Братство исковано крвљу

Варварин 23.09.2014. – У част 204 године од чувене Варваринске битке, делегација Градскогодбора„Патриотскогфронта“Крушевац положила је венце на спомен обележјепогинулим херојима. Српским ируским јунацима који су часно дали своје животе за слободу, почаст су одали председник Градског одбора са представницима омладине „ПФ“ Крушевац.У боју на Варваринском пољу око 9.000 српских устаника, предвођених Карађорђем и 3.000 руских војника које је предводио генерал гроф Орурк, остварило је бриљантну победу над више од 25.000 турских војника под командом Куршид паше. Ово је прва заједничка битка где је занавек крвљу заливено братство два племена једног једнородног народа.

     

У то­ку ју­на 1810. ру­ски мешовити од­ред је пре­шао Ду­нав и сту­пио на тло Ср­би­је. Глав­ни­на од­ре­да под за­по­вед­ни­штвом ге­не­рал-ма­јо­ра Јо­си­фа Орур­ка у са­ста­ву Ла­до­шког пе­ша­диј­ског пука под ко­ман­дом пот­пу­ков­ни­ка Је­ро­ни­ма Са­во­и­ни­ја, Срп­ски ко­зач­ки пук, Во­лињ­ски улан­ски пук, две ба­те­ри­је ар­ти­ље­ри­је дон­ских ко­за­ка са 8 то­по­ва и око 600 срп­ских до­бро­во­ља­ца из Вла­шке, укупно 3000 бораца упу­ти­ла се на ју­го­и­сток у су­срет уста­нич­ким сна­га­ма. Ге­не­рал-ма­јор Јо­сиф Орурк (по­ре­клом Ирац) је претходно,  за осва­ја­ње тур­ске твр­ђа­ве Жур­жа на Ду­на­ву уна­пре­ђен у чин ге­не­ра­ла.

     

Код Ра­жња 3. сеп­тем­бра ру­ски од­ред спо­јио се са уста­нич­ком вој­ском под за­по­вед­ни­штвом Ка­ра­ђор­ђа. Срп­ско-ру­ска вој­ска са­сто­ја­ла се од девет хи­ља­да Ср­ба, три хи­ља­де Ру­са и има­ла је 12 до 14 то­по­ва. Тур­ска вој­ска из Ни­ша под за­по­вед­ни­штвом Хур­шид-па­ше је бро­ја­ла 25 хи­ља­да војника. Удру­же­не сна­ге од­би­ле су тур­ски на­пад код се­ла Ја­си­ке и по­ву­кле се у вар­ва­рин­ско по­ље и по­се­ле вар­ва­рин­ска утвр­ђе­ња са­гра­ђе­на 1807. из­ме­ђу де­ли­град­ских и иван­ко­вач­ких утвр­ђе­ња као при­хват­ни по­ло­жај за спре­ча­ва­ње про­до­ра Ту­ра­ка до­ли­ном Ве­ли­ке мо­ра­ве ка се­ве­ру и са­чи­ња­ва­ла су 4 ре­ду­та. Сре­ди­ште по­ло­жа­ја за­у­зе­ла је пе­ша­ди­ја оја­ча­на то­по­ви­ма, у ме­ђу­про­сто­ру и иза пе­ша­ди­је на­ла­зи­ле су се ру­ски ула­ни, на ле­вом кри­лу ко­њи­ца Хај­дук-Вељ­ка, на де­сном кри­лу ко­зач­ки пук под ко­ман­дом ка­пе­та­на Пе­тра Ни­ко­ла­је­ви­ча Ни­ки­ча.

     

Турска војска је са 12 то­по­ва за­у­зе­ла се­ло Ма­ска­ре и по­се­ла по­ло­жа­је пре­ма срп­ско-ру­ској вој­сци. Ују­тру 6. сеп­тем­бра от­по­че­ли су на­пад пе­ша­ди­јом па ко­њи­цом у не­ко­ли­ко та­ла­са, али су од­би­је­ни уз ве­ли­ке гу­бит­ке. По­ги­ну­ло је 14 Ру­са и 15 Ср­ба, а 60 Ру­са и 49 Ср­ба је ра­ње­но. Ме­ђу ра­ње­ни­ци­ма је и Хај­дук-Вељ­ко, већ ра­њен пре не­ко­ли­ко да­на у бо­ју код Ја­си­ке. По­ги­ну­ло је до хи­ља­ду Ту­ра­ка. По­сле те бор­би са­ве­знич­кој вој­ци сти­гло је по­ја­ча­ње од 500 срп­ских уста­ни­ка и ве­ћа ко­ли­чи­на му­ни­ци­јe.

