Кроз бурну историју, Русија је увек била најважнија савезница Србије, па тако и у Првом светском рату. Аустроугарска је објавила рат Србији, Русија Аустроугарској, Немачка Русији и тако је почео Велики рат. Важно је напоменути- Да је Русија ушла у рат како би заштитила Србију,а сама није била спреман за рат.
Услучају руске војне помоћи, у Србију су поред велике количине пешадијске и артиљеријске муниције, угља, хране и осталих стандардних војних средстава стизале и најсложеније подводне мине, морнаричка артиљерија, као и инжењери неопходни за њихово постављање и надгледање. Тиме је савезничка помоћз начајно утицала не само на опстанак српске војске. Београд, главни град Србије налази се на Дунаву и Сави, те две реке су тада биле граница између Србије и Аустроугарске. Морнаричка Артиљерија и подводне мине су биле од посебног значаја за опстанак Србије.
ЕПН
Конкретан посао организовања и слања војне помоћи у Србију припао је руском Министарству морнарице, које је формирало„Експедицију посебне намене“ (ЕПН), са циљем „дотурања и спровођења ратногматеријала за Србију“
Материјал се транспортовао Дунавом.Експедиција је формирана 16. августа 1914. године, на челу са капетаном првекласе М. М. Весјолкином (у каснијем току рата Весјолкин је унапређен у контра адмирала). За превоз робе одређени су капацитети Црноморске флоте, мада за ову операцију нису могли бити искоришћени и велики бродови збогне могућности да уплове у Дунав. У састав експедиције били су укљученишлепови и трговачки бродови, а ЕПН је потчинила себи и Руско дунавско паробродство. Убрзо су и од руског Министарства морнарице добијена знатнијаматеријална средства за куповину нових транспортних бродова.
Руска лука на Дунаву, Рени, изабрана је за почетну тачку док сусрпске луке Радујевац, а од марта 1915. године и Прахово, представљалеместа истовара.
Складиште Ваљево
У Србији је већ од краја августа боравила руска војна мисија састављена од 106 морнара на челу са капетаном Јуријем Волковицким. Ова група је допуњена Србима и формиран је први „Одред заподводно речно минерство“. Из Русије су, такође, стигле и подводне мине, па су руски војници већ 25. августа 1914. године боравили у Реснику са задатком минирања дела Саве, између Остружнице и Умке, у дужини од неколикостотина метара, док је остатак мина био ускладиштен ВАЉЕВУ. Ова јединица је придодата одбрани Београда.
Руски моранри
У истомпериоду, крајем августа 1914. године, из Одесе је у Србију упућен и руски поморски капетан Григоренко, заједно са минама и опремом.
Конвој пуковника Весјолкина кренуо је из Ренија 13/14. октобра савојном опремом намењеној српској војсци, а у Прахово је стигао 23. октобра. То је била прва експедиција, коју су чинили седам пароброда и шеснаест баржи.Пуковник Весјолкин био је у том тренутку најстарији руски официр у српскојоперативној војсци
До краја новембра у Србију је пристигао још један рускио дред састављен од седам официра и тридесет редова. Заједно са њима уСрбију су пристала и два моторна чамца, као и оклопни парни брод „Тираспољ“под командом капетана Доброва. Поред пуковника Доброва ту су била још два потпуковника, један инжењер-техничар, једандоктор капетан, помоћник бродског капетана и педесет девет морнара.Ове нове јединице такође су укључене усрпску оперативну војску, док је „Тираспољ“ одређен за специјалне мисијесрпског Министарства војног. Укупно је током прве године рата стигло пет руских војних конвоја. Сматра се да је у Србију из Русије Дунавом стигло пет конвоја током 1914. године, а чак 45конвоја током наредне године.
Морнари у 1915
Помоћ је пристизала и наредне 1915. године, а крајем марта 1915. године један од конвоја састојао се од четрнаест парних бродова и четрдесет тегљача,четрдесет баржи и двадесет осам понтона. Међутим, до краја истог месеца размере ових транспорта превазишле су могућности не само малих српских речних пристаништа, већ и саме руске луке Рени, која је чак проширивана радипотреба војне сарадње са Србијом.
Жито
О великим количинама помоћи говори сведочи податак да је Прахово у мају 1915. године било затрпано житом јер пруга Прахово − Зајечар није могла да сеизбори са овако великим транспортима.
Промена команде
До персоналних промена у руској „српској“ мисији дошло је јула месеца 1915. године, када је команду над свим руским минерима у српској војсци преузео минерски капетан Борис Павлович Илин, а од овога је био изузет јединоодред пуковника Доброва.
До овог тренутка у Србији су, поред неколикоодреда минера и морнара, пристигли и руски артиљерци.
Дрина
Највећи удар непријатеља одиграо се преко реке Дрине, не преко Дунава и Саве. Могуће да је томе допринела морнарица Русије. Руски минери, морнари и бродови су спречили страховити удар преко равнице и натерали непријатеља да се усуди да нападне преко Дрине- Церска Битка.
Садржај помоћи
Само током 1914. године руско министарство војске предало је српској и црногорској војсци, из војних магацина у Казану, Кијеву иОријенбауму, око 15 милиона пушчаних метака и више од десет хиљадаартиљеријских граната. Треба имати у виду да је тренутак у коме су руске гранате испоручене Србији био веома озбиљан са становишта несташице граната у руској армији. Посебно се занимљивим чини то што је руска армијанаставила да одваја гранате за потребе Србије и Црне Горе и у време рускогодступања у јесен 1915. године. Тада је Србији слата муниција чак и измагацина у Владивостоку.
