После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица. Старешина Југословенског сокола др. М. Градојевић сматрао је да у Југославији 1928. живи око 50.000 Руса и Рускиња. (1) Избеглице су из Цариграда стизале бродовима у Дубровник и Боку. Већина су били сиромашне избеглице али било је и врло богатих. Др. Васо Пипер из царинарнице у Гружу (лука Дубровника) причао је да су приликом доласка руске емиграције у грушку луку једини пут у његовој пракси злато и златни предмети фантастичних величина мерени на децималној вази за мерење најтежих предмета, зато што су тежили десетине килограма. (2)
У међуратном периоду руске избеглице живеле су у Дубровнику. Дубровачки Срби а нарочито соколи настојали су да им помогну. Дубровачка општина је дозволила да може остати 140 избеглица, и то оних којима је требало опоравка. Руске избеглице настањене у Дубровнику су 1921. издавале свој лист Рускиј Листок. Почетком 1921. у Дубровнику је извршено благодарење и посвећење новог стана одбора и трпезарије руске колоније у касарни ,,Равелин”. Свечаном чину присуствовао је велики број узваника, а биле су заступане све власти и институције. После благослова, преко којег је певао хор руских певача, гости су били почашћени у великој дворани. Ту је пало више здравица од стране Руса и од стране Дубровчана. У листу ,,Народна Свијест” истакнуто је : ,,Нек нови стан буде пријатан руској колонији, док се не узмогне повратити весело дому своме.” Народна женска задруга у Дубровнику водила је 1921. акцију прикупљања прилога под називом ,,Руске избеглице”. (3)
У Дубровнику су организоване акције за помоћ гладнима у Русији. Управитељство кр. женског препарандија је 24. маја 1922. саопштило да су питомице завода прикупиле за ,,Руски дан” 14. априла 1922. 22.888 круна. Овај новац је послан преко Друштва Црвеног Крста у Београду благајнику одбора за помоћ гладним ђацима у Русији. Одбор је замолио управу завода, да саопшти његову захвалност свим приложницима с изјавом, да је то дотад био највећи прилог примљен за гладне ђаке у Русији. Месна колонија руских избеглица обављала је сваке недеље после литургије посебне молитве за ослобођење руског патријарха Тихона. На Грушком војном пољу су пет козака пред публиком изводили вежбе на коњима. (4)
Српски лист „Дубровник” редовно је извештавао о раду руских избеглица а касније и о приредбама у Руском Дому. У Соколани (Спонза) 30. 9. 1922. Григорије Петров одржао је предавање на тему „Васпитач народа”. У листу „Дубровник” објављено је да ће у просторијама Српског дубровачког пјевачког друштва „Слога” 1 октобра 1922. држати предавање „Тражење људи” а 2 октобра „Тражење човјека”. (5) Руске избеглице импровизовале су позориште у ,,Ревелину”. Приказивали су комаде првих руских драмских писаца. (6)
Друштво „Књегиња Зорка“ у Дубровнику помагало је сиромашну децу руске колоније. У Руском Дому приређено је божићно дрвце – јелка те су том приликом обучена и обдарена сва сиромашна деца руске колоније. Осим деце помогнуто је новчаном помоћу више руских болесних и изнемоглих породица. Друштво „Књегиња Зорка“ наставило је да се стара о њима. Старање се није састојало само у материјалној помоћи. Образован је Одбор госпођа који се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била је изабрана за председницу тог Одбора. За све ове заслуге руска колонија изабрала је Марију Перовић за своју почасну чланицу. Даница Радовић, предсједница Друштва „Књегиња Зорка“ и предсједница Одбора за збрињавање сиромашних Руса у Дубровнику, била је априла 1937. одликована од Руског Црвеног крста за свој рад који је са одбором госпођа проводила у корист сиромашних Руса. (7)
Матица Српска у Дубровнику приредила је свечану академију у спомен стогодишњице смрти великог руског песника Александра Сергјевића Пушкина. Пушкиново вече одржано је 20. фебруара 1937. у сали „Слоге”. Академија је почела са предавањем које је одржао Божо Хопе. Зорка Бабић-Бубало рецитовала је Пушкиновог „Бронзаног коњаника”. Салонски оркестар под руководством Софије Цветкове извео је велику фантазију из опере „Евгениј Оњегин”. Дора Тројановић певала је Рубинштајнову „Ноћ”, Стравинског „Пасторале” и Гречанинову „Успаванку”. Л. М. Роговски пратио ју је на клавиру. Челиста Теодор Кох свирао је Чајковског и Глазунова. Олга Вукмировић извела је арију Татјане из опере „Евгениј Оњегин”. На крају је Паула Беговић отсвирала Љадовљев „Баркароле” и „Прелудиј” од Рахманинова. Матица је отворила кружок словенских језика, у првом реду руског (8).
