По први пут у Београду поклоници науке, уметности, могли су на једном месту да виде аутентичне, веома вредне, несвакидашње ископине, ону упечатљиву уметност, која је насталала у континуитету од пре, отприлике, 9 хиљада година, драгоцености по којима су Лепенски Вир и Винча постали чувени у свету
Отварање изложбе „Непрекидност уметности Лепенског Вира и Винче” у галерији „Прогрес” била је центар, али и круна културних дешавања у српској престоници. Када то кажемо онда, пре свега, мислимо на непроцењиву вредност изложених археолошких експоната, са локалитета Лепенског Вира и Винче, за чију презентацију се побринуо њен аутор, Душан Миловановић, историчар уметности и кустос Музеја примењених уметности. По први пут у Београду, поклоници науке, уметности, могли су на једном месту да виде аутентичне, веома вредне, несвакидашње ископине, ону фасцинантну уметност, која је настајала у 7. 6. 5. миленијуму пре наше ере, и касније, драгоцености по којима су Лепенски Вир и Винча постали чувени у свету.
Да се ради о ванредно значајном догађају, потврђује и незапамћено велики број посетилаца, људи из света дипломатије, науке, уметности, политике! Значајан културни догађај је пратило и неуобичејено много медијских кућа. Овом изложбом је на најлепши начин, заправо, најављен велики научни скуп „На изворишту културе и науке” који ће бити одржан у Сава центру од 21. до 23. септембра.
Сама изложба вешто је проткана и десетинама савремених ликовних и вајарских остварења, паралелном поставком „(Пре)носиоци Ватре” које се тематски прожимају, покушавајући да проникну у суштину стварања, лепоте, природе и оног исконског. Оног из чега се рађају људска креативност и знање... и потврђују собом баш ту - непрекидност уметности Лепенског Вира и Винче!
Јединствену поставку, каква још није виђена у српској престоници чинили су осим непроцењивих експоната Лепенског Вира и Винче, оригинали или реплике, и копије фреска Српски чудотворци, „Агиус Св. Сава Сербскиј” и Св. кнез Лазар Српски из Архангелског саборног храма у московском Кремљу, или радови Милића од Мачве, Милете Микарића и других савремених аутора инспирисаних лепотом и идејама Лепенског Вира и Винче... У уметничком делу програма наступили су Светлана Стевић, Љуба Манасијевић и фрулаш Стојан ...... А са овим врсним српским уметницима много је лакше било дозвати и препознати далеке векове, предачка тајанствена времена, која су само у ретким, малобројним песмама остала сачувана.
– Овакве изложбе није било међ Србима већ више од двеста година“. Чини се да је задатак сваког поколења, колико да узнапредује у односу на претходне, толико и да измашта сан о давно постављеном (и сасвим заборављеном) Рају на земљи. Као срећници, међу многим народима, ми Срби, Серби, Сораби, Србљи имали смо га, овде на тлу, којим данас најчешће несвесно проходимо, по овој и уклетој и благословеној земљи, на, драгој, многим лепотама обасутој, заталасаној Балканској висоравни. Заиста, заиста нам кажу – имали смо некада истински Рај, во времја, у свему узоран нараштајима потоњима, и нашим и ино племенима; мада га се, у суштини – мало ко сећа! Постоје, међутим и они у Предање сасвим уплетени, благословени, они чија мисија јесте да се Аријаднина нит не прекине, да одрже и ушчувају пупчану врпцу са Почетком и да спасавају од ништавила што заборав се зове. Да проносе и негују славу свога и Бога и Рода, да славе, да слове, да приповедају, да поју, раде, граде и на велику предачку Пирамиду, у сваком нараштају додају своју зеру Лепоте и Истине, своју малу степеницу, какав допринос... – рекао је, између осталог, на отварању изложбе, Душан Миловановић, поздрављајући бројне госте.
Међу високим званицама био је и његова екселенција, Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, представници министарстава за културу, информисање,образовање и науку, као и челниции бројних асоцијација, институција, друштва, удружења...
– Ове вечери су домаћини и сви Срби из Србије и других српских земаља, сви Белоруси, сви Руси, сви Словени па и Европљани јер је на простору Лепенског Вира настала реч КУЛТУРА. Управо из српске речи КОЛО и најстарије философије на свету СВЕ ЈЕ КОЛО и настала реч КУЛТУРА, јер су древни СлоВени, који су себе називали КолоВени, уочили да се узајамно кретање Мајке Земље око њеног чеда Сунца, одражава на пресеку дрвета у виду ГОДова те су тако одредили ГОДишњу цикличност обнове природе, захваљујући чему су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота – истакао је др Божидар Митровић, иницијатор и председник Организационог одбора предстојеће Међународне научне конференције.
Занимљиво је запажање др Божидара Митровића, да су нас Србе и друге Јужне Словене, деценијама учили и „уче”, да су се наши преци доселили на Балкан са Севера у VI веку! А Русе - да су се у истом том VI и VII веку доселили са Подунавља и Балкана на данашње просторе града, односно реке Москве, што је и у једном и у другом случају, напомиње др Митровић, недопустива немачка колонијална историографија.
– На конференцији „На изворишту културе и науке” размотриће се највећа крађа у историји човечанства а то је крађа и брисање историје навећег етноса у Европи до VI века, те је изложба „Непрекидност уметности Лепенског Вира и Винче” - излагање не само артефаката, него и материјалних доказа о непрекидности културе СлоВена на овом простору и историји уопште. Словени су великомученици, јер је великомучеништво само оно мучеништво које доказује свемоћ Господа. Хиљадама година, на најсистематичније начине, уништавани су археолошки налази и други докази о најстаријој историји Словена, и када смо сви помислили да више никада она не може да се обнови, Господ је показао свемоћ и указао нам на нуклеотиде, део Y, мушког хромозома који се готово не мења (те је десет хиљада пута прецизнији показатељ, него сви уништени археолошки налази, док су очувани аутистично тумачени), који потврђују да је најстарији род на свету хапло група R1a1 а то су СлоВени који су настали као родАз (Рас – род првобитни) те српски митски Рас није град него ознака припадности појединца, не територији, већ роду старославном. Ми не треба да терамо ове непроцењиво вредне скулптуре Лепенског Вира и Винче да нам говоре већ себе да ослободимо идеолошког и да видимо што је на њима очигледан траг наше древне културе. Али не треба да губимо из вида да је највећи и најлепши доказ непрекидности културе СлоВена оно што се на западу зове Тајна руског, односно православног петокуполног храма а то и јесте космогонија хелиоцентричног система као КолоДарна тајна односно каленДар на основу чијег одређења се и раширила култура Винче- указао је др Митровић.
Изложба „(Пре)носиоци Ватре”, како је истакао Душан Миловановић, окупила је старе вредности, али и савремене српске уметнике, свезане за предачко предање и незамућене сивилом и апсурдностима савременог света. О томе најбоље говори присуство више од 30 истакнутих српских стваралаца. Њихова уметничка утемељеност, родољубивост, етичност, бескомпромисност у очувању исконских вредности, непристајање на пропагандне и модне смицалице савременог света, држе нас у уверењу да ће њихово дело претрајати наше време и славу предака ширити и даље.
Величанствена поставка, у славу изворишта културе и науке наше цивилизације, биће све до 24. септембра у срцу Београда- у галерији „Прогрес”.
Биљана Живковић