Дана 12. априла 1993. године догодила се велика битка за коту Заглавак код Вишеграда. Ту је исписана још једна страница руско-српског ратничког братства. У тој бици погинула су три руска добровољца, Консантин Богословски, Владимир Сафонов и Дмитриј Попов. Управо тај дан осам српских и једно руско удружење изабрало је за саборни дан.
После вишемесечних припрема за Сабор нашли смо се у Вишеграду. Дан као створен за виђење, а вишеградска Ћуприја у пуном сјају. Као што је и планирано љубазни домаћин господин Јелисијевић из Андрићграда нас је дочекао и упознао са радом Института „Иво Андрић“. Обишли смо и библиотеку коју дародавци лагано, али сигурно допуњавају, а онда смо започели састанак уједињења.
Састанак је отворила моја маленкост, а затим сам реч предао драгом брату, борцу за слободу Републике Српске Александру Кравченку који је у тешкој борби исто тако био и рањен. Рођен у Казахстану, надахњиван причама о Милошу Обилићу, једноставно је осетио да је Милошевим потомцима, неким новим Југовићима, потребна његова помоћ. Тако је и почело. Данас његово Удружење „Косовски Фронт“ из Москве, бавећи се хуманитарним радом, безрезервно помаже српски народ, пре свега на Косову и Метохији.
Сви говорници су били благо и позитивно узбуђени. Професор доктор Драган Батавељић из Крагујевца, председник „Опстанка“ говорио је о белој куги која разара српски корпус, Горан Ракић из „Патриотског Фронта“ о камповима које то удружење организује за децу, а брат Томица Стевановић из Прокупља о јуначком „Гвозденом пуку“ чији наследници чувају образ дедова.
Циљеви и задаци појединачних Удружења си постали циљеви и задаци свих. Породица, морал, домаћинско пословање и друге старосрпске вредности ујединиле су браћу, а то су: Удружење „Косовски Фронт“ (Москва), Српско удружење „Ћирилица“ (Београд), Друштво српско-руског пријатељства „Косовско Огњиште“ (Косовска Митровица), Друштво српско-руског пријатељства „Косовско Огњиште“ (Бања Лука), Удружење „Краљев Град“ (Краљево), Удружење „Опстанак“ за борбу против беле куге и повећање наталитета, Удружење бораца рата 1990. „Гвоздени Пук“ (Прокупље), Удружење ратних ветерана Српских земаља 1990-1999. „Патриотски фронт“ (Бачка Паланка) и Удружење чувара српске традиције и обичаја „Прела и Посела“,а све то на образном и моралном принципу. Растали смо се у нади да ћемо се и следеће године поново наћи на истом месту.
Сматрамо да је ово само клица саборности, а да почетни задаци и циљеви које смо поставили нису тешки да се и друга удружења не би удруживала. Процените сами.
за Српско Удружење Ћирилица Београд
Милорад Ђошић, пуковник авијације
п и л о тВ В уВ В п е н з и ј и
ПОЧЕТНИ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ САБОРА УДРУЖЕЊА
- Удружења се уједињују на принципу добровољности, тако да свако Удружење остаје потпуно самостални правни чинилац.
- Саборна удружења ће поштовати пре свега Устав и законе својих држава и на тај начин помагати отаџбину као недељив субјекат. Нема дилеме око чињенице да су Косово и Метохија део српске територије, а са тиме и остале српске земље.
- Циљеви и задаци појединачних удружења постају циљеви и задаци осталих удружења на основу моралних принципа.
- В В В Саборна удружења ће се помагати и сарађивати међусобно, у складу са својим могућностима, а такође ће препоручивати друга удружења због ширења сабора.
- Саборна удружења ће стално тежити јачању националних вредности, вере, породице, традиције, поштења, домаћинске економије и других чинилаца српске традиције.
- Саборна удружења ће непрестано сарађивати са српским народом који живи у расејању, са циљем њиховог повратка у отаџбину. Такође ћемо сарађивати са братским удружењима из других земаља са посебним нагласком на братску Русију.
- Циљеве саборних удружења треба дограђивати и ширити међу друга отаџбинска удружења у српским и православним земљама, као и у расејању, и на тај начин идеју саборности уграђивати у свест Срба, православаца, и других који се са овом идејом слажу.
У Вишеграду на Заглавку, Потписи представника Удружења
12. априла 2014. године
На Лазареву суботу
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/sabor-srpskih-udruzenja-u-visegradu/