Руске избеглице у Југославији организовале су свој културни рад у Руским домовима. Управник Руског Дома у Дубровнику био је Јевгениј Александрович Востросаблин. Руско књижевно вече одржано је у Руском дому марта 1938. Руски књижевник Руадзе направио је паралелу међу Робеспјером и Стаљином. Професор Абрамов приказао је 3 карактерна типа Московског универзитета. Г. Мери говорио је о питању „Учењаци и пророци”. Г. Димитријев прочитао је две духовите хумореске. Божо Бубало прочитао је Кочићев ,,Вуков гај”, а Јаков Царић говорио је на руском 3 басне а затим декламовао једну Назорову пјесму. (9) Руско књижевно вече одржано је 20 марта 1938. у Руском дому под предсједањем Востросабљина, управника дома. Руадзе рецитовао је своје две пјесме. Божо Бубало упознао је руску публику са две хумореске Нушићеве. Г. Мери прочитао је кратку расправу о ,,Човјечјој души”. Г. Димитријев прочитао је две приповјетке руских нових књижевника Гушћика и Коровина. Вечер је завршио Руадзе једном патриотском пјесмом. (10) У Руском дому априла 1938. приређено 7 руско-југословенско вече под предсједањем Востросабљина. Божо Бубало упознао је публику с биографијом пјесника И. Мажуранића и прочитао његову ,,Чету”. Димитријев особито је интрепетовао хумореске Чехова. Франо Симони је декламовао пјесму Д. Арнолда о Дамјану Јуди, кнезу дубровачком. Руски књижевник Руадзе рецитовао је неколико својих пјесама.(11)
У просторијама Руског дома одржано је 22 маја 1938. осмо руско-југословенско књижевно вече. Професор Абрамов дао је свестрану карактеристику сликара маринисте А. Ханзена као уметника и као човјека. Књижевник Руадзе рецитовао је неколико својих пјесама. Божо Бубало упознао је руску публику са пјесмама Војислава Илића, које је рецитовао и претходно протумачио на руском језику. Г. Димитријев прочитао је једну Чеховљеву приповјетку. Франо Симони је завршио вече рецитовањем ,,Куге” од Шеное и једном пјесмом Змај-Јовином. (12) У Руском дому приређена је комеморација 17. јула 1938. у почаст успомене 20 година смрти цара Николаја и царске породице. Прво је говорио инжињер Бјељајев и у свом говору приказао личност цара. Руадзе је рецитовао пригодни саставак посвећен успомени на цара Николаја. Изнар је говорио о економском процвату у Русији за време владе Николаја II. Димитријев и госпођа Костина су декламовали пригодне стихове. (13)
Поводом 950 годишњице крштења Руса било је на дан св. Кнеза Владимира 31. јула 1938. у Руском Дому у Дубровнику благодарење, а затим комеморативно вече. Професор Георгијевски је опширно говорио о кнезу Владимиру. Књижевник Руадзе прочитао је своју песму „Света Русија”. Димитријев и госпођа Костина, завршили су вече декламацијама пригодних пјесама. (14) Исте 1938. године у Руском Дому у Дубровнику наступала је руска глумица гђа Марија Андрејевна Ведринскаја, бивша чланица Александринског Театра у Петрограду. Уметница је рецитовала неколико пјесама и одломака из романа руских писаца. Руадзе је поздравио уметницу у име Руске колоније, а Штеин је прочитао пригодну пјесму. Професор Јаков Царић честитао је умјетници у име југославенске публике. (15)
У Руском дому је октобра 1938. одржан парастос за Великог кнеза Кирила. Парастосу је присуствовао командант мјеста генерал Вуковић, представник Руског Делегата Востросаблин и приличан број Руса и грађана Дубровника. Опћи савез Козака одржао је октобра 1938. у цркви св. Благовештенија у Дубровнику парастос за своје умрле атамане. Парастосу су присуствовали мјесни руски Козаци и остала руска колонија. (16)
