У препуној сали Општине Вождовац пред више од три стотине људи обележена је годишњица од ослобођења Старе Србије, Свете земље и наше колевке. Скуп је отворио и госте поздравио председник Српског сабора Заветници Стефан Стаменковски, који се извинио онима који нису пронашли место за седење рекавши да је мала било која сала у Србији да прими све оне којима су Косово и Метохија у срцу. Он је подсетио на чудесне подвиге српске војске, која је за само три недеље успела да ослободи Немањину Студеницу, Милешеву, Симонидину фреску у Грачаници, Високе Дечане, Богородицу Љевишку , да ослободи царски Призрен и Пећку патријаршију, Скопље, Куманово и Прилеп Краљевића Марка.
Протојереј Храма Светог Саве Александар Средојевић, очитао је молитву и благословио скуп. Говорећи о духовности српског народа кроз векове, он је Заветницима поклонио „Небеску литургију“ Светог Николаја Велимировића и пожелео успех и сваки благослов у слављењу свога рода.
За Средојевићем, за говорницу је изашао војни историчар и пензионисани генерал Милисав Секулић. У свом надахнутом говору он је из ретких архива изнео податке о мобилизацији Срба, о великом одзиву српских добровољаца, који је већ првог дана мобилизације у неким местима достизао и до 96 одсто. Позиву се одазвало преко 400 000 Срба, међу којима је био песник и дипломата Милан Ракић, писац једне од најлепших песама „На Газиместану“.
Секулић је изнео сијасет примера јуначке погибије за Отаџбину и ток трибине из прошлости усмерио ка новијој историји и актуелном тренутку, уз поруку да Косово не треба жалити, Косово треба ослободити.
Атмосферу у сали општине Вождовац подигла је чудесна интерпретација косовско-метохијске песме „Црвен цевете“ Катарине Цвијовић.
Милан Милинковић, књижевник и новинар поредио је историјске прилике некадашње и данашње, и подробно изнео историјске налазе о пореклу Албанаца. "И ми сада тим таквим дагестанцима, азербејџанцима треба да дамо своју свету земљу, зато што то неко мора јер је обећао? Само ако је његово!"- рекао је Милинковић.
Последњи у низу обратио се новинар и драмски писац Рајко Ђурђевић, који је провео девет година на Косову и Метохији, написао „Косовску хронику“ више од сто пута извођену у Народном позоришту.
Оптужујући државу, Броза и комунизам за српску Голготу на Косову и Метохији, Ђурђевић је набројао све државне мере ФНРЈ и СФРЈ којима су Србе прогонили са њихових вековних огшњишта.
„На Косову и Метохији посејано је две и по хиљаде светиња и оволике године сили не успева да их назаштићене и небрањене поруши. Шта мислите, колико је духовности требало да се оне саграде?
„Остаје увек семе семена Божијег! Српству нема краја!“, закључио је Ђурђевић.
Својим присуством трибину су подржали представници Срба са Косова и Метохије, представници Владе Републике Српске Крајине у прогонству, др Мила Алечковић, др Часлав Оцић, Станислав Гашпаровски, Србин из дијаспоре, писац Дејан Лучић, Младен Обрадовић, представници родољубивих удружења „Наши“ и „Србска част“, представници ДСС, као и припадници удружења потомака бораца Балканских ратова.
Скуп је затворио Стефан Стаменковски уз поруку „Света земљо, мили роде, са вама смо до слободе“, а Катарина Цвијовић охрабрила је све српске душе песмом „Са Косова зора свиће“, која се певала поносно, подигнитих глава, са три скупљена прста.
Догодине у Призрену!
Извор:http://zavetnici.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=40%3Astogodisnjica&catid=3%3A2012-09-08-09-22-55&Itemid=16