РАДИ КАО СВЕ? ВАСПИТАЊЕ ЦЕЛОМУДРИЈА КОД ДЕВОЈЧИЦЕ
У саверменом ''цивилизованом'' свету, у сред тоталног одрицања од традиције, разговор о девојачком целомудрију прима се као архаизам. Али ипак, напредна психолошка и медицинска наука нас, не без разлога, приморавају да сумњамо у разумност пренебрегавања основа по том питању, а такође показују и печалне последице сексуалне распуштености омладине.
МЕЊАЈУ СЕ ВРЕМЕНА АЛИ НЕ И СУШТИНА
Русија је земља са хиљадугодишњом хришћанском културом. Зато су код нас увек придавали огроман значај женском целомудрију. Што је потпуно логично, пошто се као идеална жена за хришћанске народе јавља Пречиста и Пренепорочна Дјева Марија. Губитак девојачке части сматрала се великим грехом и срамота је падала на целу породицу.
Сексуална револуција, која је код нас дошла 30 година касније него код западних држава, приметно је променила однос родитеља према васпитању целомудрија код ћерки. Већ нису ретки случајеви када се одрасли спокојно односе не само према ванбрачној заједници младих парова (у градовима ће то брзо постати нова норма), већ и према полним односима 14-15-то годишњих адолесцената. Неко са уздахом признаје да не може да утиче на кћер (иако она живи са родитељима под истим кровом и потпуно зависи од њих финансијски), а неко у томе не види ништа страшно.
Времена су се променила, говоре они, главно је само, да не дође до нежељене трудноће.
Такви људи расуђивање о целомудрију прихватају као безнадежни архаизам и мрачњаштво. Али опити у области васпитања – ствари су крајње опасне, пошто је резултат унапред неизвестан.
Последице сексуалне револуције на Западу сведоче о потпуној пропасти експеримента у датој области. На крају 1950-тих година, отприлике 10 година до почетка те револуције, генијални амерички психолог руског порекла, Питирим Сорокин, упозоравао је о страшним последицама ''опседнутости сексом'' (иако су се тада чули тек први гласови, све најглавније је било испред).
''Опседнуто сексом друштво, - писао је Сорокин, - без колебања нарушава Божанствене и људске законе, у комадиће разбија све вредности. Попут торнада, оно оставља на свом путу легион трупова, мноштво извитоперених живота, неизбројна страдања и остатке разрушених норми''. Сада то више није прогноза већ чињеница која се десила.
Занимљиво је и нешто друго. Медицински подаци необориво сведоче о томе, да је очување целомудрија код девојака – најбоља гаранција женског здравља. То јест, морално-етички принципи укорењени вековима, нису случајни чак ни у чисто практичном, утилитаристичком смислу. Они су прошли проверу времена и доказали своју делотворност.
Навешћу речи аутора књиге ''Чему ви учите моје дете?'', познатог америчког психиатра и психолога Мириам Гросман. ''То је већ научна чињеница – пише Гросманова – да је за развој рака грлића материце, неопходан услов присуство папиломавируса човека. Зашто су девојке и младе жене нарочито пријемчиве на ХПВ (хумани папиломавирус)? Због грлића материце, он је још недовољно развијен...Развијени грлић материце је прекривен многобројним слојевима ћелија, зато се он тешко инфицира. А недовољно развијен грлић материце, грлић материце код младе девојке или девојчице, танак је само једнан слој ћелија.
Та површина покривена само једним слојем ћелија се зове ''зона преображаја''. Са годинама се она смањује, скраћује. Али, док се то не деси, за ХПВ, хламидију и ППИ (полно преносиве инфекције), тоје иделано место за напад. Са годинама, та зона постаје мања а после порођаја сасвим нестаје''. Још др. Гросман пише да су савремене методе истраживања, које омогућавају да се у реалном времену прати рад мозга, јако измениле представе о повишеној нервној активности у младалачком узрасту.
Сматрало се да мозак сазрева доста рано и да је у младалачком узрасту већ као код зрелог човека. Али, показало се да то није тако. Ако би таква слика рада мозга била код одраслог човека, то би говорило о озбиљним психичким поремећајима. А за младе је то узрастна норма. О чему се ради?
