Поштовани читаоци, вероватно сте приметили да у последње време слабије објављујемо текстове, то је због многобројних обавеза, затим због значајних догађаја који се вртоглавом брзином нижу па и не успевамо да их обрадимо а и зато што смо јако заузети путовањима: прво смо имали путовање на Свету Гору, а одмах затим и путовање у мајчицу Русију - у Дивјејево, Четврти удео Пресвете Богородице а затим у још један манастир у близини древног града Нижњег Новгорода. Оно што бисмо издвојили као најзанимљивије за вас је сигурно посета манастиру Дивјејево и разговор са руским старцем Нектаријем, у чијем смо манастиру имали благослов да боравимо пар дана.
О манастиру Дивјејево, где леже мошти Сверуског баћушке - светог Серафима Саровског, о службама у храму и молитвама на Светом каналу (Канавци), куда је Сама Мајка Божија ходала, мало се може рећи. Они који су били тамо вероватно деле исте утиске, ми смо тамо били 5 дана и утисак је само један: тамо је силна благодат.
Преображенски храм где су тренутно мошти св. Серафима Саровског
Много добра су нам чинила и погружења у свете источнике којих има десетак у ближој и даљој околини манастира.
Када смо допутовали тамо температура је спала на око -5, а у току ноћи је било и -14Ц. Међутим, на подстрек монаха који нас је сачекао тамо и објаснио да је то уобичајена пракса, и ми смо се, уз Божију помоћ, погрузили у светом источнику св. Александре Дивјејевске, који је најближи манастиру, и где је температура воде у току целе године око +4 степена. Да нас није крепила благодат светог места, било би тешко описати улазак већ залеђеним степеницама у хладни источник, где се, по правилу, погружава три пута цео човек (и главу): у име Оца и Сина и Светога Духа. Били смо сведоци тога да се затворени носеви после погружења отварају а главобоља ишчезава, расположење се диже у висине и радост обузима целог човека.
Залеђена река поред источника Иверске Богородице, Дивјејево
По правилу, после погружења у свети источник смо ишли у Дивјејевски храм на вечерњу службу која, као и јутарњи акатист св. Серафиму са Литургијом, траје најмање четири сата, али ми нисмо осећали умор ни од стајања ни од погружавања нити од пешачења, већ нам је то време пролетало у молитви - то је једно од малих ''чуда'' које нам се дешавало свакодневно.
Свето Тројицки храм и звоник - улаз у манастир
После вечерње службе, која се завршава око 21 сати, нешто мало се вечера и затим око 21.30 креће Литија-Крсни ход од Преображенског храма до Св. Канавке и даље њоме, предвођена игуманијом и сестринством.
Светом Канавком по цео дан ходају ходочасници, вршећи Богородичино правило од 150 молитава Богородице Дјево које, по завету Богомајке св. Серафиму, ко прочита - то је као да си у Јерусалиму, на Светој Гори и у Кијеву, толика је благодат тог места. Нама је за један круг требало око сат времена, мада смо сваки дан све брже вршили правило -човек се све лакше удубљује у молитвено стање...
Почетак и крај св.Канавке
После пет дана у Дивјејеву, отишли смо у посету Оранском Богородичином манастиру у близини Нижњег Новгорода, где началствује чувени руски старац и проповедник - архимандрит Нектарије, са којим смо били удостојени беседе и поуке.
У храму Оранског манастира се чува чудотворна икона Мајке Божије Владимирске која многима даје исцељења од душевних и телесних недуга. Поред манастира такође постоји свети источник Мајке Божије Владимирске, где се братсво манастира свакодневно погружава пре јутарње службе. Иначе, свети источници су особеност руских манастира и светих места.
Свети источник Владимирске Богородице у Оранском манастиру
Старац Нектарије је чувен по својим силним проповедима које побућују народ на духовну ревност и бескомпромисну борбу са страстима. Можемо да посведочимо да његова духовна чада која су била у манастиру кад и ми, као прости мирјани раде на десетине метанија на јутарњем и вечерњем богослужењу, и са великом усрдношћу посте, моле се и исповедају. Овде такође службе трају најмање по четири сата ујутро и увече, а било је и дужих.
Према старцу се сви односе са великим уважавањем и народ који је дошао једва чека тренутак да старац изађе из олтара после службе, било јутарње или вечерње, да би га нешто питао.
Били смо сведоци да породични људи долазе да питају за своје проблеме. Баћушка је увек прво питао: ''Јесте ли венчани у Цркви?'' ''Ако нисте, сместа се венчајте па тек онда даље''. Такође, када родитељи имају проблема са децом, више пута је поновио: ''Родитељи греше а деца страдају!''
Молитвено правило и подвиг који иде уз њега у виду стотина метанија старац сматра обавезним за православног хришћанина који жели да победи своје страсти. Тако је једног младића саветовао:
- ''Да радиш најмање 150 метанија дневно а било би добро 200 или 300, ако хоћеш да победиш ту духовну болест (брат је страдао од неког недуга). И обавезно читање свакодневно целих Јутарњих и Вечерњих молитава из Молитвеника, по главу Св. Јеванђеља, 2 Апостола, Псалтира...Човек треба да умртвљује своје тело. Монаси раде по 800-1000 метанија!''
