На данашњи дан 1995. године, у два часа и дванаест минута, почела је Нато агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила.
У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1600 километара, обрушио се поред такозване "Армије БиХ", ХВО и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом "Намерна сила". Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а потом је 14. септембра постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбедности што је и учињено закључно са 17. септембром.
Земље које су учествовале у НАТО агресији на Републику Српску су: Француска, Италија, Холандија, Шпанија, Турска, Британија и САД.
Повод за агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју је оптужена Војска Републике Српске. Данас, као и онда, се спори око тога ко је одговоран за ову експлозију. Данас по изјавама тадашњих припадника УН-а у Хашком трибуналу и осталих упућених у овај догађај стоји то да се не може утврдити одакле је дошла граната, а могуће је и то, да је "Армија БиХ" извршила злочин над сопственим становништвом како би изазвала НАТО нападе на Републику Српску и положаје Војске Републике Српске.
У извештају независне комисије из тог периода наведено је да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја", што је потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз изјавио је након експлозије да не може да се утврди одакле је граната испаљена.
Руски пуковник Андреј Демуренко, који је био командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву и који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби "неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад".
Он је истраживао случај "Маркале" на основу анализе коју су направили Французи. Непосредно након гранатирања пијаце у Сарајеву, обишао је и место одакле су наводно гађали српски минобацачи. На површини од стотину метара, где је требало да буду закопани наводни минобацачи, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Демуренко је и у октобру 2012. године, као први сведок одбране на суђењу председнику Радовану Караџићу у Хашком трибуналу, поновио да минобацачка граната на сарајевској пијаци Маркале није могла бити испаљена са положаја Војске Републике Српске.
"Маркале нису биле погођене минобацачком гранатом, то је био терористички акт на улицама Сарајева", рекао је он на сведочењу.
На положаје Војске Републике Српске, Нато авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
Нато је у акцији под називом "Намерна сила" користио радиоактивну муницију, уз "објашњење" да она треба Србе у БиХ да "доведе за преговарачки сто". Напади су трајали до 14. септембра.
За бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илијаша, Јахорине, Пала и Братунца, места која су била под контролом Војске Републике Српске, Нато је користио осиромашени уранијум, а од његових последица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи, који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.
На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 људи, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома.
И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.
Првог дана операције на небу изнад Пала, у окршају српске ПВО и авиона Алијансе, који су мештани посматрали са улица, око 17.00 часова ракетом "земља-ваздух" оборен је француски "Мираж 2000".
Авион је пао 20 километара југоисточно од Пала, а два пилота спасила су се катапултирањем.
Нато авијација је 9. септембра 1995. године почела да делује и на системе противваздушне одбране на северозападу Републике Српске.
Напади су прекинути 12. и 13. септембра због лошег времена, а 14. септембра постигнут је договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.
"Намерна сила" уследила је двадесетак дана након пада Републике Српске Крајине. Када се погледа развој догађаја тог августа 1995. године, јасно је да је циљ био слабљење моћи Војске Републике Српске, која је била у знатној борбеној предности у односу на непријатеља.
Истовремено са "Намерном силом" покренута је и Нато акција "Мртво око" чији је циљ био онеспособљавање против-ваздушног система одбране Војске Републике Српске. Том приликом бомбардован је радар на Јахорини.