Званичне власти у Украјини доставиле су у више наврата Влади Републике Србије информације и спискове са именима и презименима држављана Србије, који ратују у Донбасу у Украјини на страни Русије.
Као један од организатора одласка људи из региона означена је организација Косовски фронт из Русије, која је првобитно основана са циљем подршке Косову и Метохији. Од 2014. године Косовски фронт активан је и у Донбасу у Украјини, а о томе на који начин држављани Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине ратују у Донбасу и каква је у свему томе улога Косовског фронта, у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) говори оснивач Косовског фронта Александар Кравченко.
Косовски фронт има своје представнике у земљама региона. Управо преко представника Косовског фронта за Србију Радио Слободна Европа дошла је до контакта оснивача организације Александра Кравченка.
Александар Кравченко
РСЕ: Чиме се бави организација Косовски фронт, шта су основни циљ и мисија?
Кравченко: Основна мисија је подршка и помоћ српском народу на Косову и Метохији.
РСЕ: У ком смислу? Које су то активности које Косовски фронт спроводи?
Кравченко: То су, пре свега, морална подршка и активности које је организација спроводила и у Русији - митинзи, скупови, издавачка делатност, са циљем да се руска јавност упозна са проблемом и са тиме шта се дешава на Косову. По могућности, наша организација пружа и хуманитарну помоћ српском народу на Косову и Метохији.
РСЕ: Какве активности спроводи Косовски фронт у Украјини?
Кравченко: Што се тиче Украјине, када је 2014. године почео грађански рат, Косовски фронт је, као руска организација, подржао одлуку народа на истоку Украјине, у Криму, да се супростави војном удару. Након тога, када је почео рат у Донбасу, наша организација је такође учествовала у низу хуманитарних акција, које су биле намењене становништву и војсци, војним формацијама које су деловале против украјинске хунте.
РСЕ: А да ли за те активности у Украјини имате подршку руских власти?
Кравченко: Не, руске власти нам не пружају директну подршку. Међутим, руске власти саме активно пружају хуманитарну помоћ страновништву у Донбасу. Они су омогућили не само нама, већ и многим другим организацијама, учешће у хуманитарним акцијама, које су биле преко потребне, јер је народ у Украјини у Донбасу био у јако тешкој ситуацији. Украјина је, у принципу, направила једну блокаду, људи нису добијали пензије, ни сад не добијају пензије од Украјине.
Нису могли да тргују, нису могли да зарађују, они су већином били на ивици глади. За ту ситуацију крива је углавном украјинска држава. Руске патриотске организације играле су значајну улогу у помоћи том народу и у принципу тај народ се 2014. и 2015. године, захваљујући тој помоћи, спасио од смрти од глади, хладноће...
РСЕ: А каква је улога држављана Србије у целој ситуацији у Украјини? Поједини држављани Србије се хвале тиме да ратују у Украјини на страни Русије?
Кравченко: Нема руске стране, то је народ Донбаса који је дигао устанак против злочиначке власти. Русија помаже свом народу, ништа друго. А што се тиче српских добровољаца који су долазили у Донбас и помагали својој браћи, то је нека објективна појава која се десила. Добровољце који су долазили нико није могао да спречи и не могу се спречити појединци или неке групе да пруже помоћ онако како они знају.
РСЕ: Да ли то подразумева и учешће у рату?
Кравченко: Да, подразумева учешће у рату, пошто је то био рат. Украјинска страна је ратовала против свог народа, у принципу.
РСЕ: А каква је ту улога држављана Србије – да ли они учествују у рату, носе оружје, пуцају?
Кравченко: Они су учествовали у рату, било је неколико десетина српских добровољаца, држављана Србије, држављана Црне Горе, држављана Босне и Херцеговине, ја не знам колико тачно. Било је добровољаца и из других европских земаља, не само из Србије. То су људи који су дошли и пријавили се у војску Новорусије. Нико то не крије, нити крије те људе. Они су одлучили да иду да ратују, да бране свој народ.
РСЕ: Оружје сигурно нису могли пренети преко границе, ко им је онда обезбедио оружје?
Кравченко: Они су добили оружје од војске Новорусије, значи од Доњецке Народне Републике и Лугањске Народне Републике. Они су добили оружје од власти тих република.
РСЕ: А да ли су за то добили новац?
