"Жена да не носи мушкога одела нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини" (5. Мојс. 22, 5).
62. правило Шестог Васељенског сабора гласи: "...Наређујемо: да не сме никакав мушкарац облачити женску одећу, нити жена такву одећу која се својствена мушкарцима... Они који се, знајући ово, убудуће усуде да учине нешто од горе споменутог, заповедамо да ако су клирици буду свргнути из свештеног чина, а ако су лаици да се одлуче од црквеног општења".
Поштовани читаоци, овде доносимо текст нашег познатог публицисте Владимира Димитријевића на тему трансвестизације Србије (постепено увођење у поремећај мушкараца који носе женску одећу и обрнуто) преко ТВ емисија направљених на ту тему, као и пар текстова уважених православних ауторитета о облачењу мушком и женском.
Није наодмет овде се подсетити да велики преступи почињу од малих. Тако је један руски старац говорио да је управо то што жене данас носе панталоне, довело до пораста содомије и међу мушкарцима и међу женама.
Погледајмо са каквом се важношћу се света Црква увек односила према том питању.
Срби из Далмације у народној ношњи.
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
„Твоје лице звучи познато“: прилог критици трансвестизације Србије
Реч „забава“ у србском језику потиче од старосрбске речи „забитије“; „забитије“ значи „заборав“. То је оно што је бачено „иза битија“, што се не види на хоризонту постојања. Увек када се питамо откуда толика потреба за забавом у нашем добу, морамо да се сетимо да то није случајно – данашњи човек свесно заглупљује самог себе да не би морао да се суочи са крајњим питањима постојања.
Лакше му је да кроз живот пролази као идиот, и то у изворном значењу речи – човек који се не занима за послове заједнице. Усредсређен на себе и своје малено (а субјективно огромно ја), он иде од тренутка до тренутка, крије се иза бусија ефемерног, и, на крају, бива с њим оно што је Рилке описао у једној песми из „Часловца“:“Са вечношћу се курвасмо, а када/ Час порођаја дође, из нас пада/ Мртворођенче наше смрти...“ Ми не умиремо као наши преци, који су са света носили „скрштене беле руке и праведна дела своја“. Нас нестаје, као винских мушица, и никаквог трага нема да смо смислено постојали. То је цена коју плаћамо за све забаве и удобности овога света...
Данашња помама за забавом, у часу кад се све руши, сасвим у складу са поруком Здравка Чолића („Пиће за младиће, банку за игранку,/ а свет нек пропадне,није нека штета“) можда више од свега говори о апокалиптичности доба у коме живимо. Све се руши, а ми смо до гуше у спорту, поп-музици, шоу програмима. Нико себи не поставља елементарна питања. Сви, хипнотисани, зуре у мале и велике екране, и хране се ништавилом, одевеним у шљаштаву одећу, такозвани „гламур“.
Шта је спорт? Зашто један тенисер или фудбалер зарађују толико новца? Зар су они, по доприносу свету и човечанству, изнад сељака, учитеља, судије, лекара? Шта гледалац добија од спорта? Шта је поп-музика са њеним спотовима, кревељењима, вулгарностима? Коме то помаже? Кога лечи? Да ли је то права уметност или јефтина симулација?Пита ли се ко то? Углавном не. „ШОУ МАСТ ГОУ ОН“ (ово је намерно ћирилицом!)
Пошто човек није саздан да живи бесловесно,он понекад тражи бар привид неке смисаоности у својим „забавама“. И онда му они (који се богате тако што га сваки дан хране заборавам не само Бога и душе,него и свега нормалног), господари медија, понуде излаз – то је хуманитарност. Правићемо забаву и уз то ћемо бити хумани.
И, ево, један такав,хуманитарни шоу, се завршио на Телевизији Прва, под насловом „Твоје лице звучи познато“. Глумци и певачи су се такмичили, да би све што зараде дали у хуманитарне сврхе. Нема збора: показали су све своје таленте – од певања и свирања до имитације познатих и славних. Сама њихова воља да своју зараду поклоне у хумане сврхе је – хумана...
У односу на то шта све Срби гледају, „Твоје лице звучи познато“ би се, у најусловнијој условности, могло назвати чак и „пристојним“ (обратимо пажњу на знакове навода!)
Па ипак, ипак...
Шта смо могли да видимо у овим шоуима?
Као и увек, много голих задњица, много простачких покрета куковима (што би рекао Мик Џегер: „Сва игра је замена за секс“), много алузија на „ниско доле“, и, више него до сада, разних врста трансвестије: мушкараца који се облаче у жене и жена које се облаче у мушкарце.Наравно, да би свако показао протејску природу своје певачко – глумачке вештине, то јест да он може да буде све што хоће („Пристао сам бићу све што хоће, / Ево продајем душу врагу своме“, певало је „Бијело дугме“).
