Традиција обележавања важног српског празника Видовдана, у Русији је прилично млада. И поред тога, многи православци у Русији обележавају га сваког 28. јуна заједно са својом српском истоверном и истокрвном браћом. Најопсежнији скупови одржани су, свакако, на 620. годишњицу Косовског боја 2009. године, али се традиција не прекида ни осталих година. Ове године једно од средишта прославе Видовдана у Москви постала је парохија храма рођења Христовог у селу Рождествено (општина Митино града Москве). Ту су православни активисти приредили свечану прославу Видовдана с поменом ратницима светог цара Лазара палим у Косовском боју, као и невино убијеним у српској покрајини Косову и Метохији. Опело је служио настојатељ храма рођења Христовог протојереј Стефан Жила.
По завршетку опела током свечане чајанке свим гостима празника приказан је филм о савременим приликама у тој српској покрајини, коју су заузели албански терористи и њихови покровитељи из НАТО-а и КФОР-а. Представник Московске подружнице покрета «Косовски фронт» Александар Кравченко, одевен у униформу савремених бранилаца Косова, испричао је пре приказивања филма о духовном значају празника, о небеском избору српског народа, начињеном на том значајном месту, о победи небеског и вечног над привременим и овоземаљским. Преко педесет гостију са великом пажњом гледало је филм, који је на њих оставио велики утисак, поготово писма малишана затворених у енклавама, који свакодневно ишчекују насиље од стране албанских екстремиста.
Затим је одржан велелепно припремљен концерт дечје-омладинског фолклорног ансамбла «Златна врата», који је не једном посетио братску земљу. Песме «Ој Косово, Косово», «Ружица» и многе друге, а поготово, свакако, најпознатија – «Тамо далеко», гости празника су топло примили. Повремено су се и гости придруживали певању ансамбла.
Треба истаћи да је у празнику учествовао велики број деце. Готово сви су били одевени у народну ношњу, неки и у козачку. То сведочи да се у овој парохији озбиљно односе према чувању народних традиција и васпитавању деце и омладине у тим традицијама. А то је јемство препорода наше земље, укључујући и духовни.
На крају празника протојереј Стефан је, срдачно се захваливши свима окупљеним, истакао да би Срби, кад би видели данашњи празник, били врло радосни што се и у братској истоверној Русији обележава њихов свети празник.