Кравченко: Што се тиче новца, вероватно су имали неку обичну плату војничку, ја не знам колику, као што су добијали храну, униформе и све што обичном војнику даје војска.
РСЕ: А ко је то њима обезбедио? Да ли то обезбеђује Косовски фронт или неко други?
Кравченко: Не, наша организација нема никакве везе са добровољцима, у том смислу ми нисмо никога ни звали, ни помагали да дођу тамо у рат. Незванично и ја више пута лично сам рекао – није добро што ви браћа долазите да ратујете. Пошто – рат је рат. То је тешко, људи могу бити рањени... Али, ми не можемо то да спречимо. Кад су људи дошли, суочавали су се са проблемима, нису знали језик, нису знали где треба да дођу. Наша организација им је пружила подршку како би се они снашли у Русији.
РСЕ: А шта то тачно подразумева? Како сте им помагали? Обезбедили храну, смештај? На који начин сте им помагали?
Кравченко: Нисмо ништа обезбеђивали, нисмо ни у могућности да обезбедимо тако нешто. На пример, човек је дошао у Москву, не зна где је амбасада, не зна како да се снађе. Ми смо саветовали људе који су први пут долазили у Русију. Они су имали намеру да иду да ратују и кад су већ дошли, наша је била морална обавеза да им помогнемо да се снађу у страној земљи. Поједини медији, поједини званичници у Србији су погрешно схватили да је Косовски фронт организовао долазак српских добровољаца у Донбас. То није тачно. Ми смо само појединцима, не свима, помагали искрено и на неки људски начин, ништа више.
РСЕ: Да ли познајете Дејана Берића?
Кравченко: Не.
РСЕ: Не познајете лично Дејана Берића?
Кравченко: Не, не познајем. Наравно, ја сам читао његов интервју, видео га на телевизији. Али, лично не познајем тог човека.
РСЕ: Он се сам хвали да ратује у Украјини, врло добро говори руски...
Кравченко: Берић је друга ствар. Човек је дуго био овде. Нису сви као Берић. Ја не знам где је он био, шта је он радио пре тога, он је био грађевински радник или нешто друго. Помагали смо појединцима, не свима. На пример, човек који је дошао из села из Босне, није знао да се потпише ћирилично, на пример, у полицији за пријаву боравка у Русији.
РСЕ: Али како зна коме треба да се обрати?
Кравченко: Они знају за нас, као што и ви знате, преко интернета. Знају да у Русији постоји организација која се зове Косовски фронт, која је организовала хуманитарне активносте на Косову и Метохији. Тако сазнају за нас, добили су телефон исто као што сте ви добили мој телефон.
РСЕ: Да ли познајете Радомира Почучу?
Кравченко: Да, познајем.
РСЕ: Где сте се упознали? Можете ли нам рећи колико се дуго познајете?
Кравченко: Упознао сам га још у Србији на некој манифестацији, не могу да се сетим тачно. То је можда била 2011. или 2012. година, не могу да се сетим.
Почуча: Нагодио сам се са судом око учешћа у сукобу у Украјини
РСЕ: Долазите ли често у Србију?
Кравченко: Ја у Србију, не. Задњи пут сам био 2014. године. Али, по мојим подацима, држава Србија је мени лично забранила улаз, сматрајући ме главним и одговорним за долазак српских добровољаца у Донбас. На тај начин, ја сам чак настрадао, јер не могу да дођем земљу коју много волим. Српски званичници мисле да смо ја и наша организација криви за то. То је ван памети, јер ми смо мала организација и ја лично увек говорим да сам ја лично против доласка српских добровољаца у Донбас, зато што сам ја био у рату, био сам рањен, ја знам шта је то рат. И ја сам против рата, али шта да радим кад људи већ долазе.
РСЕ: Сада их називате добровољцима, а наводите да они ипак тамо добијају неку војничку плату, коју им обезбеђује руска страна. Како су онда они добровољци?
Кравченко: Не, не , не... Руска страна не обезбеђује ниједног динара, ниједног евра. Русија није страна тог кофликта. То је конфликт између званичне украјинске државе и народа који се побунио против злочиначке завере.
РСЕ: Дакле, те плате практично обезбеђује становништво Донбаса?
Кравченко: Да. Не знам како те републике долазе до новца - преко пореза, трговине... То су мале плате, ја не знам тачно колико. Али, није то 5.000 евра, као што је објавила Слободна Европа.