Одраслом човеку васпитаном још у доба совјетског уређења, добро је познат совјетски цртани филм, разумљив његов позитиван и душеван смисао. У сваком цртаном филму добро побеђује зло. Пева се песма о пријатељству. Шумске животиње су љупке и добре. Нема крви, убистава ни насиља. Све то, и много тога другог служило је као несумњиви плус у васпитавању деце која су сада већ одрасла. Сада смо одрасли, заситили се западних филмова и одлично знамо шта је трилер или акциони филм. Исто стоје ствари и са цртаним филмовима.
На велику жалост, наша деца немају са чиме да пореде. Западни цртани филмови одавно су се преселили на руску телевизију поуздано заузевши место на њој. Деца су принуђена да гледају, а притом се и васпитавају на монструмима, вампирима, крволочним чудовиштима, свакојаким роботима, вешцима и злим чаробњацима. У сижеу малтене свих цртаних филмова присутан је конфликт, туча, окршај, пушкарање, убиство, тј. елементи агресивног понашања и насиља. И цртаћи су буквално заробили скоро сву децу, која често одбијају да се играју – само да би седела пред телевизором. Цртани филмови нису само препуни епизода насиља и агресије, већ се путем њих уводи антагонизам између деце и родитеља. То се посебно тиче цртаних филмова «Симпсонови» и «Грифинови».
Васпитавањем деце треба да се баве родитељи а не цртаћи. Та, апсурдно звучи израз – моје дете васпитава туђи чика. А ситуација са цртаним филмовима изгледа управо тако. Већина производа западне текуће траке «фабрике снова» штетна је за децу. Сада је то све очигледнија чињеница. Али ни издалека нису сви сасвим свесни тога, и дозвољавају деци да сатима седе пред телевизором.
Сваки цртани филм је заснован на бајки. Јер, бајка је та која у дечјој свести обликује модел околног света, ликове маме и тате, пријатеља и непријатеља, добра и зла, свега онога на шта ће се читавог живота оријентисати као на духовни компас.
Од васпитавања сопственог детета зависиће многи чиниоци. На пример, да ли ће ваша деца моћи да вас пошаљу у старачки дом, или ће с љубављу и нежношћу бринути о вама. А васпитање умногоме зависи и од тога какве цртане филмове дозвољавате својој деци да гледају.
Дете скоро сва сазнања поприма у виду представа. Од њих, као од коцки, дете гради свој модел света. И најважнију коцку те слике представља лик жене, девојке, девојчице. Гледајући херојине цртаћа, девојчице упијају стереотипе будућег понашања, а код дечака се обликује матрица којој ће несвесно тежити приликом избора животне сапутнице, мајке своје будуће деце. И не ради се толико о спољашности колико о душевним унутрашњим квалитетима, одраженим у спољашности и начину деловања цртаних херојина.
Херојине западних цртаћа су тако конструисане да се у девојчицама које их редовно гледају гаси жеља да постану мајке. То се постиже овако: лик жене лишава се романтике и тајне тако што му се додељују одрасло зрели реализам и суровост. Успут се девалвирају и исмејавају за руско друштво традиционални женски квалитети. Исти они које славе наши стари, добри домаћи цртани филмови – чедност, стидљивост, скромност и материнство као такво. Оно што чине страни, већином амерички цртаћи с нашом децом, уклапа се у кратку формулацију – интелектуално изопачавање. Црта се «лепотица» (узгред, вреди истаћи да су сви женски ликови у цртаћима на исти калуп), коју дете идентификује као добру зато што га је томе већ научио амерички цртаћ (главна јунакиња не може бити лоша). Дете зна да оне добре треба опонашати. И управо ту се за лик лепи свакојака гнусоба – типа похоте, суровости, непоштовања према родитељима, и штошта још. И ти паразити на позитивном лику херојине улазе у дечју душу и неприметно управљају њоме.
Штетна садржина се пакује у најпростију амбалажу – додељивањем романтичној херојини, с којом дете саосећа и коју опонаша, атрибута гнева, злобе и суровости. На пример, можете ли замислити Настењку из «Црвеног цветића» с изразом злобе или јарости на лицу? Може ли се она уопште кезити, може ли просто да буде агресивна? Али зато Циганка из «Нотр-Дам» сасвим може. И многе друге такође. Може ли се замислити царевићка-жаба како се таба као мушко? А ево за Јасмину у «Аладину» или тролицу у «Шреку» то не само да је уобичајено, већ оне то чине сурово и с мераком. Оне то чине весело и заразно, а данас је то један од најпопуларнијих дечјих цртаћа. Романтична херојина губи особине женског пола и понаша се не као обичан мушкарац, већ као супермен. Апотеозу тог процеса представљају фантастични цртаћи о роботима или мумијама. Тамо је херојина, споља гледано остајући жена, по улози не просто мушкарац, не просто супермен, већ и дошљакиња из пакла, демон.
Родитељи морају знати да није све оно што би се деци хтело – и корисно. Не сме се пити много сода-воде, гурати прсте у електричну прикључницу, пипати ватра, трпати игле у уста. Те су истине вама очите, и своју децу на то упозоравате. Па будите онда доследни у свему.
Дете има право на срећно и смирено детињство – заштитите га од лоших цртаних филмова.
