На позив Удружења Косовски фронт и њиховог председника Александра Кравченка делегација Српског народног покрета Наши ових дана борави у Москви. Циљ посете СНП НАШИ Москви је јаче повезивање и сарадња српских и руских организација, размене искустава у раду, обука и усавршавање, али и сусрет са руским експертима који су учествовали у писању Закона о страним агентима као и прописа о забрани геј пропаганде на сто година у Русији.
Код Оца Сергеја
Представнике СНП Наши у Москви примио је и игуман Сергеј Рибкинов који је у Русији познат по својим родољубивим ставовима, а пре свега по подршци руским родољубивим организацијама које се противе одржавању параде оболелих од педерастије. Отац Сергеј је на предлог господина Кравченка у две своје цркве поставио кутију за скупљање новца за Србе на Косову и Метохији где се месечно прикупи више стотина евра.
Упознали смо оца Сергеја о тешкој ситуацији у Србији и проблемима са којима се суочавају наши сународници на Косову и Метохији. Такође, њега је веома интересовало на који начин се српске омладинске организације супротстављају наметању неморалних обичаја. Посебно га је занимало на који начин је спречена геј парада 2010. у Београду, али смо му испричали и о тешком страдању противника тог скупа од којих су неки били у притвору и до 6 месеци. Отац Сергеј нам је показао плакету коју су му педерске организације у Русији доделиле као награду за „највећег хомофоба“ предходне године. Иако су тиме желели да га увреде он је поносан што га такви људи оптужују. Констатовали смо да је напад на цркву, свештенство и религију један од основних метода рада тзв. геј организација у православним земљама. Оца Сергеја смо упознали и са покушајима стварања границе Србије са Косовом и Метохијом и настојањима српских родољуба окупљених у Иницијативи „Никад граница“ да то спрече.
Православни спортско-војни клуб
Председник Косовског фронта Александар Кравченко и члан тог удружења Предраг Стојковић, Србин који ради у Москви, су нас одвели у Цркву Сергеја Радоњицког поред које се гради нови Храм Свих Московских Светаца. У подруму новог великог храма, под благословом и руководством оца Сергеја ради Центар руског рукопашного боја, тј православно војно-спортски клуб за младе.
Александар Кравченко, који по благослову оца Рибкинова, води рад Центра каже да се тренутно у клубу спортске, војне и духовне вештине стиче око 200 младих Руса. У сали вежба неколико младића у војним униформама и са пушкама у рукама, чим су угледали Александра Кравченка као прави војници стају мирно и салутирају, а тек по његовом одобрењу настављају са тренингом.
- У нашем Центру млади уче борилачке вештине, преживљавање у природи, марширање, стратегија, гађање, бацање ножева, топографију. Једном недељно имају и разговор са свештеником тако да уз спортску и војну обуку јачамо и њихов дух и националну свест и спречавамо да подлегну пороцима улице – каже Кравченко који је руковидлац још једног оваквог клуба.
За госте из СНП Наши, Кравченкови штићеници изводе ефектни приказ својих војних и физичких вештина. Један од помоћника, шеснаестогодишњи Серафим за кога каже да је годинама у клубу и да већ сам врши обуку млађих полазника.
Кравченко нам објашњава да је идеја за овакве клубове стигла из традиције добровољачких покрета који имау дугу традицију, а која је добрим делом везана и за ратове у Србији.
- Добровољачки покрет у Русији почиње са Козацима који су се још у 14 веку добровољно борили против страних војски, затим ту су ратови за ослобођење Србије од Турака, Бурски ратови у Јужној Африци где су такође учествовали руски добровољци, а онда опет Србија и ратови током деведесетих где су многи Руси на страни Срба бранили православље – каже Кравченко који је и сам био руски добровољац током херојске одбране Срба у Босни и Херцеговини.
Прве клубове основали су ветерани из Афганистана још у време комунизма, а онда је то искуство преузела Руска православна црква дајучи печат православља и духовности целом пројекту.
У просторијама Центра налази се и музеј добровољаца где један део говори о српским добровољцима у Русији током Првог Светског Рата али и грађанског рата који је уследио. У музеју се чувају и успомене добровољаца из ратова на Балкану тако да је међу експонатима ручни сат војводе Славка Алексића, земља са Косова и Метохије, прслук убијеног шиптарског терористе на Космету али и лични предмети руских јунака страдалих у одбрани православља током ратова у бившој Југославији.
3000 клубова у Русији
Кравченко каже да у Русији делује више од 3000 оваквих клубова са више од 75 000 чланова, а да постоје и такмичења. Организација СЈАГ којој Кравченко такође припада одржава контакт са више од 700 оваквих клубова, док у оквиру савеза клубова СЈАГ делује 85 војно спортских клубова од чега је један у Србији. Такође, СЈАГ повремено организује сусрете клубова на којима се окупља и до 150 клубова овог типа. СТЈАГ издаје и своје новине, али покушава да помогне сви клубовима у преношењу информација у њиховом раду као и даљем развоју ове врсте спорта.
- Полазници могу имати од четри године па све до старих људи. Нама је циљ да их научимо занимљивим и корисним вештинама. Наша обука је на неки начин боља и од војне јер се не бавимо рутином већ најкориснијим вештинама. Ја сам први пут камповање по снегу имао током рата у БиХ када су нас послали на терен код Вишеграда, док деца од 15 или 16 година из нашег клуба сада по зими одлазе сама у шуму и проводе неколико дана. Ја када сам се нашао у планини код Вишеграда нисам знао шта да радим, али ће они добро знати шта треба да раде кад се нађу у таквој ситуацији – објашњава он.
Према његовим речим обука се врши на ваздушним пушкама које су верне копије (макете) правог оружја и које могу бити од аутоматских пиштоља до снајпера па чак и ручних бацача. Деловање клуба и опрема која се користи у потпуности је легална како у Русији тако и у Србији.
Представници СНП Наши показали су интересовање да се слични клубови покрену и у Србији и спремност да наш покрет у томе помогне.
Купање на – 15
Домаћини су затим представнике СНП Наши одвели у козачко село Рождествено у Подмосковљу где су, на температури од – 15, ушли у језеро надомак Цркве Рождества Христовог. Бранко Секулић и Игор Маринковић, ако и предтавници Косовског фронта и Народног сабора ушли су у језеро на коме је пробијен лед како би верници могли да одрже традицију купања уочи Богојављења. За разлику од Србије где на Богојављење људи пливају за часни крст, због ниских температура у Русији је могуће само да се уђе у воду јер су све реке и језера углавном под ледом у то доба године. Верник који уђе у воду треба да се потопи три пута: у име Оца, и Сина, и Светог Духа.
Кравченко каже да у Русији делује више од 3000 оваквих клубова са више од 75 000 чланова, а да постоје и такмичења. Организација СЈАГ којој Кравченко такође припада одржава контакт са више од 700 оваквих клубова, док у оквиру савеза клубова СЈАГ делује 85 војно спортских клубова од чега је један у Србији. Такође, СЈАГ повремено организује сусрете клубова на којима се окупља и до 150 клубова овог типа. СТЈАГ издаје и своје новине, али покушава да помогне сви клубовима у преношењу информација у њиховом раду као и даљем развоју ове врсте спорта.
