Драгославу Драгу Брновићу епском песнику из Краљева додељена је захвалница за значајан допринос у очувању сећања на руске добровољце који су се борили за слободу српског народа.Захвалницу и руску заставу уручио му је Жељко Ђуровић представник организације Косовски Фронт.
Том приликом Драгослав Брновић изјавио је следеће:
''Био бих лажно скроман кад бих рекао да ми ово не прија,али био бих крајње не скроман кад бих овакве епитете прихватио здраво за готово.Захваљујем се свима онима који су о мени као песнику рекли много па и ако сам свестан да то не заслужујем ово ће ме обавезати, да у будућем стварању ако ми Бог да здравља три пута мерим а једном пишем,јер после овога на моја нејака плећа пала је много већа одговорност.''
Његове риме су препознали српски гуслари као вредан историјски извор,и њих двадесетшесторица су их снимили,на осамдесетседам компакт дискова.
Аутор је збирке од близу осамдесет наслова у којој је опевао страдања Срба на Космету.За многе од ових догађаја и поред свих савремених средстава комуникације и бескрајних могућности да буду забележени,ово ће,како се чини,ипак остати једини писани документи.
Критичари га убрајају у добре познаваоце гусала и епске поезије и међу најбоље епске песнике.
Његову биографију,објављена дела и контакт податке можете наћи овде : http://www.savezguslarasrbije.rs/epska-citanka-guslarske-pesme/dragoslav-drago-brnovic
БРАТСКА ЧАША МОЛИТВЕНА
Наздрави' ћу молитвом истине
на обали плаховите Дрине,
да поздравим јато див-јунака,
добровољце рускија козака
што у српској,долећеше драми
кад остасмо без икога сами,
против хорде свjетскија џелата
као Давид против Голијата!?
Братски поздрав,храбри ветерани,
што стигосте на бојној пољани
да се српство од душмана брани
и цртате у јурише смјеле,
траговима ваше крви вреле,
мапу Српске Републике нове,
када су нам стезалe окове,
најмоћније силе са Запада
и исламски зликовци џихада;
ви стигосте,браћо соколови
да вас српски запамте вјекови!
А кад јурну Алахова клика,
вишеструко бројнијег крвника,
и са мржњом вјековном кидиса
на обронке од Заглавка виса,
ви сте браћо са српским борцима
на биљегу,храбро стали њима;
бројнијој се одупрли сили
и бесцену побједу добили!!!
Три су тада,ваша великана
издахнули од сaмртних рана;
сјене њине,из крваве пјене,
дежурају на стражи,без смјене!...
Да поменем са мјеста овога,
атамана Донског,бесмртнога,
Генадија Петрович Котова,
што пред јатом сивих соколова
у бесмртној,вјекује плејади,
кад за српство даде живот млади
и остави троје сирочади!?
Одад' двадес' прохуја година,
ал' је трајно,свјесна жртва њина,
урезана у српско памћење
за далеко неко покољење!...
Траговима крваве истине,
гинули сте у Српске крајине
и кидали окове обруча
када "Лонац Босански" прокључа;
много ваших паде соколова,
у одбрани светиња Косова
и осташе на светој пољани,
к'о јунаци знани и незнани;
нек' им душе царују код Бога
у насељу Кнеза Честитога,
а за њино,бесмртно дијело,
српске гусле нек' чине опело!...
Браћо Руси,кроз прошла времена,
када јекне Србија рањена,
стизали сте као браћа права
на попришта Вождова,крвава;
и сад гуслар о подвигу пјева
генерала,славног Исајева,
прослављеног руског бесмртника
што поломи Турке код Стубика;
ни Черњајев заборављен није,
тај командант Моравске армије
што Турцима,гонио је оца,
у биткама око Шуматовца,
Алексинца и мјеста Ђуниса,
Турску силу разби и крдиса!...
И у ова опака времена,
Руска помоћ,нама је бесцена
јер вјековно пријатељство ваше,
наша прса надом надимаше!
само у вас Србин наду има
док нам Запад Косово отима!?
А ми штита немамо другога,
осим Руса и Господа Бога,
Срби руке ка Истоку шире,
братска љубав никад не умире!
ХИМНА КОЗАЧКОМ АТАМАНУ
Српске гусле,јекните од бола,
Помените рускога сокола,
Пуковника са тихога Дона;
Зајечите православна звона
Да чинимо херојско опело
За његово надљудско дијело!