Ради се о томе да у стању страха, немира, узбуђења и.т.сл. (а заљубљеност и страст уведе баш у таква стања), млад човек због незрелости одређених делова мозга не може да донесе зрелу, уравнотежену, свесну одлуку. Зато аргументи заговорника сексуалне просвете: кажу, треба просто обучити омладину начинима ''безопасног секса'', и све ће бити уреду – не издржавају критику. Такво уздање се, као правило, не испуњава. У одговорном тренутку већина омладине ће највероватније заборавити на предострожност. Њима је тако устројен мозак! И никакви профилактички (заштитни) програми то неће решити.
Са тим истим особинама функционисања повишене нервне актинвости, повезана је и повишена психолошка рањивост деце младалачког узраста. Заразивши се, они то доживљавају много теже него одрасли (иако је и за одрасле таква вест – велика траума). И опет, због својих психичких и психолошких особина - много чешће савршавају непромишљене, а некад и непоправљиве поступке. У сваком случају, опит Мириам Гросман, код које студенти и ученици старијих разреда иду на консултације у потоцима, дозвољава нам да тврдимо да између повећања броја младалачких самоубистава и раста полне распуштености постоји потпуно одређена веза.
ЗАШТО ЈЕ РАСПУШТЕНОСТ – ПУТ У ЗАМКУ?
Целомудреност је неодвојива од скромности. Тешко је замислити безобразну, дрску и истовремено целомудрену девојку. Наравно, то не значи да девојке обавезно треба да буду повучене. Људи имају различите карактере. Једни, као Пушкинова Татјана, склони су самоћи и меланхолији, други, као њена сестра Олга, су веселе шаљивице.
Код дореволуционарних сељака, који су сачињавали преовлађујући већину становништва Русије, млитаве, ''свилене'' госпођице нису се цениле. Момцима су се, кудикамо више свиђале говорљиве, веселе девојке, добре плесачице и певачице. Управо су њих први бирали да певају, звали на плес итд. Али у сваком случају, ма како да весео карактер има девојка, она није прелазила одређене границе да не би изгубила своју девојачку част. И самим тим је код момака изазивала уважавање. Они су схватали да им девојка неће дозволити да оду предалеко.
Када се сада девојке, подражавајући хероине савремене мас-културе, понашају не скромно, већ, напротив, распуштено, грубо, наметљиво, саме себе предлажу (набацују се!) дечацима, пишу им љубавне поруке, позивају на састанак, стављају своје изазовне, често и не баш пристојне фотографије на јавно гледање на интернету, деле међу собом момке, оне нису свесне да упадају у замку.
Напротив, оне себе сматрају господарицама ситуације, уколико момци (нарочито старији) са задовољством одговарају на њихов флерт, и девојкама се чини да је цео свет под њиховим ногама. Али, довољно брзо постаје јасно да је однос момака према њима потрошачки, а неретко и грубо-циничан. Другачије и не може бити, зато што су многовековне установе, које су се предавале са колена на колено, исувише трајне. И чак и када се у равни свести човек придржава других погледа, такозвано колективно несвесно (или родно, генетско памћење) му указује на истину. А истина се у датом случају састоји у томе да се пристојне девојке тако не понашају. Значи, и однос према њима бива као према пристојнима. Са свим последицама које произилазе из тога.
А опет девојке, ма како да се постављају, самом својом природом су усмерене на емотивну привезаност према човеку према коме се јавља љубавна блискост. То је опет - медицинска чињеница, о којој чак и не сумњају многи родитељи. Поново ћу навести речи М. Гросман.
''За последњих двадесет година – пише она – ми смо сазнали (и то су научне чињенице), да хормони, који се луче у време интимног понашања, изазивају осећања привржености и поверења.
Нарочито код жена, јер је окситоцин углавном женски хормон. Ја зовем тај хормон ''политички некоректним'', јер он баца изазов тврђењима да су разлике између мушкараца и жена засноване на културним традицијама и социјализацији. Он баца изазов идеји да је сексуално понашање лако раздвојити од емотивне привезаности''.
''Хормон – појашњава даље М. Гросман – то је молекул који ''путује'' из једног органа до другог и предаје саопштење. У зависности од контекста, окситоцин преноси различите податке по целом телу. У време порођаја, он се усмерава из мозга у материцу и даје јој наређење да се скраћује и избацује дете. У време дојења, окситоцин предаје ћелијама млечних жлезда наређење мозга да производе млеко. Али окситоцин путује и унутар мозга са саопштењима о осећањима и понашању. Ако узмете пацова-девственицу и дате јој окситоцин а затим је ставите у кавез са леглом другог пацова, тај пацов-девственица под дејством окситоцина ће се понашати тако као да су младунци - њени сопствени.
