Стасали смо у моћну организацију, по својим циљевима, територији коју активностима покривамо, по броју чланова и донатора, организационој структури. Имамо испоставе у Новој Вароши, Пријепољу, Прибоју, Сјеници, Новом Пазару и Тутину, подружнице у Ужицу, Чачку, Краљеву, Крагујевцу и Новом Саду, а филијале у Канади, Немачкој и Шведској- каже Војин Вучићевић
Хуманитарна организација „Стара Рашка” из Београда, од настанка априла 2000. године до данас, стекла је велики углед у Србији и расејању. По резултатима, давно је надмашила бројне институције у држави. Организовала је на стотине акција помоћи болесној и сиромашној деци, пољопривредницима, помоћ за опстанак села. Уз то, „Стара Рашка” годинама зближава и повезује младе из матице и расејања, асфалтира путеве у најзабитијим селима, обновља и гради светиње, исправља неке историјске неправде.
Стара Рашка је организовала бројне акције, које су, могу слободно да кажем, од националног и духовног значаја. Колико смо корисни и чинимо добро друштвеној заједници, говори износ уложених средстава која су нам била потребна за реализацију сваког подухвата. За све што смо остварили. На првом месту то су акције хуманитарног и социјалног карактера. Изузетну пажњу посвећујемо деци и омладини. У великом броју случајева давали смо финансијску помоћ за лечење тешко оболеле деце, у земљи и иностранству. У ситуацијама елементарних непогода, поплава, земљотреса обично смо међу првима у Србији који се одазову, у жељи да се што пре превазиђу и ублаже последице. Издвојићу оно по чему смо препознатљиви: то је наша ангажованост у склапању бракова, односно вишегодишња борба „Старе Рашке” да се у полупустим српским селима, поново чује дечји смех. Девета је година како помажемо солидним новчаним поклонима за Божићне празнике сиромашну и болесну децу у свим градовима Рашке области, у укупној вредности од пола милиона канадских долара. Ова средства Организација добија као донацију од сестринске Хуманитарне фондације „Стара Рашка” из Торонта. Поносимо се што смо једни од ретких у Србији који брину о селу и српском сељаку. Бројне су наше акције селу: давање подстицајних средстава сточарима за набавку стада (до сада преко 600 оваца и коза), бесплатне поделе пољопривредницима преко 50.000 садница питоме леске, за које је Организација издвојила 150.000 евра, изградња сеоских инраструктура, путева, водовода... Пре дванаест година, када су други ретко то чинили, набављали смо инкубаторе за породилишта у Рашкој области, и компјутере за најсиромашније школе. На крају, наводимо акцију на коју смо посебно поносни, која не спада у хуманитарне активности, а то је повезивање Срба из матице са Србима из дијаспоре - каже Војин Вучићевић, један од оснивача „Старе Рашке”, говорећи о успесима током 12-годишњег рада Организације. Вучићевић говори о враћању заборављених вредности – о радољубљу, Светосављу, саборности!
Чувате српска села, борите се против „беле куге”, мотивишете младе да остану на селу, негујете културу, традицију, духовност, бринете о природним, сакралним вредностима у Рашкој области, све у једној Организацији. Како то објашњавате?
Држава, нажалост, није препознала циљеве „Старе Рашке”, а можда и није хтела, због наше националне оријентације. Због нашег инсистирања и вишегодишње жеље чланова, који су, иначе, познате и успешне личности, да се помогне да се од заборава отргне Рашка област, који многи и данас зову, не знам зашто - Санџак! Реците ми, када се и који српски политичар, конкретно заложио за ту област Србије, без чијег историјског постојања ни ја, ни Ви, нити било који Србин, не бисмо данас постојали? Можда се, временом промени такав однос државе према опстанку и квалитету живота нашег становништва у Старој Рашкој! Ако којом срећом, дође до тога, све ће бити лакше. Ми радимо за добробит свеколиког српског народа. Право име нам је родољубље. Људи у „Старој Рашкој” дали су завет да раде у интересу српског народа, без обзира на верску и националну припадност, и у интересу Србије! Разуме се, делујемо волонтерски. Гледано са дистанце од дванаест година, и сами смо изненађени, успели смо и оно што нам се у почетку чинило немогућим. Ако човек радећи има духовно задовољство, а материјални интерес је искључен, онда је све могуће. Нашим делима смо, хвала Богу, ушли у националну историју, а признања нам сада стижу са свих страна. Највредније наше одличје је Орден Светога Саве које нам је доделила СПЦ поводом десетогодишњице постојања и успешног рада „Старе Рашке”.
