Велики аустријски писац Петер Хандке каже да ће на Космету пешице посетити многа српска села и манастире и обићи геолошка и архелошка налазишта.
- Осећам се лепо и спокојно међу Србима,посeбно овде у Великој Хочи - истиче Хандке за Срну.
Хандке, који је у парохијском дому у Великој Хочи,са супругом Софијом, Францускињом,присуствовао јутарњој литургији,појашњава да је његово "највеће и једино оружје - реч и снага да оно што осећа у срцу преточи на папир".
- Чуо сам од Срба да кућа стоји на земљи,али јој темеље држи жена.То је добра пословица коју сам у прилици да оживим управо у дому пароха Миленка. Његова супруга Рада је домаћица,жена око које се све у овом дому врти,као што се, како вели, хришћанство врти око три прста - каже Хандке.
Реч и слобода су моја моћ
Он наводи да "није моћан човек",већ да су му "једина моћ - реч и слобода коју му нико не може одузети".Хандке објашњава да му "највећу бол задаје то што Косово и Метохију осматра искључиво из аутомобила у покрету".
- Вожња,вожња...Брже,брже...то је парафраза живота припадника српске заједнице на Косову и Метохији - каже Хандке.
Он појашњава да ће месец - два провести на Косову и Метохији и да ће моћи пешице да обиђе српска села, манастире, изворишта река и да ће са супругом преспавати,потпуно опуштено,у неком од хотела у власништву Албанаца.
Писац подсећа да је Србију и Републику Српску упознао пешачећи од места до места.Брачни пар Хандке одаје да се угодније осећа, јер су заједно на Космету у Великој Хочи.
Дочек за причу
Хандкеови су захвални проти Миленку и његовој супрузи Ради што су им приредили дочек "који мора бити исписан на некој од страница у оквиру планираних прича о Косову и Метохији и судбини Срба и изолованим срединама, као што је Велика Хоча".
Хандке се сећа 1996. године када је први пут у Косову Пољу у препуној сали представљао записе из "Зимског путовања" и истиче да је тај величанствени скуп оставио неизбрисив траг у његовом животу.
- После Косова Поља доживео сам да у Приштини буде само двадесетак Срба и два мала Албанца - наводи Хандке, присећајући се да му је домаћин био Петар Сарић, књижевник са Косова и Метохије.
Самоћа Косова Поља
Та животна истина је, како појашњава,одраз самоће Косова Поља и Срба.Његова супруга Софија каже за Срну да је поносна што је доживела да баш у Великој Хочи, познатој по толиком броју цркава,присуствује богослужењу.
- Има код нас у Паризу православна црква, али то је руска.Овде сам присуствовала православном српском обичају и то је нешто што се мора пренети на папир.
Мора остати записано,јер је наша највећа и једина снага реч и подршка једно другом и подршка онима који су чисте исконске душе - каже она.
Брачни пар Хандке отказао је присуство литургији у Високим Дечанима, јер су одлучили да посетом породици Дејана Баљошевића,где су позвани на ручак,употпуне слику о домаћинском,несвакидашњем односу Срба из Ораховца и Велике Хоче према гостима,људима добре воље.
