Са најбољим жељама за даљи плодоносан и успешан рад „СРПСКЕ РУ“ и организације „СТЕГ“, обавештавам Вас да је крајем 2012. године изашла из штампе моја књига о Александру Суворову. У вези са њом ево неколико детаља.
У уводу књиге је записано:
„АЛЕКСАНДАР ВАСИЉЕВИЧ СУВОРОВ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ВОЈСКОВОЂА У СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ.
У ЧЕТРДЕСЕТАК ГОДИНА РАТОВАЊА ВОДИО ЈЕ ПРЕКО ШЕЗДЕСЕТ БОЈЕВА И БИТАКА А ДА НИ ЈЕДНУ НИЈЕ ИЗГУБИО. БИО ЈЕ И ОСТАО НЕПОБЕДИВИ И СЛАВНИ ВОЈСКОВОЂА. ДОК ЈЕ ЗА СВОЈУ ВОЈСКУ БИО СЛАВА, АУТОРИТЕТ, ВЕРА, ПОНОС И МОЋ, ЗА НЕПРИЈАТЕЉЕ БИО ЈЕ НЕИЗВЕСНОСТ, СТРАХ И ТРЕПЕТ,
ЈЕДИНИЦЕ ЈЕ ОБУЧАВАО И ВАСПИТАВАО ПО СВОМ ЈЕДИНСТВЕНОМ СИСТЕМУ, А НАПАД ЈЕ БИО ГОТОВО ЈЕДИНИ ВИД ДЕЈСТВА У ЊЕГОВОЈ ТАКТИЦИ И СТРАТЕГИЈИ РАТОВАЊА.
БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈОБРАЗОВАНИЈИХ ЉУДИ У ЦАРСКОЈ РУСИЈИ ТОГА ДОБА. ВОЛИО ЈЕ КЊИГЕ ТАКО ДА СУ ОНЕ УВЕК ЧИНИЛЕ НАЈВЕЋИ ДЕО ЊЕГОВИХ ЛИЧНИХ СТВАРИ.
ГОВОРИО ЈЕ ОСАМ ЈЕЗИКА И ВИШЕ НАРЕЧЈА. КАО ВЕОМА РЕЛИГИОЗАН, ДУБОКО ОДАН НАЦИЈИ И ИЗУЗЕТНО ЧАСТОЉУБИВ ЧОВЕК, БИО ЈЕ ЗАИСТА ВЕЛИКИ РУС.
О СУВОРОВУ СЕ КОД НАС ВЕОМА МАЛО ЗНА. ПОРЕД ТОГА, ОН У СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ НИЈЕ ЗАУЗЕО ОНО МЕСТО КОЈЕ МУ ПО ВРЕДНОСТИ, ДЕЛИМА У ЗАСЛУГАМА ПРИПАДА.
ОВОМ МОНОГРАФИЈОМ СУВОРОВ СЕ ПРЕДСТАВЉА НА САЖЕТ НАЧИН СА ОСНОВНОМ НАМЕРОМ ДА СЕ У ПРИМЕРЕНОМ И ПОТРЕБНОМ ОБИМУ ИСКАЖЕ ВЕЛИЧИНА ОВОГ СЈАЈНОГ ВОЈСКОВОЂЕ, ТЕ ДА СЕ КОД ЧИТАЛАЦА А НАРОЧИТО ОФИЦИРА И СТУДЕНАТА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ, ПОБУДИ ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА СУВОРОВЉЕВА ВОЈНИЧКА ДЕЛА, ЖИВОТ И РАД.
ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА БИ БИЛО ТЕМЕЉНИЈЕ ИЗУЧАВАЊЕ ЊЕГОВИХ БРОЈНИХ САВЕТА И ИКСУСТАВА ИЗ РАТНЕ ВЕШТИНЕ И ПРАКСЕ, КАО И МЕТОДА И ПРАВИЛА ОБУКЕ И ВАСПИТАЊА ВОЈНИКА И ЈЕДИНИЦА.
