Монголски војсковођа Субутај је фебруара 1221. године до ногу потукао грузијску војску и потом кренуо у половецке степе. Монголи су на Северном Кавказу наишли на обједињену војску Половаца, Лезгина, Черкеза и Алана. Дошло је до битке која није имала пресудне последице. Тада су Монголи употребили подмуклост. Даривали су Половце и обећали да их неће дирати. Војска Половаца је почела да се разилази по кућама. Субутај је лако до ногу потукао Алане, Лезгине и Черкезе, а онда кренуо у половецке степе. Половци побегоше на Дњепар и замолише Русе да их пусте преко реке. Хан Половаца Коћан похрли кнезу Мстиславу Смеломе и замоли да њега и Половце спасе од страшног непријатеља.
Добивши податке о кретању Монгола, кнез Мстислав Галицки окупи у Кијеву савет руских кнежева на коме би одлучено да се крене у сусрет освајачима. Не чекајући да се све снаге окупе, руске дружине кренуше у поход, усредсредивши се 17-ог дана на десној обали доњег Дњепра близу Олешја. Ту су се руској војски придружили Половци.
Руску војску чиниле су дружине. Одлуке су доношене на савету кнежева. Сваки од њих се трудио да делује по своме: главни супарници беху Мстислав Кијевски и Мстислав Смели.
Када су се савезници налазили на десној обали Дњепра код ушћа реке Хоршица, на супротној обали се појавише истурене коњичке патроле Монгола. Кнез Данило са Галичанима преплива Дњепар и нападе их. После краћег отпора, Монголи почеше да беже. Мстислав Галицки са 1.000 коњаника организова потеру и коначно уништи истурени монголски одред.
Први успех осоколи руске кнежеве и савезници ударише на исток, у половецке степе. Кроз девет дана стигоше до реке Калке (сада река Калец) где опет дође до мањег окршаја са Монголима с повољним исходом за Русе.
Приликом разматрања начина дејствовања на савету кнежева издвојише се опречна становишта. Мстислав Кијевски ја сматрао да треба ишчекивати и бранити се и био против преласка преко Калке. Он је заузео положај на десној обали реке на каменитој узвишици и почео да је утврђује.
Мстислав Смели (Галицки) с осталим кнежевима и Половцима 31. маја 1224. г. пређе Калку и распореди главнину снага. Према Монголима би упућен прилично слаб одред: дружине Данила Волинскога и Јаруна Половецкога.
Данило наиђе на јаке снаге Монгола које окружише Русе и Половце. Заподену се упоран бој. Руси су се храбро борили, али Половци не издржаше монголске нападе и побегоше, ширећи панику у табору главнине снага. У бегу Половци прегазише Мстиславове дружине.
За петама Половаца Монголи упадоше у главнину руских снага где започе неједнаки бој. Бројна надмоћ Монгола и неорганизован, премда и храбар отпор Руса условише пораз Мстислава Смелог и других руских кнежева.
Мстислав Кијевски с високе обале посматраше ток битке, не притекавши у помоћ. Убрзо ред дође и на њега. Дружину окружише Монголи и започеше нападе који непрекидно потрајаше три дана, но дружиници их одбише. После неуспелих напада Монголи прибегоше превари и подмуклости. Субутај посла на преговоре једног шпијуна кога је Мстислав одраније знао. Тај шпијун у Субутајево име за откупнину обећа да пропусти кнеза и његову дружину. Мстислав му поверова, али чим Руси изађоше из утврђења, нападоше их и читава дружина би уништена.
Монголи ту победу нису лако извојевали, пошто се руска војска храбро борила. Битка на Калки је, све у свему, приморала Монголе да исте године окрену натраг. Тако је пружен први отпор Монголима. У бици на Калки руске снаге су биле распарчане и део по део потучене.