Новембра 1938. у Руском дому одржано је књижевно вече, на коме је Бјељајев говорио о Станиславском. Руадзе је говорио о Шаљапину. Божо Бубало прочитао је Нушићеву актовку ,, Под старост”, а Димитријев декламовао две мађарске песме од Беркеша које је превео Руадзе. Вече је завршио професор Царић декламујући своју пјесму ,,Руском језику”. (17)
После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица. Дубровачки Срби а нарочито соколи настојали су да им помогну. Почетком 1921. у Дубровнику је извршено благодарење и посвећење новог стана одбора и трпезарије руске колоније у касарни ,,Равелин”. Поводом посвећења у листу ,,Народна Свијест” истакнута је привременост боравка руских избеглица Избеглице се нису вратиле а Руски дом је био средиште живота и рада руске колоније у Дубровнику. Образован је Одбор госпођа који се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била је изабрана за председницу тог Одбора. У Дубровнику су организоване акције за помоћ гладнима у Русији 1922. Српски лист „Дубровник” редовно је извештавао о раду руских избеглица а касније и о приредбама у Руском Дому.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. Др. Михаило Градојевић, „Учимо руски језик !”, Соко Душана Силног, Весник Београдске соколске жупе Душан Силни, мај 1928, бр. 5, Београд, стр. 83;
2. Мила Стојнић, „Руско-српска књижевна преплитања”, Завет, Београд, 1994, стр. 131, 173;
3. ,,Руски избјеглице”,,,Рускиј Листок”, ,,Народна Свијест”, Дубровник, 19 фебруара 1921, бр. 3, стр.3, 4; ,,Руска свечаност у Дубровнику”, ,,Народној Женској Задрузи”, ,,Народна Свијест”, Дубровник, 1.фебруара 1921, бр. 5, стр.3;
4. ,,Успјех хуманитарне акције о ,,Руском дану” ..”, ,,За ослобођење руског патријарха Тихона”, ,,Вјежба и трка Козака”, ,,Народна Свијест”, Дубровник, 30. маја 1922, бр. 22, стр.4;
5. „Григорије Петров опет у Дубровнику”, „Дубровник”, Дубровник, 30 Септембра 1922, бр. 77, стр. 3;
6. ,,Позориште руских избеглица у нашем граду”, ,,Народна Свијест”, Дубровник 12. децембра 1922, бр. 49, стр. 3;
7. Споменица Друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 314; „Одликовање”, „Дубровник”, бр. 12, Дубровник, 24. априла 1937, стр. 3;
8. „Поновни отвор “Матице Српске” у Дубровнику”, бр.1, 2. фебруар 1937, стр. 2; „Пушкиново вече”, „Дубровник”, 27 фебруара 1937, бр. 4, Дубровник, стр. 7;
9. ,,Руско књижевно вече”, „Дубровник”, бр.10, Дубровник, 12 марта 1938, стр. 4
10. ,,Руско књижевно вече”, ,,Дубровник”, бр. 12, Дубровник, 26 марта 1938, стр. 4;
11. ,,Руско југословенско вече”, „Дубровник”, бр. 15, Дубровник 16. април 1938, стр. 4;
12. ,,Књижевно вече у Руском Дому”, „Дубровник”, бр.21, Дубровник, 28 маја 1938, стр. 4;
13. ,,20 годишњица смрти руског цара Николаја II”, бр. 29, „Дубровник”,23 јула 1938, Дубровник, стр. 3;
14. „Прослава 950 год. крштења Руса”, бр.31, „Дубровник”, 6 август 1938, Дубровник, стр. 4;
15. „Вече руске уметнице Ведринске”, бр.40, „Дубровник”, 8 октобра 1938, Дубровник, стр.4;
16. ,,Парастос за Великог Кнеза Кирила”, бр.42, „Дубровник”,22 октобра 1938, Дубровник, стр.4; ,,Опћи савез Козака”, бр.43, „Дубровник”, 29 октобра 1938, Дубровник, стр.4;
17. „Књижевно вече у Руском дому”,бр.47, „Дубровник”, 26 новембра 1938, Дубровник, стр.4;
