Српски официр ПВО који се у читавом свету прославио тиме што му је 1999. године пошло за руком да обори амерички невидљиви авион Ф-117, неочекивано се шест и по година касније сетио својих некадашњих заслуга. Схватајући колико његово искуство може бити убудуће корисно (како Американцима тако и њиховим противницима), одлучио је да светској заједници повери тајне своје вештине.
Све досад није била објављена јасна прича о околностима уништавања једног од најсавршенијих авиона на свету. Постоји мноштво верзија догађаја, али се све оне тичу техничких појединости. То је заиста прилично интригантна тема – како су то Срби, наоружани старим совјетским противавионским ракетама, могли да оборе најновији невидљиви авион? По мишљењу пензионисаног пуковника Золтана Данија, ствар није само у техници, већ и у припреми операције.
Золтан је командовао 3. батеријом 250. бригаде ПВО која је бранила Београд. Имао је радаре, четири противавионска ракетна уређаја С-125 (по западној класификацији – Са3, у сваком по четири ракете), и све то није представљало никакву претњу непријатељским бомбардерима. Барем су тако сматрали натовци који су слали своје авионе да бомбардују српске објекте, уздајући се у савремена средства неутралисања ПВО. Срби у почетку нису пружали нарочито активан отпор ваздушним нападима, али су већ кроз три дана од почетка кампање, 27. марта, неочекивано оборили Ф-117 – авион који се чинио нерањивим.
По Золтановим речима, он није гајио илузије у вези техничке надмоћи противника, и зато је одабрао да не дејствује отворено против бомбардера, откривајући положаје својих радара и ракета, већ да «залегне у заседу», вребајући повољну прилику за сигурно обарање непријатељске летелице.
Како истиче Strategy Page, та операција очито показује да у савременом рату стручан командир може организовати успешан отпор чак и помоћу застарелог оружја. Притом није згорег споменути да уништавање Ф-117 представља само најпознатији случај из Золтанове каријере. У ствари се његова јединица више пута истакла током тог рата, осујетивши мноштво ваздушних напада и оштетивши неколико авиона. Натовцима није успело да униште ниједан радар или лансер из састава Золтанове батерије.
Золтанова метода
• Под командом српског пуковника било је око 200 војника. Знао је сваког од њих, и у сваког од њих се сасвим могао поуздати. Много пре почетка бомбардовања редовно је вршио увежбавање да би сваки војник и официр батерије савршено овладао повереном му техником.
• Схватајући да ће га уз постојећи ступањ натовског електронског извиђања разговори радио-везом брзо демаскирати чак и пре него што га опазе непријатељски радари, Золтан је организовао систем кабловске везе. Наредбе је каткад морао слати помоћу курира. Међутим, те су методе одиграле важну улогу – натовци нису знали где је смештена батерија пошто је «нису чули».
• Српски радари и лансери стално су мењали борбене положаје. Део особља је стално био заузет проналажењем места за нови положај јединице, а такође припремом за њено пребацивање. Батерија је за 78 дана колико су трајала бомбардовања превалила преко 100 хиљада километара.
• За Србе су радили шпијуни. Они су дежурали крај ваздухопловне базе у Италији, и када су из ње полетали бомбардери, телефоном су о томе извештавали Београд. Мрежа посматрача постојала је и у самој Србији. Они су такође саопштавали путање лета натовских авиона.
• Много пре почетка натовских бомбардовања Золтан се потрудио да прикупи што је могао више сазнања о Ф-117. Проучавао је све што је могло да се нађе – чланке у новинама и часописима, гласине о карактеристикама самог авиона. Ти подаци су му помогли да тако размести радаре да би могли уочити «невидљивог». На који начин – пуковник није рекао. Познато је да радаре није држао стално укључене, већ их је накратко укључивао у нужном тренутку, да их натовски авиони опремљни системом «авакс» не би приметили и навели на њих ловце.
• Одређивање циља и отварање ватре одигравали су се у последњем тренутку, када је авион пролетао у близини батерије. То је омогућавало Золтану да напада изненада, не остављајући противнику шансу да маневром избегне ракету. Уосталом, Ф-117 је, и поред свих својих «невидљивих» врлина, био прилично тром и спор авион. Он физички није могао да изведе оштар маневар и избегне противавионску ракету испуштену с малог растојања. Када су Срби оборили «стелт», он се налазио на само 13 километара од ракетног уређаја.
• Најзад, Золтан је, по његовим речима, унео извесне измене у конструкцију ракете које су јој омогућиле боље навођење на невидљиви авион. Које су то измене – Србин није рекао, истакавши да су оне још увек државна тајна.
Заправо је још један чинилац који је условио успех операције представљала тактика натовских војних заповедника. Они су упућивали Ф-117 без пратње и нису мењали путању летова. Оборени авион је том путањом летео већ четврти пут заредом, и то је српској противваздушној одбрани омогућило да се добро припреми за «лов».
Што се тиче техничке стране, несумњиву предност српске батерије представљали су радари и ракете старог система. Као што је познато, радар уочава авион региструјући радио-сигнал одбијен од њега. Савремени радари користе високу фреквенцију сигнала. Међутим, у случају «стелта» кратке таласе распршују изломљење ивице трупа авиона тако да га је немогуће опазити – та је технологија заснована управо на чудноватом облику.
Међутим, за дуготаласне радаре (ниске фреквенције) такав облик авиона није препрека. Такви радари нису превише прецизни, али зато «виде» сваки већи објекат у ваздуху. Сем тога, како је већ речено, Ф-117 не одликују велика маневарска способност и велика брзина, што га чини идеалним циљем за старе противавионске ракетне комплексе са радарима ниске фреквенције.
Золтан више није могао да обори ниједан «стелт». Чим је алијанса изгубила тај авион, команда је предузела мере за спречавање сличних ситуација. Ф-117 више нису летели сами – пратили су их ловци наоружани ракетама ХАРМ (које се наводе по сигналу радара). Авиони су почели да мењају путање лета, и Срби више нису могли да им поставе «заседу»... Уосталом, то није ништа одузело од славе пензионисаном пуковнику. Он је већ ушао у историју као човек коме је пошло за руком да обори невидљиви авион.
