Наше су парохије веома скромне, јер нема Срба. Не враћају се. Оно што је остало су старци, и када њих не буде, питам се колико ће нас остати у овом делу Хрватске - каже свештеник Драган Гаћеша
Ведро небо је било над Кућанцима. Око 50-оро походника из Београда, које је предводио Зоран Вучић из Издавачког фонда Српске патријаршије дочекали су малобројни мештани и локални свештеник Драган Гаћеша. Испред сеоске цркве посвећене апостолима Петру и Павлу, чекају нас, веле, нестрпљиво још од зоре наши сународници. Из српске престонице се носиo колач, жито, свећа и часни Крст из Јерусалима. Има деце. И младих.
Пре 99. година у овој цркви, које се тешко опoравља од зверства и рушења у недавном рату у Хрватској, крштен је Гојко Стојчевић. Тај нежни, танани дечак из скромне српске породице прославио је, касније, не само ово славонско село, него и свој српски нaрод! Никада Срби нису ходали трновитијом стазом и никада нису имали тако великог молитвеника пред Богом. Још од Светог Саве. И родитеља, који нас је учио да будемо људи и онда када се сва зла окоме на нас, и онда када нас касапе а проглашавају злочинцима. И када нас мрзе а зову нас - мрзитељима. Када нам убијају биће, а називају нас небићима. Присећамо се 27. јануара 1999. када је Србијом грмило и севало. Лоше знамење. И његов тихи, озбиљни глас, тим поводом, и молба свим Србима да посте 40 дана, јер „Велико се зло спрема на наш род”, како је, тада пророчки говорио!
Црква светих апостола Петра и Павла у Кућанцима изграђена 1680. срушена је на светог Николу 1991. године. Знале су рушитељи православног духа, живота и вере, да је то светиња у којој је крштен српски патријарх. И годинама је била разрушена и пуста. Тек прошле године освештани су темељи, пошто су урађени груби неимарски радови. Светиња у Кућанцима још нема омалтерисану фасаду. Богомоља од голе цигле је покривена. Унутрашњост делимично омалтерисаних зидова, без фрескописа, са тек изиданим простором за олтар. Нико да помогне, радови су стали. А очи су дуго биле упрте у СПЦ и патријаршију! У цркви се верници сакупљају о великим празницвима. Нажалост, више је сахрана, јер је више старих и тек по које венчање и крштење, дознајемо од свештеника.
Озарен је јереј Драган Гаћеша. Напомиње да за све Србе из Кућанаца много значи ова наша посета. И да се садао ни не осећају усамљеним.
– У селу служим два пута месечно, нажалост, нема довољно српских свештеника у Славонији. Живим у Слатини и опслужујем још седам парохија. Наше су парохије, веома скромне, јер нема Срба. Не враћају се. Оно што је остало су старци, и када њих не буде, питам се колико ће нас остати у овом делу Хрватске. Данас је диван дан за све Србе из Кућанаца, јер ће бити, после дуго времена обављена два кршења. Милош Радановић је допутовао јуче из Старчева, где се настанио после избегличког живота. Тешка срца је напустио Кућанце. На овај начин се вратио свом завичају. Јован Бошњак је из села, и данас Кућанци прослављају и његово кршење.
Док је наш Павле ходао земљом, водила нас је истинска Христова љубав, очинска брига и дубока и несаломива светосавска вера. И дирљива скромност којом је пленио. Од њега смо учили. Знали смо којим нас путем води, и ишли смо за њим са пуно поверења и поштовања. Некако нам је много лакше било са њим - каже нам ГојкоЋосић, председник Црквеног одбора.
Гојко вели да су његова двојица синова, са својим породицама остали у селу. Пре рата је било преко 300 Срба, данас их је свега 150, у селу у којем живи две хиљаде Хрвата. Око 30 кућа српских зјапи.
Упутили смо се према родној кући патријарха Павла, која је удаљена стотинак метара од цркве.
Милан Марковић отвара капију.
Са леве стране дворишта кућа, старија, али не и оригинална. Давно је порушена стара Гојкова родитељска кућа. А на њеном месту изграђена је ова коју сви зову родном кућом. У средини дворишта је батонирана стазица и скромно цвеће летњег мириса. Уредно потксресана винова лоза стреми висинама. У горњем левом углу дворишта, једино што је остало из времена раног детињства Гојка Стојчевића, јесте стари и ограђени бунар. Прилазимо и гледамо доле у далеку дубину. Изнад бунара стасава јабука петровача.
–Шездесетих година неко од Стојчевића је продао родитељско имање патријарха Павла. По благослову владике Саве славонског, пре четири године Милија Костић из Чачка откупио је, срећом, комплетно имање и преписао га славонској епархији. Докупљено је и нешто околног земљишта. У плану је комплетна реконструкција куће и други радови - прича нам Милан.
Дошло је време за крштење, а потом, за литургију коју је служио владика Сава славонски са десетак свештеника. Молитвени гласови домаћина и гостију слили су се у једну реку. Молитва међу тужним цигленим зидовима! Владика је пресекао и благословио колач и жито, пожеливши да се Срби Славонци саберу и по угледу на пристигле бројне сународнике из Србије и Београда, да и они покушају да сакупе нешто новца за наставак неимарских радова.
–То дугујемо Богу, блаженопочившем патријарху Павлу и генерацијама које долазе. Хајде да се потрудимо да 100 година од рођења патријарха Павла обележимо у новоизграђеној цркви – позвао је владика славонске свештенике и вернике.
