Први руски беспилотни дирижабл ДП-29, произведен у Долгопрудњенском конструкторском бироу за аутоматику (ДКБА) прошао је фабричка тестирања на специјализованој писти „цепелинодрому“ у граду Киржач у Владимирској Области. „Током летачких тестирања дирижабл је полетао и слетао у ручном и у аутоматском режиму, одрађивала се интеракција чланова састава за припрему дирижабла за лет“, написано је на сајту компаније-произвођача.

     

После обављеног тестирања, сада се оперативно отклањају неки недостаци који су се испољили током лета, саопштава агенција РИА Новости, позивајући се на заменика генералног директора ДКБА Александра Кољесова.

     

Цепелини за војску

     

По речима представника компаније, ДП-29 ће се примењивати у интересу Министарства одбране РФ и Министарства за ванредне ситуације. Руски дирижабл класичног облика, налик на цигару, способан је да се пење на висину до једног километра, да носи терет масе до десет килограма и до три сата да се налази у режиму аутономног лета.

     
 
     

Интересовање војног ресора за овај заборављени вид авијације није необјашњив. Дирижабли троше мање горива у поређењу са авионима и хеликоптерима, имају већу носивост, притом су еколошки и бешумни.

     

По речима Јурија Вопшина, главног пројектанта из ДКБА, дирижабли су идеални „извиђачи“ и корисни као патрола: апарат дуго може да се налази изнад датог терена док врши осматрања. Такође могу служити за организацију изузетно удаљене радио-везе, чак и као радио-локационе станице за ПВО и ПРО. Дирижаблима нису потребни аеродроми са дугачким узлетно-слетним стазама, јер они вертикално слећу и узлећу.

     

Припадници руске војске су већ испољили интересовање за други пројекат ОАД ДКБА, а то је беспилотни дирижабл ДП-27 „Ањута“. Министарство одбране сматра да је такав модел цепелина погодан за извиђања. Овај ваздухопловни апарат је заправо огромни летећи тањир. На њему је камера која у реалној размери и реалном времену преноси податке у командни пункт. Домет дејства потпуно аутоматског система износи до 10 km, а у стању је да се подигне на хиљаду метара.

     

Прва презентација „Ањуте“ одржана је на аеромитингу у оквиру авио-салона МАКС-2011, међутим, током тестирања је уочен низ недостатака, тако да је апарат био послат на дораду. Ипак, пројектанти сматрају да ће ови дирижабли већ за две године бити представљени са својим побољшаним карактеристикама.

     

Практично, војска засада не користи аеростатну технику (аеростатна служба Војно-ваздушних снага Русије расформирана је пре неколико година), ипак, велико интересовање које војска показује за беспилотне дирижабле сведочи о томе да је то веома перспективни тип авијације. Радом на беспилотним цепелинима баве се и приватни пројектантски бирои.

     

Неће се скоро појавити у „цивилству“ и у иностранству

     

По речима Алексеја Митрофанова, представника приватног пројектантског бироа компаније Ваздухопловни центар Авгур (Авгуръ), њихова компанија ради на пројектима у интересу Министарства одбране, али представник компаније је одбио да открије детаље, позивајући се на тајност.

     

„Нема техничких ограничења у употреби беспилотних цепелина“, рекао је Митрофанов у интервјуу за „Руску реч“. Међутим, постоји низ правних препрека. Код нас још увек нема правилника и регулатива за употребу беспилотних апарата, а то је озбиљан проблем, посебно када је реч о коришћењу беспилотних цепелина у цивилној сфери.

     
 
     

„Авгур“ за цивилну примену ради на беспилотној средњевисинској летелици „Сокол“, која је намењена за дужа патролирања, а по замисли његових конструктора, у стању је да борави у ваздуху преко две недеље. Ипак, „Сокол“ засад постоји само као пројекат.

     

Дакле, независно од сјајних перспектива и предности примене беспилотних ваздушних џинова, проћи ће још доста времена пре него што постану обична појава на руском небу и док покушају да се пробију на инострана тржишта.

     

Како је за „Руску реч“ изјавио заменик генералног директора ДКБА за специјалне пројекте Александар Кољесов, питања у вези са извозом ДП-29, који је у септембру успешно прошао фабричка тестирања, засад се не разматрају.

     Забрањени су копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције.