Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/20.2.2018/

Серж Марковић: Како је шармантни српски кувар постао руска ТВ звезда

Источник: https://rs.rbth.com/
     
     

Серж Марковић је познати српски кувар који је направио вртоглаву каријеру у Русији. Његове књиге се разграбе као вруће пециво, а предани гледаоци са нестрпљењем чекају телевизијске емисије у којима Серж учествује.

     
     
     
     

На његовом инстаграму @markovich_serzh има 3.300 пратилаца и око 300 фотографија и видео-снимака најукуснијих специјалитета за свачији укус. Он виртуозно припрема компликована јела, коментарише своје потезе са невероватно симпатичним нагласком и дарежљиво дели рецепте са својим поклоницима. Russia Beyond на српском представља ексклузивни интервју који је чувени кувар Серж Марковић дао нашој дописници Катарини Лане.

     

На Фејсбуку пише моја пријатељица Јуља: „Телевизија ’Руски север’ објавила је у суботу емисију са Сержем Марковићем и буквално ’нокаутирала’ све колеге. Обожавам тог чаробног Србина! Њега човек може бескрајно слушати: ’Заштитите кору теста бананом и овакве тракице које личе на каишеве, полако-полако ставите одозго!“ „Мени се много допада његова ’морковкица’“, додаје Људмила [та реч не постоји у руском, то је српски деминутив од руске речи „морковь“ (шаргарепа) – прим. прев.]. Њихова другарица Ксенија пише: „Марковић је феноменалан! Колико сам рецепата узела од њега! Он је просто фантастичан!“ Јуља одговара: „Ма ту су рецепти споредна ствар!“ Сложиле су се да Серж Марковић може да испржи обичну кајгану, али ће то свакако изгледати симпатично и укусно. Због тога га руске ТВ гледатељке толико и воле.

     
У Русији имате много поклоница. Рускиње много воле да слушају ваш пријатни нагласак и са уживањем гледају како вешто припремате храну. Дајте куварски савет и реците којим јелом се може освојити срце једне Рускиње?
     

Па јесте, има тога! Пишу ми. Ја сам радио на неколико женских ТВ канала. Последњи је ’ТВ Мир’, програм ’Бреме ручка’. За жене је кухиња више обавеза него задовољство. Јело увек брзо досади и човек пожели нешто ново. Поред тога, жене воле да држе линију и пазе на свој изглед. Женска храна су лаке салате, риба, плодови мора. Али најважније је да Рускиње не воле оно што ти спремаш, него оно што спремаш за њих и ради њих. Рускиње су веома романтичне. Оне највише цене пажњу. А да ли ти печеш рибу или бифтек – нема значаја.

     

Руси понекад у шали кажу: „Жено, твоје место је крај шпорета!“ Дозвољавате ли ви својој жени да код куће кува уместо вас?

     

То није тако само код Руса. Жена је мајка, она храни децу и дочекује мужа. Мушкарац одлази и бави се пословима, зарађује и доноси новац жени. Наравно, у мојој кући кува моја жена.

     

И мушкарци вас гледају са задовољством. Ви сада водите емисију посвећену исхрани у природи за време лова и риболова. Да ли су то руски или српски специјалитети? И иначе, делите ли ви храну по националној припадности? Мени се чини да ви имате сопствене, чисто мушке специјалитете, који су толико укусни да географска припадност нема никаквог значаја.

     

Мушкарци воле добар и укусан комад меса. Ту је све једноставно! Мушка кухиња су роштиљи, котлићи, оно што се спрема на отвореном пламену. Мушкарци у Русији понекад воле ујутру да поједу чорбу. Углавном после бурног викенда! Тачно је да се ја поред кетеринга бавим и производњом кулинарских видео-прилога. На ТВ каналу „Лов и риболов“ почела је нова сезона, где смо из кухиње отишли у природу. Засада је то само експеримент, а од краја марта почињемо да се дружимо са гледаоцима. ТВ канал је обезбедио превоз, а мени ће се испунити давна жеља – да пропутујем кроз Руску Федерацију од Камчатке преко Алтаја, Астрахања, Карелије, Чувашке Републике и Бајкала. Тема је лов и риболов, а гости су ловци и риболовци. Припремаћемо ловину. Наравно, без националне припадности. Интересују нас само географске особености.

     
     
     
 
     
Моји специјалитети вероватно имају елементе и руске и српске, и азербејџанске, украјинске, италијанске и грчке кухиње. Кухиња се дели по географској припадности. На југу је лакша и сушена, са израженом аромом. На северу је маснија, замрзнута, са јагодастим плодовима... Тамо где се човек налази може се хранити углавном оним што ту расте или што може да се улови. Па још ако све то радиш у природи, на отвореном пламену, у добром друштву... Увек испадне оно што треба!
     
     

Храна свакако спаја људе. Ви сте од 2003. године у Русији. За то време сте постали тражени кувар, видели сте много познатих личности и нахранили их. Ко вам је највише остао у сећању?