- ''Све је у послушности''- говори даље, ''ти би да победиш а да се не бориш! То си просто лењивац! Ко се дави, тај маше рукама и ногама да би се избавио, а ти хоћеш лежећи да победиш! Не може да ти буде лепо и да победиш, мораш да се бориш!''
- ''Јел може неко да једе уместо тебе?''
- ''Не може''
- ''Е па не може ни да се моли! Мораш сам да се молиш, да се подвизаваш! Молитва је храна за душу!''
- ''Баћушка, слаб сам''
- ''Ниси слаб него нећеш да се бориш!''
- ''Баћушка, молите се за мене!''
- ''Молићу се ја али мораш и ти да се молиш. Када се заједно молимо, онда Господ помаже и дејствује благодат Духа Светога.''
- ''Мир је изнад сваког разума (поимања)'' - ово старац често понавља.
То су неке од поука које старац даје народу који тражи од њега савета за своје животне проблеме. Ми смо га, између осталог, питали за стање у Србији, за рат који се приближава и о припреми за њега. Ево шта нам је старац одговорио:
- ''Сада ће свуда почети ратови, не само у Србији. Боље је ићи на село, на земљу, јер је тамо једноставнији живот, лакше је живети духовно и моћи ћете да прехраните своје породице. Ви у Србији имате пуно поврћа и воћа, можете неку стоку - козу, овцу, да имате и преживећете.''
Између осталог, рекао нам је:
- ''Све молитве, Свето Писмо, Псалтир, треба читати на црквено-словенском језику. Видиш, код вас се чита на српском и ми се сада не разумемо. На тај начин су нам разбили јединство. Када би ви читали све на црквенословенском, као и ми, ми би се разумели и имали би јединство у молитви, духовно јединство''.
Иначе, у Руској цркви не постоји ни једна једина реч на руском језику, све се чита искључиво на црквено-словенском и то је један од најјачих утисака - колико је силна молитва на том вековима освештаном, како му и име каже - црквеном језику, на коме нема ниједна нечиста реч.
Осим ових поука, од старца Нектарија смо добили благослов да на наш сајт окачимо његове проповеди које су познате по духовној сили и јако су корисне за учење руског и црквено-словенског језика, будући да старац говори врло разговетно и тачно.
Дивјејевска Богородица
Уопште, по питању јединства православних народа, после посете руским светињама, намеће се закључак да се једино око Православне Русије могу ујединити, не само Православни Словени, већ уопште цео Православни свет. Толика је сила руског Православља, толики ред и поредак код њих влада, толика молитвеност, строгост у држању поретка, да је то нама тешко и да замислимо.
Затим, намеће се као закључак да је неопходо, прво за православне Србе и остале Словене а затим и остале Православне, да уче руски језик јер је то језик руске Православне цивилизације, која је одавно створена, која постоји и која ће се тек пројавити у пуној сили. Као што је грчки језик био језик споразумевања у православној Византији, иако нису сви њени становници били Грци, тако је и руски језик - језик Руске православне цивилизације и Руског православног царства које долази и ми треба да га учимо да бисмо се припремили за њега и помогли његово остваривање.
А то, пре свега, подразумева учење руског језика. Стварно је срамота када се сретну Србин и Рус - да причају на енглеском, као што смо то имали прилике да видимо.
Благовештески храм на самој Канавци, који се гради по завету преп. Серафима
На тему стања у нашој помесној цркви, када смо са једним мирским свештеником из Дивјејева и једним московским игуманом разговарали о стању у нашој помесној цркви, о нашем нереду по многим питањима, почев од језика преко богослужења до односа према посту и Светом Причешћу, они су се чудили и сматрали да је такав став недопустив,нарочито по питању измена у Светој Литургији. За њих је такво стање беспоретка и самовоље - НЕЗАМИСЛИВО.
Орански манастир
Истини за вољу, код нас се много строже пости него код Руса. Кад су чули да постомо по типику Светог Саве по најмање 5 дана на води пред Причешће, њима је то било много. Они посте по три дана на води, али су та три дана обавезна пред Причешће, као и Исповест. Без тога се не може приступити Причешћу.
За крај, као неки општи утисак са нашег путовања по руским светињама, колико се може пренети речима (а то је заиста врло мало) издвојили бисмо то да поражава руска молитвеност, систематичност и организованост у свему, нарочито у суштинским стварима - поштовању светиње, богослужењу, црквеном поретку, што нама може некада да изгледа као формализам, али се зато код њих зна ред... а где је ред, ту је и мир и свако напредовање.
Из свих ових разлога сматрамо да треба да се окренемо лицем ка истоку и духовно силној Светој Русији, одакле ће нам и православни Цар доћи ако Бог да, а леђима ка Западу, одакле знамо и сами шта долази.
Молитвама свих светих земље Руске, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас!
У наставку фото галерија...
Типична кућа Новгородске области, као из романа Достојевског.
Прозор Екатарине Ивановне...
У микро-аутобусу за манастир.
Аи ти степ широкаја...
Типична дрвена руска кућа са живописним прозорима
Дрвени игумански конак у Дивјејеву
Социјалистички рај у Дивјејеву
Совјетска Светла будућност
Покајни крст св. Цара Николаја