Нека гусле отму забораву
И чувају овјенчану славу,
Професора из града Ростова:
Генадија Петрович Котова,
Атамана Донскија козака,
Да му буде црна земља лака!...
У Ростову, његова је жена,
Вјерна љуба, Котова Јелена,
Која га је пратила у свему,
Троје дјеце породила њему...
Котов Србе као браћу воли,
Историју предаје у школи
И казује Јелени и дјеци,
Да су нама заједнички пре'ци,
Да смо браћа мајке једнородне,
Да су наше историје сродне
И судбине сурове и тешке,
А вежу нас врлине витешке!
Српски језик из љубави учи,
Дивио се „Вијенцу" и „Лучи"
И напамет знао безброј страна,
Литерарних, српских великана...
Кад држава Јужнија Словена,
Наопака, дочека времена;
На прагује крвавограспада
По налогу крвника Запада,
Јер најјаче силе са планете,
Српском роду поново пријете!?
Свесловенска мајка са истока,
Због распада „Источнога блока",
О своме се забавила јаду
Па све иде на руку Западу;
А те звјери имају маните
По Балкану своје сателите,
Из потаје с'леђа да устану,
Да униште србе на Балкану!?
Тако Срби у крвавој драми,
Остадоше без икога сами...
Тад усташе тајне игре чине
Да униште Србе у Крајине,
Онда џихад муслимане хушка
Да и Босном, огласи се пушка,
Па на србе, вјечну мржњу креће,
Муслиманско-усташко цвијеће;
Но и Србин оружја се лати,
Балкан плану а мржња зарати!...
Онда Котов са вјером у Бога;
Под теретом бола Словенскога,
У Ростову окупи Козаке,
Добровољце православне мајке
Да се нађу братском, српском роду
У праведној борби за слободу!!!
Па атаман Котов једно вече,
Кад поспаше дјеца, жени рече:
Када зора заруди румена,
За вас нема слобода цијену,
Данас братску добили сте смјену,
Да са вама дежурство дијели,
Срби браћо, соколови смјели!...
Српски борци у почасном ставу,
Цјеливаше козачку заставу,
Још заставе братске истих боја,
Привезаше, мила браћо моја,
У знак вјечне и братске љубави,
Да нас никад, ништа не растави!...
Мајор српски, Козацима збори.
Бог вас нама, доведе и створи,
Он нека вас са висине гледа,
Ваш долазак наша је побједа
И дах свјежи, ратнога морала
Па вам братски, неизмјерно хвала!
После овог братског протокола,
Потекла је нека суза бола,
Какву носе у души Словени,
Загрљаји братски и искрени,
Благослова, укрстише чаше,
За вјековно пријатељство наше!..,
Онда Котов ратну мапу гледа
И положај слуга Мухамеда,
Па направи скицу ратног плана
Да у зору следећега дана,
У акцију с'Козацима крене
На њихове линије ватрене!
Зора свиће а козаци крећу,
Са заклетвом под крст и свијећу;
На лијевој обали од Дрине,
Наљегоше на муџахедине,
Џихадлије Меке и Медине,
Па је мржња, фанатична стала,
Наспрам руског, високог морала!
Одјекнуше горе четинара,
Алахекбер небеса отвара,
Но искуство козачко с'Кавказа,
Успјешно се у Босни показа,
Када срете њина канонада,
Фанатичне јурише џихада;
Лешеви се ваљају по страни,
Испадају из руку Кур'ани,
Света књига, ни дужна ни крива,
У клобуке људске крви плива,
Земља тресе када козак кличе
Ађе прођу, ту трава не ниче!!!
По први пут народ Вишеграда,
Гледа живе ратнике џихада
Које Котов води завезане,
Као плијен с'крваве пољане!?
Од тог дана за више мјесеци,
Козачки суубојити ме'ци
У садејству са српском армадом,
Починили чуда Вишеградом
И под плаштом ратнога поклича,
До Рудога стигли и Чајнича,
До Горажда и до Сребренице,
Допрле су ове перјанице
И успјешно чистили терене,
Од присуства војске превјерене!..
А Козаке кроз ратна попришта,
Није могло уплашити ништа,
Јуначке су цијелили ране,
Са еланом ко да Москву бране!!!
Захвални грешни раб и поета
Драгослав Драго Брновић
.
