Линга портал у свом обраћању шпанском радију Кадена Коуп говори о радостима и трагедијама младог човека који је прешао у хришћанство из ислама.
Марио Јосиф рођен је у просечној породици индијских муслимана. Његов отац га је припремао—трећег међу шесторицом браће—за духовног вођу: стога је, када је имао 10 година, Марио пошао у Куранску школу, и када се вратио са школовања у 18-ој години, постао Имам-хатиб у локалној сеоској џамији.
Међутим, младић се пришао Христу и тај избор га је учинио метом чак и његовог оца који је, сазнавши о обраћењу сина у другу веру, запретио да ће га убити. Штавише, његов отац је унапред подигао спомен-плочу на локалном муслиманском гробљу са натписом који садржи младићево име и датум рођења.
Шпански радио Кадена Коуп успео је да разговара са овим младим римокатоличким проповедником и сазна одређене чињенице из историје његових ужасних искушења.
,,Од осамнаесте године, био сам имам и уредно држао проповеди,“ почиње Јосиф. ,, Једног петка сам са жаром говорио о Иси ал-Масиху (Исусу Месији), изјављујући да Он није Алах. Када сам завршио говор, неко ме упита: ,,Али, уосталом, ко је тај Месија?“ Тога дана нисам могао наћи прави одговор; моје знање у овој области било је веома оскудно.
И опет, Марио се окренуо Курану, муслиманском Светом Предању (Суна), разним егзегетским коментарима верских поглавара, али није могао пронаћи одговор. Напротив, приметио је да је једино женско име које се помиње у Корану, име Пресвете Марије; штавише, по предању, Мухамед је умро, док је Иса жив узет на Небо.,,Онда сам, након дугог размишљања, одлучио да напустим мртвога и следим Живога,“ објаснио је младић.
По Марију, избор није био лак:,, Пре доношења коначне одлуке, молио сам Господа дуго времена да ми да правог водича... Једанпут, двоумећи се још увек, отворио сам Коран, и наишао на следећи ајет (стих) (слободан превод):,, Ако сумњаш у оно што ти дадосмо, питај онда оне који прочиташе Писмо пре тебе. Истина од Господа твог ти је дошла; стога не буди међу онима који се колебају!“ Тада сам почео да читам Библију и по њеној савршености сам се апсолутно уверио у истинитост хришћанског Светог Писма; и коначно пронашао свог Бога-Искупитеља!“
Знајући да се отпадништво од вере по муслиманском закону кажњава смртном казном, Јосиф је побегао из свога дома у најближи римокатолички образовни центар.
Међутим, отац је пронашао младића, и пошто га је бесомучно истукао, закључао га је голог, везаних руку и ногу, без хране у једну од кућних просторија на 28 дана.
,,Када сам отворио очи, угледао сам оца који је држао нож у рукама,“ сећа се Марио.,, Био сам сигуран да ће ме убити, пошто је био вехабија. Упитао ме је: да ли још увек прихватам Христа? Када сам рекао,, да“ био сам буквално заслепљен јаком светлошћу која ми је дала снаге. Одмах сам гласно ускликнуо:,,Исусе!“ Светлост је ишчезла и видео сам да је мој отац пао на земљу и посекао себе сопственим ножем (хвала Богу, иако је посекотина била дубока и крварила, није била опасна), а пљувачка му је текла из уста. Рођаци су га одмах одвезли у болницу и журби оставили отворена врата. Искористио сам прилику, ослободио се и побегао назад у образовни центар.“
Младић чврсто верује да му се догодило истинско чудо:,,Ова светлост је дала мени који сам по природи слаб и мршав, па онда преморен и гладан, огромну снагу и истрајност... Ипак, још увек не могу да се опоравим од чирева који су се појавили као последица дугог заточеништва.
Од тада, Марио Јосиф се није враћао у своје родно село, где још стоји надгробна плоча са његовим именом и датумом рођења.
Извор:
Pravoslavie.ru
