Некадашњи ђаци и сељани нису заборавили доброг учитеља
Добровољним прилозима мештани Грабовца, Србовца и Рудара сакупили новац и обновили споменик преминулом рсуком учитељу 1956. године
Револуције из фебруара и октобра 1917. године у Русији, после којих је следио трогодишњи крвави грађански рат, избрисале су царску Русију са карте света. Значајан део интелектулане елите Руске империје спас од бољшевичког прогона потражио је у емиграцији.
Њих око 40.000 населило се на територији Краљевине Југославије. У периоду између два светска рата, руска бела емиграција дала је значајан интелектуални допринос српском друштву.
Доброчинства руског цара и народа није заборавио регент Александар Карађорђевић, па је држава на чијем челу се налазио била једина на свету, која је без икаквих ограничења примала избеглице из Царске Русије, које су на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца уживале једнака права као и домаћи грађани.
Из тог пореиода, на простор Косова и Метохије дошао је и учитељ Владимир Пустоваров, (1890 – 1956. Пустоваров је живео и радио као учитељ у Звечану, тачније у основној школи у Грабовцу.
- Умро је 1956. године и сахрањен на сеоском гробљу у Грабовцу. Његова супруга се после смрти замонашоичла у Сопоћанима. Не знамо тачно из којег је града био у Русији. Мештани Грабовца редовно су одржавали споменик који је после шест деценија био доста пропао. Међутим формирали смо одбор од три села Грабовца, Србовца и Рудара како би сакупили средства и обновили споменик – каже члан одбора Жарко Ристић из Грабоца који истиче да су у одбору били и Сретко Раденковић Цецо и Петар Вукашиновић.
И управо захваљујући бившим ученицима Пустоварова и оних који га се радо сећају у три села обновљен је споменик на сеоском гробљу у Грабовцу, километар од Звечана.
-Пустоваром је декретом, тако сам ја од мог учитеља чуо, негде после четрдесетих година прошлог века, послат да буде учитељ у грабовачкој школи. За време рата он је био у илегали, али је његова супруга, учитељица Милосава, која је била вереница и водила црквени хор, остала, подучавала и усмеравала ђаке- прича Жарко, хроничар родног Грабовца.
Пустоваров је преминуо 1956, а захвалан народ три српска села са његовом супругом подигао му је први на гробљу мермерни велик споменик и оградио, уз гробно место и за учитељицу – када буде дошло време.
-Мештани наша три села гледали су споменик као на светињу. И ја сам редовно долазио да палим свеће. И ту су палили свеће за све оне којима се није знао гроб, многи који су нестали у рату, преко Албаније.... говори Жарко.
Више од шест и по деценија од смрти руског учитеља и трајања споменика на његовом гробу учинили су да споменик буде оронуо и доста пропао.
-Неколико нас из три села, на челу са Жарком Ристићем, формирали смо одбор како би сакупили средства за обнову споменика. Мислим да и генерације које остају иза нас треба да се уче на нашим поступцима, а мени као његовом ђаку – толико ми је драго што је овај споменик обновљен и што није остављен забораву. Пустоваров је много дао за наша три села,толико је било описмењених,- каже Србовчанин Сретко Раденковић , познатији као Цецо.
-Са прилозима више од 70 мештана Србовца, Грабовца и Рудара, споменик је обновљен. Сачуван су оригинални надгробни споменик, и ограда. На споменику је додат руски крст, мештани су пронашли и слику Пустоварова са његовим потписом и то сада краси споменик, белег руском учитељу.Преко целог гроба је постављена нова мермерна плоча. - говори Жарко.
-Учитељ је био све и свја у селу. Ништа се није, ни добро, ни лоше дешавало без учитеља. Био је васпитач, саветник, не само васпитавао, већ усмеравао децу и младе да се школују даље, тако да је учитељ Пустоваров оставио један велик траг међу свим Србима овде али и шире, - сведочи Жарко.
У три села општине Звечан још увек постоје ученици Владимира Пустоварова који причају о великом делу свог уче, наглашавајући његово господство, али и утицај који је имао на старије становништво.
-Ја сам ученик Владимиров од 1949. до 1955. Био сам можда његова трећа или четврта генерација. Учитеља Пустоварова познавали смо као доброг, који је знао да улије знање ученицима, али био је и строг, онолико колико треба. Та строгоћа је натерала ученике да буду савесни, да боље уче. Од његових ђака који су после прешли у Звечан од петог разреда па на даље, махом су били добри ђаци и добро котирани у друштву, и многи су и сами постали учитељи, инжењери, лекари, професори.... - каже Пустоваров ђак Цецо.
Он још каже да је руски учитељ масовно описмењавао и старије у сва три села.
-Држао се увек чврсто, добро обучен, са сваким је умео лепо да поприча, да да савет, да поразговара и о добру и о злу, сећа се Сретко свог учитеља као да је јуче било.
На споменику је уметнута и слика руског учутеља
Споменик након обнове
Жарко Ристић и Сретко Раденковић Цецо на гробу учитеља Пустоварова