Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/13.11.2014/

Генерал Милош Ђошан: Свети Саво !

Песму посвећену Сави написао је генарал Милош Ђошан, командант

     

 

     

 

     

                                                  
Генерал Милош Ђошан
     бригаде на КиМ 1999. године. Аутор је и књига "Генералов Косметски пут", "Од НАТО агресије до хашког трибунала" и "Окупирана земља".Члан је УО Српског Удружења Ћирилица Београд.

     

 

     

Милорад Ђошић, члан УО

     

Српског Удружења Ћирилица Београд

     

пензионисани пуковник авијације-пилот

     

 

     

 

     

     
Свети Саво!
     
 
     
 
     
Свети Саво, изненада дођи,
     
 
     
Па да видиш, шта се с нама збива?
     
 
     
Можда опет, у Никеју кренеш,
     
 
     
Да се отуд, с мудршћу и снагом,
     
 
     
Међу својим родом, опет нађеш,
     
 
     
Завађену браћу, да измириш.
     
 
     
Да нас решиш, лажних епископа,
     
 
     
Да укажеш, на пут којим треба,
     
 
     
Да нам једном, крене на бољитак,
     
 
     
Да Европског, клонимо се пута,
     
 
     
Да Твој, српски, народ не залута.
     
 
     
Сад нам неки, нови „апостоли,“
     
 
     
Лажну наду у Европи нуде,
     
 
     
Али, цену превелику траже:
     
 
     
Хоће да се Тебе, одрекнемо,
     
 
     
Да Косово, заувек предамо,
     
 
     
Да граница, на Јарињу буде,
     
 
     
Немањиће, да заборавимо,
     
 
     
Ћирилицу, да не користимо,
     
 
     
Да нам Немци, „добротвори“ буду,
     
 
     
Па да Твоме роду и народу,
     
 
     
За уијвек, коначно пресуде.
     
 
     
Јуде су се намножиле овде,
     
 
     
Част не знају, памети немају,
     
 
     
А све наше славне генерале,
     
 
     
Што се храбро и часно борише,
     
 
     
За крст часни и слободу златну.
     
 
     
Безбожнички у Хаг су послали, 
     
 
     
Да им туђин, по неправди суди,
     
 
     
Злочинцима, сад их називају.
     
 
     
Реци, Саво, да ли су то људи?
     
 
     
Фарисеји, по Србији суде,
     
 
     
За златне се, отимљу талире,
     
 
     
Издаји се, окренуше многи,
     
 
     
На све спремни, а све прихватају,
     
 
     
Никако се, не могу да смире.
     
 
     
Од Русије православне беже,
     
 
     
Твоју цркву пред Ватикан стеру,
     
 
     
Хоће папу, овде да доведу,
     
 
     
Владике се, отргнуле многе,
     
 
     
Свети Синод, нико не поштује,
     
 
     
Све се чини, а и све се ради,
     
 
     
Православну, да униште веру.
     
 
     
Твоју школу, ђаволу предали,
     
 
     
„Реформи“ им пуна уста стално,
     
 
     
Ђаци, своје професоре туку,
     
 
     
Студенти се, политиком баве,
     
 
     
Професори, дипломе продају,
     
 
     
Дилери им „чувају“ дворишта,
     
 
     
Дрога нам се, по школама „ваља“,
     
 
     
„Болоња“ им опсесија права,
     
 
     
Децу уче, да их не науче,
     
 
     
Зато, Саво, ако Бога знадеш,
     
 
     
Ти похитај, своме роду славном,
     
 
     
Да спасимо, што се спасит даде,
     
 
     
Док још увек, сасвим касно није,
     
 
     
Да ђаволу, душу не продамо!
     
 
     
 
     
Аутор: Генерал Милош Ђошан
     
За Ћирилизовано: Милорад Ђошић