Од ове љубави нико нема веће, до ко
живот свој положи за пријатеље своје.
Јн. 15, 13
Љубљени у Господу Преосвећени архипастири, богољубиви пастири, свечасни монаси и монахиње, драга браћо и сестре – верна чеда Руске Православне Цркве!
Историја Руске државе богата је војним победама што су нашој Отаџбини задобиле непролазну славу. Промислом Божјим Светој Русији су послата многа искушења, али је увек из њих часно и славно излазила, успињући се из силе у силу. Та су искушења постала огањ у коме се ковао и челичио дух нашег народа.
Посебно место у том низу заузима славна битка на Куликовом пољу која је променила читав ток руске историје. Пре 625 година, у тешко доба међусобица и распарчаности, када је велика војска иноплеменика, скрнавећи православне светиње и пустошећи Руску Земљу, запретила самом постојању Московске државе, Свеблагом Промислу Божјем би по вољи да Светој Русији укаже велику милост. Куликовска битка је постала историјска међа од које је почело окупљање дотад разједињених руских земаља, и зато је очигледна исправност познатих речи да су «на Куликово поље кренуле дружине појединих кнежевина североисточне Русије, а вратио се јединствен руски народ». У извршавању народног подвига посебан значај имала је благодатна снага вере Христове коју је у народу крепила и одржавала Руска Православна Црква, делећи са њим све радости и туге, духовно га поучавајући, негујући у душама православаца жртвену љубав према Отаџбини и ближњима. Управо је Црква била онај неисцрпни извор духовне снаге који је руским кнежевинама помогао да превазиђу братоубилачке размирице, обједине се и постану моћна држава.
У великој победи руске војске у Куликовској бици очигледно је испољено деловање Божанске благодати кроз великог подвижника Руске Земље Преподобног Сергија, игумана Радоњешког. Благослов Преподобног аве Сергија дат великом кнезу Московском Димитрију Ивановичу и његов ватрени позив упућен руским ратницима јарко сведоче о благодатном утицају Руске Цркве на историјску судбину наше домовине. По речима истакнутог руског историчара В.О. Кључевског, «примером свог живота, висином свог духа Преподобни Сергије је осоколио клонули дух рођеног народа, пробудио у њему веру у себе и своју снагу, удахнуо му веру у сопствену будућност».
Видљиви знак Божјег благослова постало је учешће у походу двојице монаха: Александра Пересвета и Андреја Ослабје. Схимници који су се одрекли световне таштине и тражили само Небеску Отаџбину, прихватили су служење домовини на бојном пољу као подвиг хришћанског самоодрицања за добробит ближњих. Двобој Александра Пересвета са делијом Хорде Челубејом у историјском сећању народа заувек остаје као пример јунаштва, одважности и пожртвованог служења Отаџбини.
Током читаве битке која се водила на дан Рођења Пресвете Богородице, 8 (21). септембра 1380. године, Преподобни Сергије је, духовним очима сазерцавајући ток окршаја, помињао у својим молитвама имена палих ратника, а затим је саопштио братији о победи руског оружја. Русија на Куликовом пољу није само ценом изузетних жртава нанела смртни ударац моћи Златне Хорде, већ је и спасла државе Европе, заклонивши их собом од грозне најезде иноплеменика.
Прошло је преко шест векова од дана Куликовске битке. И после тог великог боја наша је Отаџбина више пута доживела најезде непријатеља, али је ценом јуначких напора народа који је дао животе многих својих синова и кћери, надахнутог великим духовним подвизима светитеља и пастира Цркве Христове, сачувала своју независност и духовну целовитост. Тако је било и током Великог Отаџбинског рата 1941-1945. године, чију смо шездесетогодишњицу сви ми ове године славили.
Моме срцу драга сабраћо архипастири, пастири, монаси и монахиње, сва верна чеда наше Цркве! Прослављајући сада 625-годишњицу Куликовске битке, узнесимо нашу благодарну молитву Даваоцу свих блага Господу нашем Исусу Христу и Његовој Пречистој Матери за благодатну помоћ и велике милости пружене у доба искушења, за славне победе које је наш народ извојевао.
Нека сећање на велике јунаке Русије и молитва Преподобног аве Сергија и свих светаца Руске Земље постану чврст темељ процвата Свете Матере-Цркве и све наше Отаџбине.
+АЛЕКСИЈ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ
