Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/3.8.2019/

Игор Њестеренко – руски добровољац на српском Косову

 

     

Игор Њестеренко се родио 24. новембра 1962. године у Саратову у породици Лава Владимировића и Маргарите Васиљевне Њестеренко.

     

Као и сви, ишао је у школу од 1970. до 1978. године. После школе уписао се у занатску школу бр. 49 и 1981. године стекао струку стругара. Пошто тада још није био навршио 18 година, пре одласка у војску стигао је и да ради у струци у саратовском електроагрегатном производном удружењу.

     

Војску је служио као граничар на Криму, унапређен је у чин „млађи водник“ и добио похвалницу „за високе показатеље у борбеној и политичкој спреми“.

     

Водник Њестеренко се демобилисао децембра 1983. године. Вративши се у родни град Саратов, запослио се у милицији, у Управи унутрашњих послова Саратовског обласног извршног одбора.

     

Перпективног младог милиционера Њестеренка упућују 1985. године у Вороњешку специјалну школу милиције МУП СССР, где пролази обуку до 1988. године.

     

У четвртом енергетском блоку Чернобиљске атомске централе 27. априла 1986. године долази до хаварије. Хиљаде људи упућене су на санирање последица те хаварије, а међу њима био је и курсиста Њестеренко. Игор Љвовић се од 1987. до 1988. године налазио у зони ликвидације последица хаварије, добивши притом дозу радијације од 665 мРендгена. У евиденцију учесника санирања пријављује тек 1997. године, пошто то није сматрао за потребно. Тамо је ишао да спасава људе а не да добија повластице.

     

Марта 1989. године Игор напушта службу у МУП-у и запошљава се као обичан утоваривач у Кировској робној кући. Почевши са најнижег места, постепено постаје продавац, виши продавац, директор, а упоредо се уписује у Московску високу комерцијалну школу коју завршава 1995. године у струци менаџмента.

     

Игор Њестеренко се 10. фебруара оженио и нова друштвена ћелија у децембру добија првенца.

     

У породици се 1995. године рађа други син.

     

Игор 1997. године постаје комерцијални директор ПКФ „Исток-АвтоМаркет“.

     

Игор Љвовић се од ране младости бавио спортом: фудбал, рвање, смучање, падобрански скокови. Љубав према смучкама сачувао је и у одраслом животу. Није имао штетне навике, а јутро је увек почињао вежбама.

     

Не зна се шта је Игора навело на тај корак, али он марта 1999. године одлази у Југославију у рат. Земљу бомбардује НАТОвска авијација и Игор сматра својом дужношћу да помогне браћи Србима.

     

Заједно са својим другом Анатолијем Лебедом стиже у Београд на зборно место у Бубањ поток, где се окупљају сви приспели добровољци.

     

Игор и Анатолиј су служили у 52. батаљону војне полиције Војске Југославије. Држали су положаје на југословенско-албанској граници. После одласка југословенских јединица са Косова и Метохије Игор и Анатолиј се враћају кући.

     

Али одмор није био дуг. У то време чеченски побуњеници Шамиља Басајева упадају у Дагестан, тамо почиње рат и Игор Њестеренко поново одлази у рат. Жена Марина не жели да пусти мужа и он одлази у журби, поневши само личну карту.

     

Заједно са другом Анатолијем Лебедом у Москви купују опрему, укрцавају се у воз и крећу у Махачкалу. Успут их у једном јужном граду милиција изводи из воза. Врло сумњиво су изгледала два човека са торбама пуним војничке опреме. Другари проводе три дана у истражном затвору док се није разјаснило ко су.

     

У Махачкали се пријављују као добровољци у јединицу МУП-а. Уговор са 45. гардијским десантним пуком потписују тек по завршетку борби у Дагестану, када се јединице савезних снага буду спремале за поход на Чеченију. Истовремено се Игор враћа кући где са породицом прославља свој рођендан. То је био последњи пут да су сви заједно.

     

У ноћи између 30. новембра и 1. децембра 1999. године гардијски водник Игор Љвовић Њестеренко гине на борбеном задатку. Група извиђача добија задатак да поново провери пругу код Аргуна где је требало да се искрца десант. Пре тога је терен већ био проверен и није било никакве бојазни. Међутим, у железничкој станици борце је чекала заседа. Извиђачи су затражили помоћ, али она је стигла тек два сата касније, а у међувремену је група водила борбу. Експлозивни метак је водника погодио испод кључњаче и умро је услед многобројних рана на унутрашњим органима.

     

Игор Њестеренко је сахрањен на Јелшанском гробљу Саратова. На школи у коју је ишао постављена је спомен-плоча.

     

     

 

     

     

IMg3

     

     




Просмотров: 2539