     

Ја се бавим кетерингом. Углавном радим суботом. Шта да кажем? Не знам за кога у Москви нисам припремао јело. У прва два месеца мог боравка у Русији упознао сам се са Маратом Сафином и његовом девојком Дарјом Жуковом, она је после била жена Романа Абрамовича. Најјачи утисак на мене је оставио тренер кошаркашког клуба ЦСКА Душан Ивковић. Ту је и кошаркаш и први руски играч у NBA Сергеј Базаревич, који обожава Србију. Не знам кога бих још поменуо... И Парис Хилтон је била у мом ресторану. Готово све познате савремене писце који су долазили у Русију издавачка кућа Ексмо је доводила у мој ресторан. Жао ми је само што нисам стигао да нешто спремим за великог амбасадора Руске Федерације у УН, покојног Виталија Чуркина. Тај човек ме је увек одушевљавао!

     

Кад смо већ код Руса и Срба, које руско јело Срби никада неће заволети? И обрнуто, који српски специјалитети нису популарни међу Русима?

     

Вероватно окрошка, тј. чорба са квасом. Мени лично у руској кухињи највише смета што се свуда додаје много мирођије, и наравно, мајонеза. Слажем се да је то много укусно, али у толиким количинама некако брзо досади. Све остало ми се свиђа: пљескавице од поврћа, боршч – све су то праве ствари. Временом ми се све више допада храна у сосу од слатке павлаке, очигледно зато што сам се већ прилагодио овдашњој клими. Морам признати да ми је слатка павлака у почетку деловала као много јака и масна.

     

Срби не воле коријандер, мирођију, љубичасти босиљак и сличну зелен у великим количинама.

     

Али зато Руси не воле пасуљ. У једној ствари смо сигурно исти: сви волимо печено месо на жару! Додуше, Руси воле и поврће на роштиљу, а такође ламинарију, кавијар... Срби једу плачинке као дезерт, а руси их једу и као мезе уз пиће. Палачинке са кавијаром, киселом павлаком и црвеном рибом су за Србе шокантна ствар. Ми не схватамо шта је то „строганина“ [термички необрађена, залеђена и танко исечена риба – прим. прев.]. А Руси су шокирани количином соли у српској кухињи. А све је то у ствари везано за климу. Тамо где је вруће човек се више зноји и губи више соли. А где је хладно организам троши више калорија за загревање тела. Зато се у Русији толико цене маслац и густе и јаке чорбе. У Србији се суши месо, праве се пршуте, кобасице. А Русија је земља-замрзивач. Направиш гомилу пељмена и ставиш на веранду... Према томе, све зависи од поднебља.

     
Које је ваше омиљено руско јело?
     

Моје омиљено руско јело је чорба од сувог грашка са димљеним месом! Вероватно је у питању носталгија, јер се у Србији прави пасуљ са димљеним месом.

     

Приликом посете Србији Руси остану без текста када пробају српску храну, посебно месо. А шта је у Русији изванредно по вашем професионалном мишљењу? Чиме се Русија у кулинарском смислу може поносити?

     

То је зато што је Србија пре свега пољопривредна земља. А друго, то је јужна и топла земља, где намирнице имају јаку арому. Отприлике као код вас у Краснодару. Само што је Краснодар, нажалост, превише мали да би нахранио целу Русију. И превоз је велика ставка, тако да би намирнице из Краснодара биле неколико пута скупље ако би се продавале, рецимо, у Новосибирску.

     

Али зато тамо Руси и мачке хране бакаларом, а сушени бакалар је свуда у Европи прескуп. Јесетра, кечига, моруна – све су то специјалитети од којих би се Срби распаметили. И још црни кавијар, црвени кавијар од разних врста лососа, као што су сребрни, црвени (нерка) и пацифички (кета) лосос. Исто тако су ракови у толиким количинама за Русе нешто потпуно уобичајено, а за Србе је то егзотика. Дагестанска, домбајска овчетина је вероватно најбоља овчетина коју сам икада пробао.

     

Ниједна новозеландска или шпанска није толико укусна! Е, а тек црноморски барбун! Па још димљени и сољени атлантски лист, крабе... Ма има много тога! Пре две недеље у једном селу где су се окупили ловци човек са Камчатке је донео крабе, морске чешљеве, димљеног гргеча, нерку, атлантског лососа... За доручак смо правили омлет. Најпре се пропрже рачићи, крабе и морски чешљеви, затим се ту додају танко исецкани гргеч и нерка, све се пропржи 40-50 секунди и прелије умућканим јајима. А онда сам ту нарендао мало пармезана. Пресавијеш лепо тај омлет у тањиру и додаш одозго кашику црвеног кавијара из Петропавловска... И ето, то је у Русији потпуно нормална појава, нарочито за људе који живе на руском Далеком истоку.

     

Али свуда у свету би такав омлет коштао најмање 100 евра. Сви би то доживели као богат доручак, а некоме је то свакодневна храна и он сања о прасетини на ражњу и пуњеној паприци. Што се каже, коме је шта Бог послао!))))

     

Ето, то је Серж Марковић, Србин који је заволео Русију и кога су заволели Руси и Рускиње од Калињинграда до Владивостока.

     

Прочитајте још: Мирис српске пљескавице мами Московљане

     

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

     

     

     

     



Просмотров: 2126