Једна од првих пошиљки Србији, још за време трајања борби око Шапцаи Цера августа 1914. године, састојала се од 120 000 пушака које су одмах расподељене појединим недовољно наоружаним српским јединицама.
Тако се један од конвоја састојао од 32 814 сандука са муницијом,322 сандука са гранатама, 214 навоја бодљикаве жице, 203 750 kg угља, 27 710 kgсена, 99 бачви киселине, 467 бачви минералног уља, 426 бачви бензина, 67 бачви шпиритуса. Ту су такође била и два оруђа од 150 mm заједно са хиљаду граната,као и 13 000 граната за пољску артиљерију. Стигло је још и преко 750 коња, каои материјал за склапање понтона.Један други товар садржао је 110 коња, 100вагона шпиритуса, 7 сандука са радио и телеграфским материјалом и једанаероплан. Употребааутомобила, авиона или генератора који су покретали бежичну телеграфију,захтевала је бензин, тако да се и овај ресурс помиње као део руског товара
Из Лавова је за Србију до децембра 1914. годинепослато и заробљено-трофејно наоружање, које је руска армије раније заробилаод немачке и аустроугарске војске.
Руска војска послала је за Србију и балоне за осматрање непријатељских положаја тосу два „змај“ балона пристигла јуна 1915. године а које је српско балонско одељење са Бањице прикључило већ постојећој јединици и једином српскомбалону „Србија“
Занимљиво је да две ставке са руског списка, попут киселине иминералног уља, биле су намењене производњи муниције и експлозива у двесрпске војне фабрике. Занимљиво је то да су руска државна и приватна индустријаи саме морале да набављају ове ресурсе из иностранства.
Из Русије поред ратне опреме допремана је и храна. У Русији је деловала и посебна комисија за набавку хране Србији. Ово потврђују речи Живка Павловића о томе да јевећи део хране потребне српској војсци стизао у Србију управо преко Прахова.
Прва тешка артиљерија
Поред мина у борби против монитора су коришћена и торпеда, такође добијена из Русије. За време затишја 1915. године од стране руске и енглеске поморске мисије успостављен је систем минских заграда и торпедних батерија дуж читавог фронта. Поред два раније поменута руска обалска топа, почетком 1915. годинепреко Солуна су у Београд пристигле и четири енглеске, као и две француске обалске батерије. Свака од јединица састојала се од по два тешка морнаричка оруђа. На овај начин формирана је „српска“ тешка артиљерија. Било је уобичајено да се српски војници придодају страним батеријама, које би на тајначин биле комплетиране
Руски тешки топови били су на Калемегдану „код Ружице“, али и у Доњем граду. Са пароброда „Тираспољ“ уклоњена су два руска брзометна топа, која су затим смештена унутарположаја београдске тврђаве.
Последњи успех ове мешовите одбране Београда против аустроугарске флоте представљало је потапање аустроугарског патролног брода „Це“, маја 1915. године, који је погођен руском гранатом.
Српска Речна Флота
Руска војска учествовала је, заједно са осталим страним војним мисијама,у покушајима да се створи српска импровизована речна флота. Као допринос новоформираној „српској морнарици“ коришћен је и моторни чамац„Слобода“, којим је руковала руска посада.
На Дунавском кеју се налазила и једна руска батерија торпеда, са задатком да спречи прилазак монитора иевентуално постављање противничког понтонског моста.
Битка за Београд
Са почетком битке и систематске артиљеријске припреме, до тада највећим калибрима на балканском ратишту, страдали су руски војници и њихова опрема. Током битке онеспособљена су сва четири топа као и обе торпедне батерије. Уништен је и брод „Слобода“. Слично су прошле и друге савезничке батерије. Бројчана надмоћ Немачке и Аустроугарске војске огледала се и у великом броју топова,хаубица и мерзера великог калибра, при чему су се посебно истичу оруђа од 420mm која су такође употребљавана приликом напада на Београд. Ипак, пре негошто су батерије бранилаца биле онеспособљене, оне су успеле да значајноојачају отпорност српске, тродневне, одбране.
Када је постало извесно да је немогуће задржати нападаче на обалама Саве и Дунава, руским морнарима била је додељена улога онеспособљавања пловидбе Ђердапом, док је Руски инжењеријски одред са својим понтонима правио мостове испред одступајуће српске војске. Октобра 1915. године. Моторни чамци се помињу као део руског транспорта августа 1914. године, па се може претпоставити да су они стигли у Србију заједно са првим руским конвојима постављена су два „руска“ моста код Ћуприје. Остатак руских војника, оно што је остало од Руског минерског одреда, артиљераца, као и преостали делови инжењеријског одреда повучени су возом ка Краљеву.
Руски минери помињусе и у Призрену у јесен 1915. године заједно са остацима других страних војних мисија.
У документацији аустроугарске команде сачувани су подаци проблемима и губицима које је Дунавска флота претрпела услед дејства артиљерије са српске обале. .
Аустријски бродови су били под ударом Српске артиљерије, задржавали су артиљерију да би олакшали пешадији, издржали су у овој неравној борби све до вечери. За време ове борбе брод „Кереш“ био је на више места пробушен топовским зрнима, али пошто тиме није био онеспособљен за борбу, остао је у борбеној линији до краја борбе. Два тешко погођена моторна чамца била сусакривена иза острва Кожаре
Колубарска битка
Једино што сам сазнао јесте да је војвода Живојин Мишић наредио одступање са фронта, како би се војска наспавала, одморила и како би стигла војна помоћ. Покушаћу да пронађем тачно, која помоћ!
И даље истражујем!