Стара Рашка завичај је Светог Саве. Дошло време да се враћају дугови прецима; може ли се тако схватити мисија ваше Организације?
Сама чињеница да наша Организација носи назив „Стара Рашка”, да слави Светог Симеона Мироточивог и да је посебно наклоњена установама, институцијама, светињама, школама, обдаништима, објектима са називом Светог Саве, доказ су нашег поштовања славне династије Немањића и свега што су они пре више од осам векова учинили за Српство, оних истих вредности којима се данас поносимо, и блага светосавског које треба пренети на будуће нараштаје. Дугове славним прецима треба враћати. Најбољи начин је хуманитарно задужбинарство. Таквом опредељењу ћемо и убудуће стремити.
Рашка област је стратешки важна!
Рашка област, као део Старе Рашке у југозападном делу Србије, који исламисти и њихови ментори називају„Санџак”, данас је вишеструко угрожена. Број српског становништва видно се смањује - од 1961. када је од укупног броја становника, 70 осто чинио српски живаљ, данас Срба нема више од 30 осто. Опстанак Рашке области и Срба у њој, за Србију и све православне народе је од националног, духовног и стратешког значаја. Од стабилности и снаге наше Рашке области зависи да ли ће се успоставити „зелена трансферзала” ( која би повезала ислам Блиског истока и БиХ, преко КиМ и „Санџака”. Јасно је да „Стара Рашка”, осим хуманитарне улоге, има и национални значај
Како се родила идеја за склапање бракова момака из забитих српских села са девојкама из Албаније? По томе сте постали препознатљиви и ван граница наше земље?
–„Стара Рашка” је пре 6-7 година, видевши да села у југозападној Србији нестају због „беле куге”, да су младићи без породице и порода, а да то у држави никог не интересује, преузела обавезу и одговорност повезивања момака из Србије са девојкама, хришћанкама из Албаније. До сада је из 300 склопљених бракова рођено преко 200 деце, понајвише на Пештеру, која су крштена у Српској православној цркви. Наравно, жељом оба родитеља. Тако се 300 девојака из Скадра вратило у православну веру, јер су њини преци под притиском, већ 1913. примили католичку веру, када је Србија 1912. Лондонском конференцијом изгубила Скадар. Оволики број деце у селима је данас право богатство. Без посредовања та села би данас била пуста. Крајње је време било да се нешто конкретно предузме против „беле куге” која увелико хара на подручју Старе Рашке. Како тада није било алтернативних решења, ушли смо у програм са Албанијом, односно са нашим Скадранима. Одличну сарадњу имамо са Удружењем Срба и Црногораца „Морача-Розафа” у Скарду и њиховим председником Павлом Брајовићем. Испоставило се да је то изванредно решење, јер су се наше снахе, које су се вратиле предачким коренима, показале као добре супруге, изузетне мајке и домаћице. У плану је да поменути програм, који је од националног значаја, ускоро пренесемо на православне земље Истока – Русију, Украјину, Белорусију... Повезивање и мешање наших народа, Русије и Србије, и других православних народа, од великог је историјског значаја.
Међу првима сте помогли краљевачке породице после земљотреса!
Када се у Краљеву догодио земљотрес 2010. године, прво смо послали финансијску помоћ, а у пролеће 2011. наша Организација је дала хуманитарну помоћ од преко 100 тона, односно 14.000 грађевинских блокова. Помоћ смо дали Краљеву иако оно не припада Рашкој области, због које је основана. Када је реч о оваквим катастрофама у Србији, за „Стару Рашку” нема изузетака, хуманитарна помоћ нема граница када је у питање наш народ! Народ је држава! Помажући нашем народу помажемо своју земљу. Брига о угроженом народу у Рашкој области је обавеза свих, па би требало да буде и државе Србије. Хуманитарна организација ту обавезу несебично испуњава, чиме остварује и један од својих циљева – да Рашка област не доживи судбину Косова и Метохије!