     

 

     

Тур­ци су 10-ог по­но­ви­ли на­пад, а ко­њи­цом по­ку­ша­ли оби­ла­зак де­сног кри­ла. По­што је у ја­ком су­да­ру тур­ска ко­њи­ца раз­би­је­на а пе­ша­ди­ја пре­тр­пе­ла те­шке гу­бит­ке Хур­шид-па­ша је око 15 ча­со­ва на­ре­дио по­вла­че­ње, а по­сле 5 да­на се по­ву­као пре­ма Ни­шу. Тиме је остварена још једна бриљантна победа Карађорђевих устаника. У бо­ју су по­ги­ну­ла 24 Ру­са, а 43 су ра­ње­на. По­ги­ну­ла су тро­ји­ца Ср­ба, а 10 је ра­ње­но. Тур­ски гу­би­ци нис по­зна­ти, али се про­це­њу­ју на пре­ко хи­ља­ду љу­ди.

     

За по­ка­за­ну хра­брост у бо­ју ре­сав­ска пе­ша­ди­ја је до­би­ла бар­јак, а па­ра­ћин­ска ко­њи­ца је од­ли­ко­ва­на злат­ном ко­лај­ном. Ве­ли­ку хра­брост су по­ка­за­ли Хај­дук-Вељ­кo ко­ји је ра­њен у ру­ку, Јо­ван Кур­су­ла и Мир­ко Апо­сто­ло­вић (по­зна­ти­ји као Узун-Мир­ко – ви­со­ки Мир­ко). Код Ру­са су се ис­та­кли  пот­пу­ков­ник Са­во­и­ни на­гра­ђен по­зла­ће­ном са­бљом са нат­пи­сом „за хра­брост“ и Пе­тар Ни­кич, ка­сни­је по­хва­љен од стра­не глав­но­ко­ман­ду­ју­ћег ру­ске вој­ске ге­не­ра­ла ар­ми­је Ми­ха­и­ла Ку­ту­зо­ва. За ову бит­ку за­по­вед­ник ру­ског од­ре­да од­ли­ко­ван је ор­де­ном Све­тог му­че­ни­ка Ге­ор­ги­ја тре­ћег сте­пе­на, нај­ве­ће на­гра­де у Ру­ској вој­сци.

     

По­бе­да код Вар­ва­ри­не је из­ме­ни­ла си­ту­а­ци­ју и на дру­гим де­ло­ви­ма фрон­та у ко­рист са­ве­зни­ка и до­при­не­ла по­вољ­ном ис­хо­ду бо­је­ва у 1810 го­ди­ни. Том по­бе­дом је от­кло­ње­на опа­сност по Ср­би­ју са ју­га све до 1813. го­ди­не.

     

По­во­дом сто­го­ди­шњи­це бит­ке 1910. по­ста­вљен је спо­ме­ник ко­ји је очу­ван до на­ших да­на. Нат­пис на спо­ме­ни­ку гла­си – „Гро­фу Орур­ку- за­по­вед­ни­ку ру­ске вој­ске и оста­лој бра­ћи ру­си­ма – бор­ци­ма и хе­ро­ји­ма“.

     

По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 200- го­ди­шњи­це бо­ја у знак на ју­нач­ку по­бе­ду срп­ско-ру­ске вој­ске над Тур­ци­ма 1810. на Вар­ва­рин­ском по­љу, 23. сеп­тем­бра 2010. го­ди­не от­кри­вен је спо­ме­ник па­лим бор­ци­ма. Спо­ме­ник су за­јед­нич­ки фи­нан­си­ра­ли Од­бор Вла­де Ср­би­је за не­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва и оп­шти­на Вар­ва­рин. На ње­му је укле­са­но: »Сла­вом овен­ча­ним пре­ци­ма, срп­ским ју­на­ци­ма, по­бед­ни­ци­ма у бо­ју на Вар­ва­рин­ском по­љу 1810. го­ди­не». У пот­пи­су је «Срп­ски на­род».