Али, шта је подтекст ових масовних шоу-пресвлачења?
Зна се: постепено навикавање људи да је трансвестија нормална, да су полови променљиви, да је дошло ЛГБТ доба, и да ћемо на улицама Београда гледати гомилу содомитских кловнова који су „геј“ (весели), јер нам показују да им ништа не можемо, и да ће Србија, уместо иконе, бити септичка јама. Наравно да већина учесника овог „шоуа“ није свесна тога – али, они који стоје иза „пројекта“ јесу (углавном су у врху поклоници Великог Архитекте Универзума, и зато тако воле разне „грађевинске пројекте“ у програму „инжињеринга људских душа“). Јер, како ћеш ти дивље Србе да научиш да је „геј о кеј“ ако не покажеш поп-фаце како, бар у једном шоуу, мењају своје полне улоге, и постају оно што нису? А Великом Архитекти и његовим зидарима, који мисле да су слободни (не осећајући јахаче на својим плећима,оне што су гадаринско крдо потерали у море) ништа није милије него да се оствари сан старих луциферијанаца, кабалиста, да сви људи буду поново андрогин, Адам Кадмон, мушко које је женско и обратно, и да више нема никаквих разлика између мушкараца и жена под влашћу онога кога зидари чекају. Њега,последњег лажног месију у злу уједињеног човечанства, довешће им Велики Архитекта право у Трећи храм, који већ вековима зидају, рушећи Цркву Божју.
Зато, Срби (бар вас мало што вас је остало уз Светог Саву), памет у главу и Христа у срце – брзо ће расплет. Само да знамо шта се збива и да будемо уз кога треба. А што се тиче хуманитарних циљева модерне цивилизације, прочитајмо текст руског сектолога Александра Дворкина,писан пре деценију и по, у доба Мајке Терезе и Лејди Ди, а актуелан и данас. Много шта ће нам бити јасније. Цео текст на: http://borbazaveru.info/content/view/6400/52/
Момци и девојке у народној ношњи.
Будући да се у србској култури увек строго водило рачуна о томе ко је кога пола, изразита је разлика и у облачењу мушкараца и жена.
+++
АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ТАУШЕВ
Зашто жене не треба да носе мушку одећу?
Да ли је за то довољна забрана пророка Мојсија, који је рекао: Жена да не носи мушкога одела, јер је мрзак пред Господом Богом свако ко тако чини (Пон з. 22,56)? Да не треба можда ову забрану сматрати застарелом?
Одговор: Ова забрана има духовни значај, стога никада не може да изгуби важност. Свој значај је у хришћанству изгубило само оно из Старозаветног Закона Божијег, што се тицало чисто обредне стране и што је било укинуто на Апостолском сабору у Јерусалиму 51. године. Сав пак духовни старозаветни закон Божији и даље чува своју снагу и значај и у хришћанству.
Жени је и у Новом Завету забрањено да лакомислено узима на себе изглед мушкарца. Тако свети апостол Павле у својој Првој посланици Коринћанима указује да је за скромну и целомудрену жену-хришћанку недолично да се моли непокривене главе и да шиша косу (11,4-15). Сваком полује својствено нешто његово - сваки пол има своје спољашње карактеристике, свој спољашњи изглед и своју одећу. У хришћанству се истиче да најбољи украс жене представља њена женственост, чистота и целомудреност. Свети апостол Павле директно говори да жене треба да иду у пристојном оделу, и да се украшавају стидом и честитошћу (1.Тим. 2,9-10), док свети апостол Петар, обраћајући се женама, говори: Ваше украшавање да буде... у скривеном човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцено (1.Пет. 3,34).
Да ли је у складу са свим овим поукама стремљење многих савремених жена да узму спољашњи изглед мушкарца, искривљавајући на тај начин природне црте свога пола и опонашајући мушкарце у манирима и понашању, како то обично чине савремене жене које воле да облаче мушку одећу?
Поред свих ових расуђивања, ми у новозаветном периоду имамо и директну и категоричку забрану женама да облаче мушку одећу: 62. правило Шестог Васељенског сабора гласи:
"...Наређујемо: да не сме никакав мушкарац облачити женску одећу, нити жена такву одећу која се својствена мушкарцима... Они који се, знајући ово, убудуће усуде да учине нешто од горе споменутог, заповедамо да ако су клирици буду свргнути из свештеног чина, а ако су лаици да се одлуче од црквеног општења".
