Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/7.5.2014/

Годишњица хрватске агресије-операција „Бљесак“

01.05.2014.- Данас се навршава 19 година од дана када су хрватске паравојне снаге, под руководством Фрање Туђмана извршиле агресију на заштићену зону УН на територији Западне Славоније у саставу тадашње РСК. Напад је извршен уз прећутну сагласност западних сила, са намером етничког чишћења простора западне Славоније од већинског српског становништва. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце. Операција је трајала до 4.маја, а део преосталих припадника вРСК задржао се у подручју под окупацијом до 8.маја.

     

Тзв. "Операција Бљесак“ почела је у 05:00 часова 1. маја 1995. артиљеријским нападима на српске положаје 18. Корпуса вРСК од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине. Становништво је затечено на спавању. Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је неометано у „тампон“ зону у региону Пакраца, коју је требало да штите припадници јорданског батаљона УН.

     

Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, углавном цивила. Нападача је било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један. Због изузетно мале дубине територије, одбрана војске РСК је била сведена на једну линију, на самој зони раздвајања. Део команде налазио се у РС у Бањалуци, а артиљеријске јединице на десној обали реке Саве. Српски збег је спас потражио преко Саве у Републици Српској, а на том путу дошло је до пресецања избегличке колоне и масовних зверстава хрватске паравојске. Припадници Аргентинског контингента УН-а посведочили су да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу Окучани - Стара Градишка – Градишка. Дејством авијације, тенковским и топовским пројектилима, укључујући и подручје на територију Републике Српске, за само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце.

     

Команда УН (УНПА-сектор Запад“) потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

     

Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер". СБ УН није реаговао одмах, а накнадна Резолуција о кршењу међународног права и повлачењу хрватских снага никада није испоштована.

     

Према подацима организације за људска права "Хјуман рајтс воч", након "Бљеска" ухапшено је 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару. Накнадно су правоснажно осуђивани на вишегодишње казне затвора.

     

Већина од око 80.000 Срба (колико је пре рата живело на овом подручју) напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу СРЈ, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.

     

 

     

Од инспиратора агресије до извршиоца, са хрватске стране нико није до данас одговарао. Припремана оптужница у Хагу против Фрање Туђмана прекинута је његовом природном смрћу (1999.). За бомбардовање Загреба након „Бљеска“, Хашки трибунал је тадашњег председника РСК Милана Мартића „по командној одговорности“ осудио на 35 година затвора.

     

Више од 160 познатих гробних места у западној Славонији још није ексхумирано, а процес идентификације погинулих споро тече.

     

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" ,за протеклих десет година на своја огњишта у западној Славонији вратило се само 1.200 - 1.500 прогнаних Срба.

     

 

     

У  Хрватској се 1. мај обележава као празник уз присуство војно-политичког врха и римокатоличке цркве.

     

У цркви Св. Марка у Београду, Бачкој Паланци, другим градовима Србије, Републике Српске и дијаспоре 1. и 2. маја одржаће се комеморације и парастоси за пострадале Србе.