4. априла 2008. године Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) ослободио је оптужбе бившег председника владе Косова Рамуша Харадинаја, раније једног од команданата сепаратистичке «Ослободилачке војске Косова» (ОВК).
Харадинај се обучавао у једном од кампова терориста под контролом албанских тајних служби. Учествовао је у шверцу оружја из Албаније на Косово, 1998. основао регионални штаб ОВК за Метохију, као и терористичку групу «Црни орлови», активно сарађивао са НАТО-ом током интервенције против бивше Југославије.
Харадинај је оптужен за етничко чишћење становништва, убиства косовских Срба, Рома и «нелојалних» Албанаца током оружаног сукоба 1998-1999. године. Према проценама српских и међународних стручњака, током 2 године албански терористи су под руководством Харадинаја ликвидирали преко 300 и отели око 400 особа.
Власти у Београду подигле су оптужницу против Харадинаја због 108 случајева везаних за злочине попут тероризма и убиства цивила. Када је МТБЈ 8. марта 2005. подигао оптужницу против Харадинаја, он је већ сутрадан напустио положај председника владе и добровољно се предао међународном правосуђу, надајући се да ће бити ослобођен оптужби.
Судије су не само пуштале Харадинаја уз гаранцију, него су му дозвољавале и да посећује Косово, где је имао више него довољно могућности да организује «лов на сведоке». Познато је да је на сведоке против Харадинаја вршен притисак, а неки од њих су и убијени.
Тужилаштво је тражило 25 година затвора за Харадинаја, али је на крају свих 37 тачака оптужнице повучено. Таква пресуда Хашког трибунала омогућава Харадинају не само повратак на Косово него и наставак политичке каријере.
Истовремено, бивши тужилац МТБЈ Карла дел Понте, на чијим изјавама је годинама опстајала негативна представа Запада о Србима, објавила је сензационалну књигу «Лов: ја и ратни злочинци» у којој је навела доказе о томе да је садашње руководство независног Косова заиста стекло иметак на трговини органима, извађеним отетим Србима.
За коментар ова два догађаја замолили смо доктора историјских наука, Наталију Алексејевну Нарочницку - посланика Државне Думе Руске Федерације четвртог сазива, која је сада на челу Руске невладине организације у Европи - Института за демократију и сарадњу.
***
- Као што се и могло очекивати, МТБЈ је ипак оправдао једног од «команданата» - заправо правог-правцатог бандита-екстремисту већ распуштене тзв. ОВК Рамуша Харадинаја. Из притвора је пуштен још пре почетка суђења, иако својевремено пре почетка суђења нису пустили чак ни тешко болесног Слободана Милошевића.
Свакако да пресуда тог трибунала има апсолутно пристрасан политички карактер, све је то фарса. Тако сматрамо не само ми у Русији. Институт за демократију и сарадњу, на чијем сам челу, припрема издавање истраживања британског аутора који је о трибуналу написао књигу под истим насловом - «Фарса».
Све су то карике истог ланца, све то је било потребно управо зато да се Косово неприметно претвори у протекторат. Та замисао је сазревала још 90-их година, много пре бомбардовања несрећног Београда. Тај етнички сукоб је моделиран просто по уџбеницима у којима се описује управљање таквим ситуацијама. Не тако давно, десетак година пре свега тога амерички листови су отворено писали како се албански екстремисти иживљавају над Србима, и Срби су принуђени да беже пошто им је тамо живот постао неиздржив. Тако да су садашња људска права и демократија - страшно фарисејство.
Што се тиче Карле дел Понте, имала сам непријатно искуство сусрета са тим човеком. Пре готово годину дана на заседању Парламентарне скупштине Савета Европе, када је износила свој реферат, лично сам је видела. Била сам принуђена да стојим сасвим близу ње и практично једина иступим против трибунала, указујући на најозбиљнија кршења сопственог поступка и међународног права, опасну тенденцију тог трибунала да створи сопствену «зону» где не делује међународно право. Карла дел Понте је право оличење демона, не бојим се да употребим ту реч. Чини ми се да је у њој садржана некаква биолошка мржња према правди, части, достојанству, традицији, узвишеним вредностима.
Да је њена књига изашла раније - никада Хашим Тачи не би постао лидер самопроглашене квазидржаве «Косово», већ би доспео на оптуженичку клупу. Свима је познато да је он екстремиста умешан у чудовишна зверства.