МНОГО ТОГА БИ И ДАНАС, ПРИМЕРЕНО САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА ПРИПРЕМАЊА, ОСПОСОБЉАВАЊА, ВАСПИТАЊА И БОРБЕНЕ УПОТРЕБЕ ЈЕДИНИЦА, МОГЛО У НОВИМ ОБЛИЦИМА ПОКАЗАТИ СВОЈУ ПРАВУ ВРЕДНОСТ, ВЕЛИЧИНУ И МОЋ.
СУВОРОВЉЕВО ДЕЛО ЈЕ ИЗУЗЕТНО ВРИЈЕДНО И ПОУЧНО, И НАМА ПО МНОГО ЧЕМУ БЛИСКО. ОН ЈЕ ДОКАЗАО И ПОКАЗАО ПУТ КОЈИ ТРЕБА ПОШТОВАТИ И СЛЕДИТИ.
ПОРУЧИО ЈЕ : „МОЛИМ ПОКОЛЕЊА ДА СЛЕДЕ МОЈ ПРИМЕР."
И ЗАИСТА, ПОНОВО МИРИШЕ ВЕЛИКА РУСИЈА И ЊЕНА НЕПОБЕДИВА ВОЈСКА ТАМЈАНОМ СЛАВНОГ И НАЈВЕЋЕГ СВЕТСКОГ ВОЈСКОВОЂЕ АЛЕКСАНДРА СУВОРОВА.“
У посвети књиге пише:
„Ову књигу посвећујем ненадмашном АЛЕКСАНДРУ СУВОРОВУ - највећем светском и словенском војсковођи; његовом непобедивом духу националне, војничке и Отаџбинске части и славе које је овековечио и завештао руским официрима. Њу посвећујем и свим погинулим и рањеним, а и осталим руским старешинама и војницима који су као добровољци дошли на просторе бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије да учествују у рату од 1991. године на страни нашег народа вођени вековном и племенитом идејом братске слоге и помоћи у најтежим тренуцима борби за одбрану вековних српских огњишта и територија.
Њихова братска осећања, узвишен морал, војничка част, див јунаштво, надарене способности и свесно пожртвовање које су нам безрезервно и од срца подарили, били су и биће посебно охрабрење и велики подстицај нашем народу и војсци.
Нека и ова књига буде још један трајан спомен њиховог словенског патриотског дела и честитог лика братског Суворовског духа, тим пре што су они обогатили плејаду низа добровољаца руског и српског народа у вековним борбама за националне и државне интересе и идеале.
Како се у овој 2012. години у српству слави и обележава стогодишњица Кумановске битке којом је сломљена кичма отоманског царства на Балкану, издавањем ове књиге, а у поводу прославе двестоте годишњице славне Бородинске битке у којој је руском војском командовао Михаил Кутузов, најбољи наследник и ученик Александра Суворова, придружујемо се том великом слободарском, националном и војничком слављу руског народа.
Аутор“
Уз посвету стоји следећа напомена којом се указује да је на крају књиге дат списак погинулих руских добровољаца у нашем Отаџбинском рату од 1991. до 1999. године са њиховим основним подацима на српском (Прилог бр. 1) и на руском језику (Прилог бр. 2).
Након преходна два, кроз прилог бр. 3, дато је кратко подсећање на руског генерала српског порекла Милорада Милорадовића.
У импресуму књиге се истиче посебна захвалност Амбасади Руске Федерације у Републици Србији на подршци за њену штампу и објављивање. Поред тога дужно поштовање и захвалност за помоћ у издању књиге припада: ЛУКОИЛ-у у Београду, „Симпролит систему“ власника ак. Милана Девића, манастиру Илиње код Шапца, Дверима српским, и поштоваоцима српско-руског пријатељства.
На крају, поручујем господину Александру Кравченку да ми се јави када буде долазио у Београд ради договора око промиција и поклона књига породицама палих руских добровољаца.
Пуковнк у пензији
Др Раде С.Н. Рајић