Колико „Стара Рашка” има чланова, ко су донатори?
– Наша Хуманитарна организација има око 2.500 чланова - физичких лица, али и око 150 правних лица, што је чини јединственом, јер није познато да нека од сличних организација има за чланове и правна лица. Активни чланови су и врло успешни, афирмисани, веома образовани људи, познати у јавности, који нису заборавили на свој завичај. Међутим, прикључиле су нам се бројне личности из света бизниса, спорта, уметности, којима је Српство у срцу. Организација има више од стотину сталних и повремених донатора, у распону годишњих донација од 10.000 до 1.000.000 динара. Када би држава Србија давала пола динара на динар наших прикупљених донација, Хуманитарна организација „Стара Рашка” би у целости реализовала годишње програме рада. Са поносом истичемо да је „Стара Рашка” за десет година прикупила два милиона евра и све то поделила у хуманитарне сврхе наугроженијим српским породицама у општинама Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Нови Пазар, Сјеница. Напоменуо бих да се наша сложна кућа увећава, грана се, а наше мисионарење постаје све значајније и прелази границе Србије. Стасали смо у моћну организацију, по својим циљевима, по територији коју активностима покривамо, по броју чланова и донатора, по својој организационој структури. Имамо до сада испоставе у Новој Вароши, Пријепољу, Прибоју, Сјеници, Новом Пазару и Тутину, подружнице у Ужицу, Чачку, Краљеву, Крагујевцу и Новом Саду, а филијале у Канади, Немачкој и Шведској.
Тежите да се исправе одређене историјске неправде. Напомињете да је планина Јавор неоправдано запостављена. Шта Јавор значи за српску историју и зашто је запостављен?
–Док се у новијој српској историји, наравно са разлогом, много говорило, писало, снимали филмови о Козари, Романији, Зеленгори... Јавор се није помињао, иако се на њему вековима бранила Србија од Турака, иако на тој планини и околини леже кости преко 20.000 српских бораца изгинулих у ослободилачким ратовима до 1915. године!! Зашто је то тако не знам, али за такав заборав државе, народа и званичне историје – нема оправдања! Значај Јавора у српској историји је огроман, мада није довољно истражен. Ваљда ће неко ту неправду исправити! Ми покушавамо да „пробудимо” тај неопростив заборав, традиционалним окупљањем српске омладине из матице и дијаспоре баш на Јавору. Оснивањем и организовањем „Сабора српске омладине из матице и расејања”, Јавор ће и на овај начин добити значајно место. Јавор је сада проглашен планином српске омладине целе планете, на којој ће се убудуће они сабирати, упознавати и зближавати. До сада смо организовали пет Сабора, којима је присуствовало близу 100.000 људи из целог света, највише младих. У културно-уметничком програму учествовало је и двадесетак ансамбала српских културно-уметничких друштава из расејања. Јавор је свето место које му је одредила историја. Велика је штета што се Сабор одржава у годинама економске кризе, па не можемо сами да остваримо све планирано; да ансамбли из дијаспоре остану у Србији више дана, да обиђу бројне средњовековне манастире, Жичу, Студеницу, Ђурђеве Ступове, Петрову цркву, Сопоћане, Милешеву... и да наступе у свим градовима Рашке области. Важност Јаворског сабора, нажалост, нису свејевремено препознала министарства вера, дијаспоре, омладине и спорта, културе! Са њима би Сабор добио на значају и масовности, али министарства су ћутала. Ипак, срећни смо, јер је прошлог лета Јавор пригрлио преко 10. 000 наших људи из целог света. На првом Сабору 2008. било је више од 30. хиљада посетилаца. Очување нашег националног идентитета је највећа обавеза! Без тога не постојимо ни ми у Србији, нити они, тамо далеко... Повезивање младих, зближавање, и наравно, стварање брачних заједница треба да буде уграђено у свест сваког младог Србина. Млади из дијаспоре не смеју да забораве Србију, матицу свих Срба на свету! Младим Србима би то требало да буде завет, ма где били. Тим великим вредностима, поред хуманитарног рада, се руководи „Стара Рашка”.
Разговарала Биљана Живковић