На тај начин, окситоцин предаје податак ''саздај везу, саздај емотивну приврженост''.
Наши преци ништа нису знали о окситоцину, али, како се показало, били су мудрији од нас када су се свим силама трудили да заштите кћери о ванбрачних веза. Тиме су их не само спасавали од ружних болести, већ и чували од тешких душевних траума.
НЕКОЛИКО ВАЖНИХ САВЕТА
Трудећи се за будућу срећу ћерки, важно је развијати у њима женствену благост, попустљивост, умеће да траже и налазе компромисе. Марљивост, педантност, умеће да саздају домаћу утеху такође су јако важни за девојке. Мекоћа иде руку под руку са кротошћу, трпљењем и смирењем. Са тим особинама које нарочито узбуђују феминисткиње јер се за њих то везује са слабовољом и вечно угњетеним положајем жене. Али ако човек има унутрашњу потпору, он се ни при свој својој кротости, неће предати лошем утицају и пројављиваће непопустљивост злу.
Памтите да лутке, са којима се играју девојчице, носе јако важну васпитну поруку. Дете из њих чита информацију без речи, у равни лика, и почиње невољно да их подражава.
Лутка Барби – модерна, дотерана ''дива'', за коју су деца – у најбољем случају, само допуна гламурном ентеријеру а често и досадна сметња. Она су добра на фотографијама а у животу доносе исувише много неприлика.
Лутке Братз – дрске девојке са модном страшћу, које први, други и десети пут мисле само на костиме, дружења и опет гламурном начину живота, скупом и, наравно, на туђ рачун. Шта од тога произлази у животу, надам се да је јасно.
Трудите се да девојка изгледа лепо, али јој немојте везивати пажњу за одећу. Тим пре јој немојте појачавати интерес за козметику. Сада се рекламира козметика не само за омладину већ и за петогодишњу децу. По схватању девојака, козметика је - важни корак на путу одрастања. Нарочито је то опасно данас када се одрастање код многих младих повезује са сексуалном слободом.
Поклањајте повећану пажњу романтичном васпитавању девојака, али притом не распаљујте чулност. Многе серије и књиге за младе се баш тиме баве. Али, на срећу, постоји и друга књижевност и други филмови, притом неупоредиво талентованији (а то значи да остављају јачи, дубљи и често катарзичан утицај на младе душе). У тим делима се опева женска целомудреност, верност, чиста, узвишена љубав. На време прочитане ''Џејн Ејр'' Ш. Бронте, ''Гримизна једра'' Александра Грина, романтичне приповетке Тургењева и друга слична дела, даће младој девојци правилна усмерења. Нарочито ако мама не буде лења да са њом расуди прочитано и повеже то са реалним, савременим животом, поткрепивши речи конкретним примерима.
Трудите се да утичете на круг људи са којима општи ваша ћерка. У младалачком узрасту, то је, наравно, теже него са пет-шест година, али свеједно мишљење родитеља (а у неким случајевима и забрана!) има огромно значење. ''Ако хоћеш да сачуваш част кћери – гледај с ким се дружи'' – отприлике тако звучи арапска пословица коју сам једном чула.
А главно је – не заборављајте да су од свега на свету девојчицама (као, између осталог, и дечацима, али сад није реч о њима), потребни мама и тата. У већ поменутј књизи ''Чему ви учите моје дете?'', М. Гросман пише: ''Будите уверени да је ваш утицај на ћерку – и са дванаест и са четрнаест и са шеснаест година – много већи него што може да вам изгледа. Васпитање – ето шта је њој потребно. Њој је потребна родитељска топлина, подршка и руководство. Од вас се очекују јасна правила и висока очекивања... Појачавајте контакт са дететом. Њој су потребни блиски, поверљиви односи баш са вама... Делите са ћерком стечено искуство, подстичите код ње ваше моралне вредности...
То ће се сигурно одразити на њено понашање. Да, она може са вама да се спори, али испитивања показују да млади из породица где су родитељска очекивања висока, не журе да се упуштају у ране полне односе. Ако се ви односите према тим односима једнозначно негативно, то ће бити озбиљан фактор утицаја на вашу ћерку''. Родитељи који желе срећу својим ћеркама јако је важно да то памте и да се не подају лукавим изговорима о томе да се свет неповратно изменио.
Татјана Шишова
ПРЕВОД: Православна породица, март 2014.
ИЗВОР: ВИНОГРАД, http://www.vinograd.su/upbringing/detail.php?id=46723