Треба бити потпуно лишен природног духовног осећања, па не схватити и не осетити како грозан и духовно-одбојан призор представља жена која је ошишана као мушкарац, обучена у мушко одело, пуши и грубошћу и дрскошћу својих манира тежи ка томе да подражава савременог овосветског мушкарца. Зар има некога коме није јасно да ова појава, "мрска" не само у очима Божијим, него и у очима људским, представља болесни пород нашег духовно нездравог века, резултат гажења духовног осећања и одбацивања свих природних закона које је Сам Бог усадио човеку?
Девојке у руској народној ношњи. ''Бог је све премудрошћу створио''.
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
"Жена да не носи мушко одело, нити човек да се облачи у женске хаљине"[1]
- Старче, како се треба поставити према женама које у манастир долазе у панталонама? Често кажу да је то много практичније, а и да је боље тако него да долазе у кратким сукњама.
- Данас ће носити и кратке панталоне! То је тачно решено у Старом Завету! "Човек не треба да носи женску одећу, нити жена да носи мушку". То је закон, а и тако нешто је непристојно. Мушкараца који носе сукње је мало, врло мало.
- Жене које раде на пољу (= на њиви), кажу да не могу лако да се покрећу, ако не носе панталоне.
- То, је оправдавање.
- Старче, мајке такође говоре девојчицама да носе панталоне да се не би прехладиле.
- Нема другог решења? Не постоје чарапе до струка? Ако неко жели, наћи ће решење.
- А када дођу неки званичници и када међу њима има неких жена у панталонама?
- Објасните им: "Желите ли да вам снисходимо, да покваримо поредак и да у манастиру настане беспоредак?"
- Једном приликом је дошло тридесет учитељица у панталонама и ми смо их пустили да уђу.
- Лоше, то не иде! Требало је да им кажете: "Опростите, постоји манастирска уредба да не допуштамо да уђу жене у панталонама". Јер оне ће после да оду у неки други манастир и да кажу: "У том манастиру сy нас пустили да уђемо у панталонама". Јер ви сте снисходиле да их не бисте увредиле и пустиле их, а после ће оне да увреде вас. Ставите на врата таблу са оним местом из Старог Завета. Направите и педесет сукања, да их на леп начин дате онима Које први пут долазе у панталонама па не знају, или онима које имају кратке сукње.
- Старче, а када дође читава средња школа, и све девојке су у панталонама?
- Почастите их напољу, испред капије. То ће их натерати да се замисле. Или, ако се најављују телефоном да ће доћи, кажите: "Молимо вас да наставнице и ученице не носе панталоне". Тако ће разумети да је потребно да поштују место на које иду. Манастир није парохијска црква. У парохији, свештеник је дужан да исправља жене, да би схватиле због чега не треба да носе панталоне, и да се упристоје. Ако некада дођу код њега жене које су из друге парохије, и које носе панталоне, треба да се стара да уреди ствар. Црква је мајка а не маћеха.
- Старче, многи, међутим, кажу: "Ето шта радите, одбијате народ од цркве".
- Ма зашто у Старом Завету постоји заповест од Бога која забрањује женама да носе мушко одело итд? Шта још хоће? Ти кажи: "Зашто да жене не иду у цркву у панталонама? Зашто да се за управитеље цркве не изаберу атеисти, кад је Црква народ?" Тако ће добробит Цркве зависити од безбожника. Начиниће од цркава библиотеке, оставе итд, када разнесу све! "Зашто ово, зашто оно?" Шта да се каже?
У манастир не треба пуштати ни голишаве туристе да би се сакупио новац за сиромашне, јер је ово замка лукавога, како би монаха удаљио од благослова Божјих и како би га посветовњачио. У ствари, странствовање Христа ради, чини монаха богатим врлинама.
- Старче, да ли сте у Стомији морали да ставите таблу због туриста?
- Да, имао сам табле. На манастиру је била једна на којој је писало "Добро дошли!" Ниже, двадесетак минута од манастира, стајала је друга табла на којој је писало: "Непристојно обучени, нека иду према Аосу[2] са стрелицом која је показивала према потоку. А на другој табли је писало: "Пристојно обучени, нека иду према Светом Манастиру", са стрелицом која је показивала према манастиру. Зар нисам добро написао?
- Шта да радимо старче, када лети долазе жене разголићених леђа?
- Дајте им нешто да се огрну. Тако ће схватити да је потребно поштовати место на које су дошле.
НАПОМЕНЕ:
1. Жена да не носи мушко одело, нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гадан пред Господом твојим ко тако чини" (Пон. Зак. 22, 5) Жена, дакле, не треба да носи мушку одећу јер је то Господу веома мрско.
2. Испод манастира у Стоми у Коници, налази се поток по имену Аос.
ИЗВОР: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, Образ Светачки, Београд 2007.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije03.htm
ЧУВАЈТЕ ДУШУ! Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету, Образ Светачки, Београд
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/CuvajteDusuStaracPajsije/CuvajteDusuStaracPajsije54.htm