Што се тиче отмица Срба, којима су вађени органи, испоставља се да је она пет година знала за то и ћутала. Штавише, у њеној књизи црно на бело пише да су за то знали и поједини службеници такозваних мировних мисија, и плашећи се за сопствени живот ништа нису говорили. Значи да су били сасвим свесни шта заправо представљају исти они Албанци које су светској заједници представљали као несрећне жртве које се спасавају од «демона Срба». То су страшни подаци. Чак постоје карте на којима су означена села у којима су живим људима вађени бубрези, а потом би их докрајчили да поваде остале органе. Има података да је тамо било и дванаест Рускиња, држављанки Русије, удатих за Србе. Тиме се треба позабавити. Имамо потпуно морално право, чак и моралну дужност да то истражимо. Тако је париски Институт за демократију и сарадњу, којим сада ја руководим, већ објавио нашу намеру да упутимо посматрачку мисију ради разјашњавања не само тих питања него и уопште да виде како се тамо поштују људска и верска права. На нашу иницијативу се већ радо одазвао један британски новинар и заштитник људских права. Данас смо добили реакцију од једног Немца. Тако да ћемо окупити неколико људи и обавезно тражити такву проверу.
Слика је страшна, али, искрено речено, сумњам да ће Европа икада признати ту чудовишну неправду и грешку, чудовишан злочин када су, сатанизовавши Србе, оправдали агресију НАТО-а на суверену државу у центру Европе, када су раскомадали државу која је потписала Повељу ОУН и завршни акт ОЕБС-а из Хелсинкија, када су погазили међународно право, учинивши границе непостојаним. Европљанима је згодно да сакрију главу под крило и кажу да је то само појединачна неправда...
- Шта мислите, какав одјек ће ти догађаји изазвати у свету?
- Наш задатак је да пратимо одјеке и што је могуће више разгласимо ту информацију. Та књига ће имати прођу. Треба писати реценције, постављати питања, организовати разматрања. Што више будемо писали о томе, тим је мања шанса да се избегну одговори.
- Ако се њој исплатило да раније ћути, зашто је изненада објавила та признања? Нови лукави потез?
- Осим свега осталог, то је циничан покушај да заради велике паре. Недавно је у листу «Њујорк тајмс» објављен јако велики и аргументован чланак о економској и енергетској позадини читавог «пројекта» стварања балканске кризе. Још средином 90-их година прављен је пројекат нафтовода Албанија-Бугарска-Македонија (АМБОК). Исто тако - АМБОК - зове се и фирма, регистрована у Америци. За остваривање тог пројекта било је потребно «чишћење» те територије. Сада ће Албанија и Хрватска ући у НАТО, Македонију такође тамо вуку. Косово је отцепљено. Косово је једина природна равница на Балкану и преко њега, за разлику од осталог дела Балкана, могу да прођу тенкови. То је директан отворен пут на Егејско море, на Солун.
Тај пројекат је наручио нико други до британска фирма-кћерка нафтне корпорације «Халибертон», а у адвокатској фирми која их опслужује нашао је запослење и сам Бил Клинтон по истеку председничког мандата - исти онај човек који је наредио бомбардовање Београда. Све се изванредно поклапа.
- Знајући све то, шта се може учинити?
- Све то је и жалосно, и поучно. Европа сада има гнојни чир који се шири по њеном телу, и намерно га озлеђују, додајући отров. И више нико не може да ту ситуацију држи под контролом, осим оних који су ту кашу и закували. Самим тим САД постижу то да су потребне. А то им треба да би њихова војна инфраструктура даље напредовала ка Егејском мору, Црноморским заливима, нафтом богатим областима, Блиском Истоку, Ираку, Авганистану.
Сада су се појавили подаци о томе да већ неколико година трају колосалне нелегалне операције у оквиру којих се старим залихама наоружања, произведеним још у Совјетском Савезу, снабдевају марионетски режими Ирака и Авганистана, које сада контролишу Американци. Све то незаконито пролази кроз Албанију, кроз Чешку... А све то има вредност на стотине милиона долара.
Управо зато да би се све то повезало у целовит систем у коме су све карике међусобно спојене, њих треба примити у НАТО, тако да се све то и дешава.
Ми не можемо да увек и свугде рачунамо на правду. Јеванђеље нам то, нажалост, не обећава. Али је, свакако, наша морална дужност да о тој неправди вичемо и боримо се са њом.
Разговарала Валерија Јефанова
«Православље и свет»
Текст се објављује у скраћеном виду
Извор:http://www.mgarsky-monastery.org/kolokol.php?id=520
