачка Паланка, г. Драган Бозало, представници Министарства просвете Србије, Покрајинског секретаријата за образовање и многи други.
Програм ће водити Пречасни јереј о. Бошко Р. Маринков, директор Центра за истраживање православног монархизма и подпредседник Друштва српско-руског братства "Евгеније Родионов" из Петровграда.
Изложба
„Историјат настанка
Руске Православне Заграничне Цркве“
Изложба „Историјат настанка Руске Православне Заграничне Цркве“ посвећена је драматичној историји Руске цркве у иностранству – од Сремских Карловаца до Џорданвила у Америци.
Прогон Цркве, који је почео још у првим месецима бољшевичке власти, приморао је већи део свештенства да напусте Русију. Руска Црква у изгнаству морала је да поново да постане свесна себе и своје васељенске мисије. С друге стране, било је неопходно објединити паству, која је била расута по целом свету.
Од 1920. године у Цариграду је почела са радом Виша црквена управа у иностранству. На њеном челу био је један од најстаријих и најугледнијих архијереја Руске Цркве – митрополит кијевско-галицијски Антоније (Храповицки).
Годину дана касније Виша црквена управа преселила се у Краљевину СХС. У августу 1921. године делатност Управе благословио је архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Патријарх Српски Димитрије уступио је део своје резиденције у Сремским Карловцима руским архијерејима, који су били лишени своје Отаџбине. Управо тамо је 21. новембра 1921. године одржан први Сабор заграничних архијереја на коме су присуствовали свештеници и обични људи, који су заједно одредили положај и даљу судбину многих руских парохија у иностранству.
Од 1922. године. Парохије Руске заграничне Цркве биле су подчињене Архијерејском Синоду, који се налазио у Сремским Карловцима. На његовом челу био је до 1936. године митрополит Антоније (Храповицки). Сремски Карловци одиграли су кључну улогу у историји Руске заграничне Цркве. Овде су се одржавали Архијерејски Сабори, а 1938. године одржан је Други Свезагранични Руски Сабор. После уништења свих духовних школа и прекида историјског развоја богословске науке, један од правца рада било је очување светог отаџбинског предања у гостољубивој Србији, која је прихватила многе познате руске богослове и васпитала свештенослужитеље, који су суштински утицали на послератну историју Руске Цркве у дијаспори.
Године 1943. Синод Руске Заграничне Цркве, чија је позиција постајала све слабија и рањивија, из Сремских Краловаца прелази у Београд, а у септембру 1944. мало пре доласка совјетске војске чланови Синода заједно са својим тадашњим поглаваром Анастасијем (Грибановским) селе се у Карлсбад.
«Српски траг» у историји Руске заграничне Цркве иде преко Немачке, Швајцарске и Америке. Године 1946. до тада мало познати манастир Свете Тројице под Џорданвилом на позив њеног настојника, досељеника из Сремских Карловаца, архиепископа канадског и северноамеричког Виталија (Максименко) скоро у пуном саставу из Ладомирова у Словачкој стигло је типографско братство преподобног Иова Почајевског
