|
На поле танки грохотали,
Солдаты шли в последний бой,
А молодого командира
Несли с пробитой головой.
По танку вдарила болванка,
Прощай родимый экипаж,
Четыре трупа возле танка
Дополнят утренний пейзаж.
Нас извлекут из-под обломков,
Поднимут на руки каркас.
И залпы башенных орудий
В последний путь проводят нас.
И полетят тут телеграммы
Родных и близких известить,
Что сын Ваш больше не вернётся
И не приедет погостить.
В углу заплачет мать-старушка
Смахнёт слезу старик отец,
И молодая не узнает
В каком краю погиб боец.
И будет карточка пылиться
На полке пожелтевших книг,
В военной форме, при погонах,
И ей он больше не жених.
|
На пољу су тенкови тутњали,
Војници су ишли у последњи бој,
А младог су командира
Носили с разнетом главом.
Тенк је погодила граната,
Збогом, посадо моја,
Четири леша поред тенка
Допуниће јутарњи пејзаж.
Извући ће нас испод крхотина,
Рукама ће преврнути олупину
И тенковски плотуни
Испратиће нас на последњи пут.
И полетеће телеграми
Обавештавајући родбину и ближње
Да Вам се син више неће вратити
Нити ће доћи на одсуство.
У кутку заплакаће стара мајка,
Обрисаће сузу стари отац
И невеста неће сазнати
Где јој је драги погинуо.
И слика скупљаће прашину
На полици с пожутелим књигама,
У униформи с еполетама,
И нема јој више младожење.
|
